Izlaznost u drugom krugu francuskih parlamentrnih izbora do 17 časova je glasalo 59,7 odsto birača, što je 0,3 odsto više nego u prvom krugu, saopštilo je ministarstvo unutrašnjih poslova
Izlaznost na izbore u Francuskoj je najviša još od parlamentarnih izbora 1981. godine, Do 17 časova je glasalo 59,7 odsto birača, što je 0,3 odsto više nego u prvom krugu, a čak 20 odsto više nego u drugom krugu izbora održanih pre dve godine.
Francuska glasa u nedelju drugom krugu parlamentarnih izbora između nikad jačeg i krajnje desnog Nacionalnog okupljanja (RN) i potencijalnog saveza levog Novog narodnog fronta i republikanske koalicije „Zajedno“.
Kandidat RN Žordan Bardela je u prvom krugu pridobio nove glasače, posebno među mladima, dok se na stotine kandidata levice i centrista povuklo iz trke ne bi li povećali šanse umerenijih rivala i tako sprečili pobedu ekstremne desnice. Francuski predsednik Emanuel Makron mogao bi da se suoči sa kohabitacijom ili ekspertskom vladom.
Stranka Nacionalno okupljanje (RN) i saveznici vode posle prvog kruga izbora sa osvojenih oko 34 odsto glasova, ispred levičarske koalicije Novi narodni front (29 odsto) i centrističke koalicije „Zajedno“, kojoj pripada i stranka „Preporod“, francuskog predsednika Emanuela Makrona (21 odsto).
Namera francuskog predsednika da raspusti parlament i raspiše vanredne parlamentarne izbore čim je RN pobedio na izborima za Evropski parlament, kako bi u svojevrsnoj „šok terapiji“ sprečio novi trijumf krajnje desenice, pokazala se lošom.
Front protiv desnice i nikad jači RN
Između dva kruga, na stotine centrističkih i kandidata levice se povuklo iz trke da bi povećali šanse svojih umerenijih rivala i sprečili pobedu krajnje desnice. Odustao je 131 kandidat iz Novog narodnog fronta i 82 iz koalicije „Zajedno“, piše Mond.
Francuska politika svedočila je i ranijim iznuđenim koalicijama centra i levice u pokušaju blokiranja ekstremnih desničara, a najsvežiji je primer saradnje kada je Marin Le Pen bila blizu pobede nad Makronom na predsedničkim izborima 2022. godine.
Široki front levičara, centrista i umerene desnice tada se udružio protiv RN i ekstremne desnice. Odustajanjem slabijih kandidata, birači su imali direktan izbor između ekstremne desnice i najjačeg izazivača sa druge strane.
Slična taktika funkcionisala je i 2002, kada se Žan-Mari Le Pen suprotstavio Žaku Širaku u drugom krugu predsedničkih izbora.
Ipak, stranka Marin Le Pen nakon prvog kruga ima najveću podršku u svojoj istoriji, uz projekcije prema kojima će joj pripasti i daleko najviše mesta u Nacionalnoj skupštini, što bi bilo prvi put posle Drugog svetskog rata da krajnja desnica vodi glavnu reč u francuskom parlamentu.
Kohabitacija
Ako RN osvoji apsolutnu većinu, Makron bi morao da imenuje Žordana Bardelu (28) za novog premijera, što bi dovelo do nove kohabitacije, situacije kada su predsednik zemlje i vlade iz različitih političkih struja.
Prema takvom rasporedu snaga, Makronu bi bilo teže da sprovede najavljenu reformu socijalnih davanja za nezaposlene. Kohabitacija je ranije usporavala i usvajanje budžeta.
Moderna Francuska imala je tri kohabitacije, poslednju sa Širakom, kao konzervativnim predsednikom i socijalističkim premijerom Lionelom Žospenom, od 1997. do 2002. godine.
U slučaju „kohabitacije“, premijer je odgovoran pred parlamentom, vodi vladu i uvodi zakone, dok pozicija predsednika slabi, uz određene vlasti na polju spoljne politike, evropskih pitanja i odbrane i pregovoranja i ratifikacije međunarodnih ugovora.
Francuski predsednik u svakom je slučaju i vrhovni komandant vojnih snaga zemlje i poseduje nuklearne kodove.
Dva glasa Francuske u spoljnoj politici
Tokom prethodnih kohabitacija u Francuskoj, odbrana i spoljna politika smatrane su neformalnim domenom predsednika, koji je obično uspevao da postigne kompromise sa premijerom kako bi zemlja govorila jednim glasom u inostranstvu.
Međutim, sada se stavovi ekstremne desnice, ali i levičarske koalicije u ovim oblastima značajno razlikuju od Makronovog pristupa i verovatno bi bili predmet većih neslaganja tokom potencijalne kohabitacije.
Bardela se, kao i Marin Le Pen, protivi slanju francuskih trupa u Ukrajinu, što je mogućnost koju Makron ne isključuje. Bardela odbija da Francuska isporuči Kijevu rakete dugog dometa, dok je aktuelni predsednik predložio ovakvu pošiljku.
Alternative i previše „ako“
U slučaju da je ishod drugog kruga izbora osvojena relativna većina u parlamentu (230 poslaničkih mesta), pobednik mora da sklapa saveze koji bi omogućili donošenje zakona, odnosno funkcionisanje parlamenta.
Ako Le Penova struja ne osvoji većinu, ali pridobije veliki broj mandata, Makron bi mogao da imenuje Bardelu za premijera, iako bi RN to mogao da odbije iz straha da bi njihova vlada mogla da bude smenjena putem glasanja o poverenju.
Postoji i mogućnost da Makron izabere premijera iz partija centra i levice i pokuša da formira koaliciju sa umerenim strankama.
Ukoliko nijedna stranka ne bude imala jasnu podršku za vođenje vlade, Makron može da imenuje tehničku, ili vladu eksperata.
Takva vlada bi se verovatno bavila svakodnevnim pitanjima održavanja normalnog funkcionisanja Francuske. Svaka od ovih opcija zahteva parlamentarnu podršku.
Ukoliko politički pregovori potraju dugo tokom letnjih odmora i Olimpijskih igara koje se održavaju od 26. jula do 11. avgusta u Parizu, Makron bi mogao da zadrži prelaznu vladu do daljeg.
Makron ima predsednički mandat do 2027. godine i već je izjavio da neće odstupiti pre isteka svog mandata.
Strah od nemira
Oko 30.000 policajaca biće raspoređeno širom Francuske tokom dana i posle glasanja u drugom krugu parlamentarnih izbora da bi se osiguralo da ne bude nereda.
Birači odlučuju o izboru za poslanike 501, od 577 mesta u Nacionalnoj skupštini.
Preostalih 76 pozicija već je osvojeno u prvom krugu glasanja. Od toga, 39 mandata pripalo je RN-u, 32 Novom narodnom frontu, a svega dva koaliciji „Zajedno“, koju podržava i Makron.
Za apsolutnu većinu, svakoj političkoj opciji i koalicijama potrebno je da obezbedi 289 mesta.
Izvor: RTS
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
