Dovikivanje preko Rio de la Plate

Specijalno za „Vreme“ iz Rio de Žaneira

Nekoliko metara od hotela Hilton nalazi se mali kiosk – kućica sazidana na brzinu, od starog pleha i tankih betonskih blokova, poluilegalna prodavnica voća i sendviča kao izvor prihoda i krov nad glavom 51-godišnjoj Mariji da Kruz Souza Limi i njenoj porodici. Kiosk sa drvenim šankom na koji se svako jutro nasloni nekolicina gospode u skupim odelima, zaposlenih u ovom, elitnom poslovnom kvartu Sao Paula, jeste mesto za razmenjivanje najnovijih brazilskih dogodovština. I tako već 15 godina. Uz café da manha, obaveznu kafu i francusku veknu namazanu toplim puterom – malo o Bušu, malo o Marijinoj deci, malo o fudbalu…

SAO PAULO STOJI: „Ovo mi se moglo dogoditi samo zbog njega“, kaže Marija, gledajući kako joj radnici i administratori kvarta odnose deo po deo mukotrpno sazidane kuće. „Zbog njega“, ili zbog američkog predsednika Džordža Buša, Marija je preko noći ostala bez krova nad glavom i bez posla. Jednostavno i hladnokrvno, zbog jednog predsednka koji je odlučio da polovinu svog boravka u Brazilu provede u hotelu Hilton. U svemu tome Marijina mala plehana kuća zasmetala je sjajnom pogledu sa king–suite terase hotela.

Sao Paulo je bogata metropola, bar tako kaže statistika, a ako dve trećine od 18 miliona ljudi žive u istim ili sličnim kartonskim kućicama, onda to ne sme da se vidi, bar ne sme da vidi američka delegacija sa kojom treba potpisati raznorazne ugovore o saradnji. Drugim rečima, za jedan dan će biti eliminisano sve što liči na siromaštvo, sve što jeste i što postoji – zarad bolje i bogatije slike. Sve u okrugu u kome je smeštena američka on the road delegacija.

Dvadeset i četiri sata Sao Paulo stoji. Običan, užurban život na ulicama zamenjen je sa 4000 elitnih brazilskih trupa, snajperista, pripadnika specijalne policije, agenata FBI-ja i svih ostalih koji su bili zaduženi da čuvaju američkog predsednika. Put Džordža Buša od međunarodnog aerodruma Gvarulhos u Sao Paulu do hotela Hilton pratilo je 31 vozilo, dva helikoptera i 1200 artiljeraca smeštenih na 35 različitih kontrolnih punktova.

„Bog neka mi je u pomoći. Baciće neku bombu tamo. Dići će nas u vazduh sve zajedno! Amerikanci se kao boje nas, a u stvari su oni ti koji provociraju ratove. I šta ćemo mi na kraju imati od svega toga!?“, kaže Vania Sales, koja ni najmanje nije oduševljena dolaskom američke delegacije u njen grad.

Kao ni Fidel Kastro ni venecuelanski predsednik Hugo Čavez. „Tragedija“, kažu obojica antiamerikanaca, a razlog za tragediju je, ni manje ni više, šećerna trska, odnosno etanol koji se naveliko proizvodi u Brazilu.

ETANOLSKA DIPLOMATIJA: Američki predsednik je u Latinsku Ameriku došao, kako kaže, sa namerom da vodi „pozitivnu i konstruktivnu diplomatiju“. Bez obzira na to što se prva dama SAD Lora Buš zdušno trudila da pokaže svoju zainteresovanost za siromašnu i napuštenu decu, a njen suprug sa oduševljenjem pratio priredbu sa samba i fanki plesačicama, dajući čak i svoj muzički doprinos, na instrumentu ganza, sličnom zvečki – američka „pozitivna diplomatija“ je odmah na početku prekrštena u „etanolsku diplomatiju“.

Biogorivo je magična reč zbog čije vrednosti nije briga ni američkog ni brazilskog predsednika šta ko misli o potpisanim ugovorima njihove dve zemlje. Lulu nije briga ni za proteste unutar sopstvene, levičarske Partije radnika, a ni za njegove dojučerasnje, političke saveznike širom Latinske Amerike – sa Hugom Čavezom na čelu.

Lula ne obraća pažnju ni na svoje građane, koji u etanolu vide samo još jedan od poznatih ciklusa brazilske ekonomije – ciklusa zlata, kafe, šećera i kaučuka, koji su u istoriji Brazila za sobom ostavljali uništenu privredu, probleme i uvek na kraju jedan nov ciklus.

Tako se i etanol, i pre nego što je postao novi nacionalni proizvod koji će pomoći siromašnim da izađu iz siromaštva, pretvorio samo u jedan od „ekonomskih ciklusa“. Brazilski političari sa predsednikom Lulom da Silvom na čelu ne kriju svoje zadovoljstvo zbog zainteresovanosti severnih suseda za njihov proizvod. Za sve ostale, obične ljude ili gente comun ekonomski ciklus znači koliko i stvaranje novih, modernih robova u imperijalističko-kolonijalnom odnosu SAD prema njihovoj zemlji.

„Naše je realno, a Bušovo je bla-bla-bla“, titlovao je brazilski nedeljnik „Veža“ tekst o poseti američkog predsednika Brazilu.

Brazilskim političarima se realno može i da okrenu leđa svojim dojučerašnjim partnerima po pitanju antiglobalizma i antiamerikanizma, i da ironično zadirkuju novu strategiju Sjedinjenih Američkih Država.

PARALELNE TURNEJE: „SAD treba da smanje potrošnju energije. To je rešenje, a ne etanol“, tvrdi venecuelanski predsednik Hugo Čavez, a dodaje i „tragedija“ i poručuje Bušu: Gringo go Home!

Gde je Džordž Buš tu je i Hugo Čavez, ali, doduše, uvek sa druge strane. Tako je tokom američke turneje i venecuelanski predsednik takođe bio na turneji, a smestio se za početak u Buenos Ajresu, tačnije na prepunom stadionu Feroaril, gde je održao dvočasovni govor pred više od 20.000 ljudi.

Kada je već tu, u blizini, samo jedna reka, Rio de la Plata, delila je dva najveća neprijatelja – zašto da ne? Veliki miting, Čavez u crvenoj majici i nezaobilazni Če Gevara u pozadini.

Pomalo bizarna situacija nastala iz činjenice da predsednik jedne zemlje organizuje protestni miting u drugoj zemlji, kako bi skrenuo pažnju na posetu predsednika SAD, trećoj zemlji, Urugvaju, nije smetala Čavezu da svom standadnom repertoaru upućenom Džordžu Bušu – „od lažova do ubice“ – doda i reči kao što su „cinični politički leš“ i „nedefinisana kosmička prašina“.

„Ništa lično“, kaže Čavez, koji je u stopu pratio američkog predsednika po kontinentu. Čavezu smeta to što je Džordž Buš predstavnik „najbrutalnije, najproblematičnije, najciničnije i najveće ubilačke imperije koja je ikada postojala u istoriji“, izjavio je Čavez na Haitiju, dok je Buš bio u poseti Gvatemali, pretposlednjoj etapi američke delegacije.

Pre Gvatemale Buš je posetio Urugvaj, tačnije ranč predsednika Tabare Vaskeza. Kao nekad Bil Klinton, koji je na saksofonu za vreme posete Brazilu odsvirao Girl from Ipanema, i Buš bi, da zna, odsvirao nešto i urugvajskom predsedniku. Ova mala zemlja, nezadovoljna odnosom u Merkosuru, ekonomskoj organizaciji južnoameričkih država, delegaciju iz SAD prihvatila je raširenih ruku.

Treća etapa Bušove turneje je naizgled trebalo da bude američki predah – Kolumbija, čiji je predsednik Alvaro Uribe stari prijatelj politike Bele kuće. Buš je obećao novu humanitarnu pomoć, ali uzalud. Ni u ovoj državi vatrena kolumbijska levica nije ostala dužna američkoj delegaciji, izražavajući dobrodošlicu molotovljevim koktelima.

Najveća kolumbijska gerila, FARC, najavila je pre Bušovog dolaska oružane napade, zbog čega je angažovano 22.000 pripadnika policije i vojske.

LATINOAMERIČKA LEVICA U RASPADU: „Brine me činjenica da će neki reći: SAD se nisu dovoljno brinule o nama, ili SAD zanima zamo terorizam…“, izjavio je Džordž Buš u intervjuu za emisiju BBC-ja na španskom. Zanimljivije od toga šta američkog predsednika brine jeste činjenica da se poseta Džordža Buša poklopila sa krizom unutar Merkosura, ekonomske zajednice južnoameričkih zemalja. Razlike između „velikih“ država unutar Merkosura kao što su Brazil, Argentina i Venecuela i „malih“, Urugvaja, Paragvaja i Bolivije, sve su veće i rezultiraju ekonomskim bojkotima, međusobnim razmiricama i još uvek tihom, ali sve učestalijom potragom za podrškom Sjedinjenih Američkih Država.

Ekstremna levičarska retorika i antiamerikanizam Huga Čaveza, bez obzira na lako uočljive ulične proteste, gubi na popularnosti među Latinosima. Svaki četvrti stanovnik kontinenta preživljava sa 1,5 dolara dnevno. I ako je rešenje problema siromaštva u sklapanju bilateralnih odnosa sa dojučerašnjim neprijateljima, onda su ove zemlje spremnije na „pakt sa đavolom“ nego na socijalizam XXI veka i bolivarsku revoluciju.

Trenutna pometnja među Latinosima još preciznije se može opisati rečima meksičkog nobelovca Oktavija Paza: „Odnos naših intelektualaca prema severnoameričkoj civilizaciji oscilira – od ljubavi do mržnje, od obožavanja do horora…“

Bela kuća je ponovo među Latinosima i zasigurno neće propustiti priliku da svojim zapostavljenim i posvađanim južnim susedima pritekne u pomoć i dovede ih u red.

Protesti

Osim etanola, sve ostalo vezano za posetu američke delegacije Latinskoj Americi ličilo je više na krvavi cirkus. Deset hiljada ljudi protestovalo je prilikom dolaska američkog predsednika u Brazil, a do zuba naoružana vojna policija sukobila se u centru Sao Paula sa 6000 protestanata – osmoro njih je povređeno, dok je nekoliko desetina uhapšeno. Udruženje brazilskih bezemljaša, levičarske organizacije, protestvovalo je na severu Brazila, članovi Grinpisa su na ulice izašli sa porukom da etanol nije dovoljan kako bi se zaustavilo globalno zagrevanje zemlje. Tu i tamo su paljene američke zastave, konzulat SAD u Rio de Žaneiru isprskan je crvenom farbom, a zgodne samba plesačice su svoja naga tela za trenutak pretvorile u transparente na kojima su bile ispisane antiameričke parole.

„Buš napolje“, poručili su Brazilci, ali to je bio samo početak, tihi uvod u proteste za vreme latinoameričke turneje američke delegacije.

U Kolumbiji je osim protesta studenata, oko dve hiljade ljudi ispred predsedničke palate uzvikivalo parole „Dole Buš“ i palilo američke zastave. Policija je reagovala upotrebom vodenih topova i dimnih zavesa. Četvorica pripadnika obezbeđenja je ranjeno, više od 100 ljudi je uhapšeno.

U Gvatemali su naslednici kulture Maja odlučili da uz pomoć rituala „očiste“ stari kultni hram u Iksimšu od „loših duhova“ i „negativne energije“ koje su doneli američki predsednik i njegova supruga.

Na protestnom mitingu koji su organizovali Hugo Čavez i argentinske levičarske organizacije, na stadionu u Buenos Ajresu okupilo se između 20.000 i 30.000 ljudi.