Nakon presude Suda BiH iz 2025. i godina američkih sankcija, Milorad Dodik (SNSD) sada korača Vašingtonom kao gost Trampove administracije. Nedavno je posetio i Izrael, šaljući poruku promene političkog polja u Bosni i Hercegovini.
Poseta Sjedinjenim Državama ovih dana – upravo uoči ponovljenih izbora za predsednika Republike Srpske – nije samo simbolična. Izvesno je da to označava geopolitički zaokret koji menja ravnotežu snaga u BiH, gde banjalučka vlast postaje ključni igrač u Trampovoj viziji Balkana, piše DW.
Za provladine analitičare jasno je da se radi o najvećoj diplomatskoj ofanzivi Republike Srpske u zadnjih nekoliko godine – što, istina, ne mogu poreći ni najveći Dodikovi politički protivnici. Pitanje je samo da li se radi o novom početku saradnje ili prodaji principa za kratkoročnu dobrobit.
Trampov vetar menja pravac
Dolazak Donalda Trampa u Belu kuću doneo je pragmatizam, posebno za one koji voljni da ga po svaku cenu prate. Bogata energentima i rudnim potencijalom, Republika Srpska viđena je kao tampon protiv ruskih i kineskih uticaja. Ukidanje američkih sankcija rukovodstvu RS prošle godine, nije bilo slučajno. OFAC je jasno naveo „konstruktivno delovanje Narodne skupštine RS“ – što implicira moguće ustupke.
„Mislim da se Milorad Dodik poigrava, posebno s pravosudnim institucijama, jer nastavlja secesionističku retoriku i udare na ustavni poredak, bez ikakvih posledica“, kaže politička analitičarka Tanja Topić, podsećajući na nove Dodikove najave o secesiji nakon povratka iz Izraela. Sada su igre prebačene na američki teren.
„Nastavlja da se poigrava sa građanima koje je ne tako davno podsticao da mrze imperijalističku Ameriku, u kojoj se sada baškari na račun tih istih poreskih obveznika. Takođe, zaklinje se u isti vrednosni sistem kao Tramp, stojeći na braniku hrišćanskih vrednosti pred najezdom ’radikalnog islama’“, kaže Topić.
Od pretnji, do tišine
Za druge, ovo nije samo Dodikova pobeda, već reorganizacija politike u BiH. Za razliku od drugog entiteta, RS trenutno dobija zeleno svetlo za investicije koje se odnose na infrastrukturne projekte, te preuzimanja južne i istočne gasne interkonekcije u paketu.
Godinama vršeći pritisak sankcijama, Evropska unija sada ćuti, jer za Brisel Trampova era znači kraj njihovog monopola na Balkan. Istovremeno, smatraju analitičari, Dodikova rokada od „ruskog saveznika“, do „Trampovog čeda“, menja dinamiku u državnim institucijama, gde SNSD sa Dodikom na čelu ponovo postaje nezaobilazan faktor.
Presuda Suda BiH iz avgusta 2025. bila je Dodikov najmračniji politički čas. Sud je potvrdio da je Dodik kršio zakone visokog predstavnika Kristijana Šmita iz 2023. To je proizvelo politički linč i izolaciju Dodika, kao i kompletnog rukovodstva Republike Srpske.
„Niko nije iznad zakona“, rekao je tada ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković.
Poseta Izraelu kao karika američkog lanca
Promena je, međutim, došla munjevito. Sankcije su skinute nakon miliona uloženih u lobiranje sa porukom iz Stejt Dipartmenta o „partnerstvu na zajedničkim interesima“.
Tri meseca kasnije, Dodik se iz Vašingtona oglašava na mreži Iks, gde je došao na poziv američke administracije da prisustvuje tradicionalnom molitvenom doručku.
„Stigao sam“, napisao je Dodik, koji se zadnja dva dana zajedno sa članicom Predsedništva BiH, sastao sa nekoliko visokih američkih zvaničnika.
Uz Vašington, Dodikova poseta Izraelu dodaje još jedan sloj promene. Sastanci s premijerom Benjaminom Netanjahuom i predsednikom Isakom Hercogom nisu bili protokolarni. Razgovaralo se o ekonomskoj saradnji i geopolitici. Prema rečima Dodika, Izrael vidi RS kao stabilnog partnera, a uz osovinu Tramp-Netanjahu, RS postaje tlo za investicije.
„Mislim da je krajnje vreme za afirmaciju prava na samoopredeljenje. I ono što smo uspeli u Izraelu jeste da afirmišemo to pravo na samoopredeljenje“, rekao je Dodik nakon posete Izraelu.
Sve je više onih koji tvrde da je u toj bici prevagnuo pragmatizam, posebno najavom investicione infuzije u uništenoj ekonomiji. To bi moglo da znači novu ravnotežu u BiH, ali je pitanje da li se njen životni vek poklapa sa vekom ove američke administracije.
Izdaja ili pragmatizam
„Povoljan geopolitički trenutak koji se povezuje s Trampom i njegovom nepredvidljivošću mogao bi da donese strašne glavobolje u BiH. S jedne strane, Dodik će učiniti sve kako bi se vratio u politički život i ponaša se kao da nije udaljen sa funkcije, dok Dragan Čović nastoji da ’iskoristi priliku’ i domogne se trećeg entiteta“, kaže Topić uz ocenu da se to teško uklapa u ekonomske interese SAD u BiH.
„Ta vrsta (ne)stabilnosti nije kompatibilna s planovima. Lobistička lekcija po kojoj je potvrđeno da današnji odnosi počivaju na moći, interesu i novcu, razbila je sve iluzije o vladavini prava i poštovanju ljudskih prava“, ističe Topić.
Opozicija u RS tvrdi da se Dodik nagodio s Amerikancima po svim pitanjima. Osim investicija i pretvaranja tog prostora u rudarsku koloniju, na stolu je opet raspakivanje Dejtonskog sporazuma – o čemu sada saglasnost imaju Dodik i Čović.
„Uzurpator se nagodio s Amerikancima i strancima, spreman je na svaku izdaju kako bi opstao na vlasti. Osim Zagreba, on je i korisni idiot Jevreja iz Izraela, koji ga takođe podstiču – izlobirani našim narodnim novcima – da rastura Bosnu i Hercegovinu“, tvrdi Nebojša Vukanović, lider Liste za pravdu i red.
Balon pred ponovljene izbore
Nakon Dodikove akcije na međunarodnom planu gde traži podršku za nezavisnu RS i Čovićevih najava o sastancima u Vašingtonu i Briselu gde će tražiti podršku za izmenu Izbornog zakona BiH i raspakivanje Dejtona, oglasio se i Konaković. Tvrdi da potez Dodika ima za cilj mobilizaciju pred ponovljene izbore za predsednika RS, nakon što je CIK BiH utvrdio ogromnu krađu na izborima u novembru prošle godine.
„Dvadeset godina političari u BiH, ova probosanska strana – trči za Miloradom Dodikom, prati njegove sulude ideje i reaguje na njega jer ga se plaši. On je njima ogroman i premoćan. Reaguju na svaku njegovu pretnju secesijom i time ga namerno bilduju, jer im odgovara kao partner“, kaže Konaković i ujedno odbacuje realnu opasnost od tog scenarija.
Na ponovljenim izborima u nedelju videće se da li je Dodikova ofanziva trajna promena ili samo privremena rokada na raskršću balkanskih interesa. U tome svemu pitanje je da li će stabilnost RS preživeti Trampov mandat ili će se vratiti u staru dinamiku bosanskohercegovačke realnosti.
