Foto: DW/N. Rujević
U utorak je 36 odbijenih tražilaca azila sa severa Nemačke proterano u Srbiju, na Kosovo i u Severnu Makedoniju. To je deo novih napora nemačkih vlasti da povećaju broj deportacija
Prvi čarter u sklopu najnovije deportacione ofanzive nemačke vlade poleteo je pre dve sedmice za Avganistan.
Drugi je ovog utorka (17. septembar) otišao iz Hamburga za Beograd i Skoplje.
U njemu se, kako je javio dnevnik Bild, našlo 36 osoba, uglavnom državljana Srbije i Kosova, kojima je odbijeno pravo na azil ili iz nekog drugog razloga nemaju pravo na ostanak u Nemačkoj, piše DW.
Čarter let poljske kompanije Enter Er zakupila je najsevernija nemačka savezna pokrajina Šlezvig-Holštajn, pa se pretpostavlja da su deportovani prijavljeni u ovoj pokrajini.
Srbija nije Avganistan
Za razliku od čartera za Kabul krajem avgusta, ovaj let nije nikakva senzacija.
Dok su deportacije u Avganistan sporne zbog toga što nemačka vlada nema nikakve diplomatske veze s talibanskom vladom u Kabulu, a organizacije za ljudska prava ukazuju na lošu situaciju u Avganistanu, čarter za Beograd i Skoplje je, kako se čini, stvar rutine.
Organizacije za ljudska prava i u slučaju Zapadnog Balkana upozoravaju na loše stanje ljudskih prava, posebno kada se radi o Romima, ali samo u prvom kvartalu ove godine nemačke vlasti su već proterale 795 osoba u Srbiju i na Kosovo.
Pravilo o Zapadnom Balkanu
Zemlje Zapadnog Balkana su još 2014. godine, zbog ogromnog broja tražilaca azila kojima je zahtev odbijen proglašene takozvanim sigurnim zemljama. To znači da osobe iz ovih zemalja mogu biti proterane nakon skraćenog postupka provere.
Kako bi usmerila migracije, nemačka vlada je početkom 2015. godine uvela posebno pravilo o zemljama Zapadnog Balkana, koje omogućava olakšano zapošljavanje građanima ovih zemalja – čak i ako nemaju nikakve stručne spreme.
Pravilo, za koje je potreban samo radni ugovor nemačkog poslodavca, pokazalo se uspešnim i nemačka vlada ga je u junu ove godine produžila na neodređeno vreme.
Pritisak na vladu
Nakon izbornih uspeha stranaka krajnje levice i desnice, koje se zalažu za ograničenje neregulisanih migracija, povećao se pritisak na vladu da ispuni svoje obećanje o intenziviranju deportacije osoba koje nemaju pravo boravka.
Pritisku je doprinela i činjenica da je napadač, koji je u avgustu u Zolingenu napao posetioce jednog gradskog festivala i pritom ubio troje, a teško povredio desetak osoba, Sirijac kojeg su vlasti propustile da proteraju u Bugarsku.
U nemačkim medijima se često pojavljuju priče o osobama koje se nakon dugog niza godina i višestrukih deportacija vraćaju u Nemačku kako bi pokušale ponovo dobiti boravišni status.
Poslednji medijski eksponiran slučaj je proterivanje jednog Roma iz Srbije, koga su vlasti u južnonemačkom Vajblingenu proterale uprkos činjenici da u Nemačkoj živi njegovih pet maloletnih ćerki, od kojih su četiri nemačke državljanke.
Kolege iz Evropske unije ponovo su besne na premijera Mađarske Vikora Orbana koji je blokirao kredit Ukrajini vredan 90 milijadri evra. Zašto? Pa zato što mu se može da svoje lične interese stavlja ispred jedininstva unutar EU
Rat u Iranu otvorio je pukotine u američkom vojno-industrijskom kompleksu. Dok Donald Trump traži brže povećanje proizvodnje, proizvođači oružja suočavaju se sa ograničenjima kapaciteta, sporim investicijama i neizvesnim budžetskim okvirom
Američki F‑35 prinudno je sleteo na Bliskom istoku nakon oštećenja tokom misije iznad Irana. Pilot je bezbedan, a istraga je u toku
Na samitu u Briselu, lideri EU su jasno stavili do znanja da neće slati vojne snage SAD i Izraelu u sukobima na Bliskom istoku, ističući energetske i humanitarne posledice rata
Semjuel Klinton Hajnot bio je pre dve decenije glavni strateg američkog ratnog vazduhoplovtsva. On objašnjava zašto je Ormuski moreuz slaba tačka napada na Iran, zašto u ratnim uslovima ne može da se obezbedi stopostotno siguran prolaz tankera sa naftom
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
