foto: ap photo
Prošle godine su članice NATO-a imale tvrd stav o tome da ne treba ukrajinskoj vojsci dati tenkove i ostalu tehniku koji njihovom kadru nisu već dobro poznati. Sada su zaboravljene priče o tome da su potrebni meseci i godine za kvalitetnu preobuku tenkista i tehničara. Sve se može kad se hoće
Na frontu sve po starom. Artiljerija radi glavni deo posla, Rusi se trude da ostvare postepene pomake i uzmu poneko selo. Traže se slabe tačke ukrajinske odbrane i koriste se kada se ukažu, ali statičnost linije nikako da se prevaziđe. U stvari, to je neka vrsta puzeće ofanzive u kojoj se lome resursi odbrane i čeka na razvoj događaja. U praksi to nisu velike promene na frontu, kada se ima u vidu da su “muzikanti” (pripadnici ruske plaćeničke vojske “Vagner”) za osam prethodnih meseci prešli od 11 do 28 km. Čeka se na slom ukrajinske vojske koji nikako da se dočeka, iako se o tome na ruskoj strani stalno piše i objavljuju fascinantni rezultati u uništavanju haubica i ostale tehnike. Rusi i dalje denacifikuju Ukrajince, a oni demobilišu Ruse.
Rat resursa vodi se na frontu, uništavaju se živa sila i sredstva ratne tehnike, a municija se troši u neverovatno velikim količinama. Stare zalihe su sve manje i sada pozadinski front postaje najvažniji. Ruska vojna industrija ima punu listu narudžbina. Ukrajinci po starom – traže od NATO-a i ostalih da pošalju šta se može. Za njih je led krenuo oko one važne tenkovske teme. Konačno su obećani tenkovi, posle dugog pregovaranja i uveravanja između NATO saveznika ko treba više da pruži.
OBEĆANJA I REALIZACIJA
Obećani su tenkovi. Ima mnogo informacija i verovatno dezinformacija oko količina, rokova za primopredaju, eventualnih prepravki tenkova na štetu korisnika, zbog straha da će do nekih primeraka doći Rusi i saznati što ne bi trebalo. Ima tu ironičnih detalja – na primer, Rusi su nabavljali pancirni čelik za svoj tenkovski program kod Nemaca, termovizijske kamere na ruskim tenkovima francuskog su porekla. Uređaj pod nazivom “Katarina” izrađen je u firmi Tales i kasnije po licenci u ruskoj industriji. Nisu tako daleka vremena u kojima su firme iz NATO-a prodavale tehniku Rusiji, a sada se šalju tenkovi koji treba da uništavaju ruske tenkove.
Mereći po organizaciji, većina zemalja obećava po četu od 14 tenkova (česta formacija u NATO-u, kod Rusa je četa po tablici 10 tenkova), neke pak vod od četiri tenka, ali Amerikanci i Poljaci mere poklone u čitavim bataljonima. Za sada, američka donacija biće 31 Abrams. Po količini, to je ekvivalent ruskog tenkovskog bataljona – tri čete po deset i jedan tenk za komandanta bataljona. Otvorena tema je o kojoj se varijanti radi, jer taj tenk je stalno usavršavan. Navodno, to će biti model M1A1, sudeći po članku iz američkog izdanja “Politika” koje je 26. januara objavilo da je zamenica pres-sekretara američkog ministra odbrane Sabrina Sing rekla da se radi o navedenoj varijanti, ali i da se neće udubljivati u detalje. Ima i razlog: zaštita Abramsa, osim pancirnog čelika, ima jednu posebnost – sloj osiromašenog uranijuma koji popravlja šanse posade da preživi pogodak protivničkog projektila. Problem je čvrst bezbednosni stav da se takva tehnologija ne prodaje stranim zemljama, čak ni najboljim prijateljima i onim zemljama koje rado plaćaju visoke cene američkog naoružanja. Za izvozno prilagođavanje tenka biće potrebno neko vreme. Radovi se obavljaju u pogonu koji vodi firma Dženeral dajnamiks u gradu Lima, Ohajo. Čini nam se da su Ukrajinci u žurbi da što pre uvedu u rat sve što se pribaviti može. Na Abramse će morati da sačekaju ako neke radnje nisu već sprovedene, ali prikriveno. Videćemo uskoro.
Poljska pomoć je mnogo efikasnija. Novi paket, osim čete od 14 tenkova Leo 2A4, ima i 60 T-72, ali ne bilo kojih – njih 30 biće u duboko modernizovanoj varijanti PT-91, kakvu ima samo poljska armija. U odnosu na standardne T-72M1, na PT-91 integrisan je sistem za upravljanje vatrom Drava sa dnevnim nišanom i termovizijskim noćnim nišanom, komandirskim dnevno/noćnim uređajem, laserskim daljinomerom, meteo-sondom i balističkim računarom – sve što treba da po listi ima jedan takav sistem. Poljaci su poboljšali zaštitu tenka, povećali su i snagu motora.
Na listi obećanih donacija sada su po četa Leoparda 2 raznih podvarijanti iz Nemačke, Holandije, Finske, vodovi od Kanade, Norveške i Danske. Biće tu i širih paketa podrške, jer Nemci su uz tenkove Leopard 2A6 najavili da će poslati i tri tenka za izvlačenje BPz 3 i 76 vozila za vuču tenkova sa 86 prikolica. Dinamika je sada važna i navodno će do kraja marta biti obezbeđena dva bataljona. Neki tenkovi doći će i sa Iberijskog poluostrva, čim ministarstva odbrane u Lisabonu i Madridu procene koliko može da se oslabi vlastita tenkovska sila u korist istočnog fronta. Na sastanku tenkovskog kluba pojavila se i zastava Turske, i sada se čeka da se obelodani šta to znači u praksi.
UBRZANA PREOBUKA
Ukrajinska vojska namerava da sa tehnikom iz svežih pošiljki popunjava novoformirane jedinice, od “nule”, i one će zatim u punom sastavu pravo na front. Jedna takva mehanizovana brigada u procesu je prikupljanja kadra i formiranja u Poltavskoj oblasti. Ona će dobiti američka borbena pešadijska vozila Bredli na gusenicama i slabo zaštićene, i samo mitraljezom 12,7 mm naoružane, ali brze Strajkere i standardna terenska vozila Hamvi. Brigadna artiljerija imaće mešavinu samohotki kalibra 155 mm iz raznih izvora iz NATO-a. Nove jedinice čini se da su svrsishodan obrazac, jer sa dolaskom tehnike kakva ranije nije korišćena u istočnoj vojnoj praksi potrebne su i promene u taktici, organizaciji pozadinskog obezbeđenja, planiranje održavanja sa osloncem na tehničke zavode i radionice u Poljskoj.
Da se podsetimo da su prošle godine članice NATO-a imale tvrd stav o tome da ne treba ukrajinskoj vojsci dati tenkove i ostalu tehniku koji njihovom kadru nisu već dobro poznati. Sada su zaboravljene priče o tome da su potrebni meseci i godine za kvalitetnu preobuku tenkista i tehničara. Sve se može kad se hoće. Može ukrajinski tenkista da za nekoliko nedelja ovlada tehnikom i nije tako važno to što se prelazi sa tročlane posade na četvoročlanu, jer se uglavnom radi o tenkovima koji su bez sistema za automatsko punjenje, karakteristično za rusku tenkovsku školu u poslednjih pet dekada i duže. Nisu zaduženja punilaca toliko složena da se prosečan borac ne može obučiti za kratko vreme, dok se tenkovi ne popakuju i proslede u Ukrajinu via Poljska.
Glavni zadatak ukrajinske vojske i stranih instruktora je rad bataljona, jer od pametno promišljenog vođstva zavisi efikasnost NATO-vskih tenkova, a ne od preteranog poverenja u njihovu borbenu žilavost. Svaki tenk može da se uništi, ali tenkovski komandanti moraju da uoče priliku kada da iskoriste u punoj meri glavne adute tehnike – vatrenu moć standardnog NATO kalibra 120 mm i prednost u odnosu na Ruse u dejstvima po noći i u uslovima ograničene vidljivosti. Uz tenkove dolazi municija, uključujući projektile sa penetratorom izrađenim od osiromašenog uranijuma. Za Abramse to je normalna municija, ali Rusi koriste to u propagandi i pripisuju NATO-u podmuklu nameru da kontaminira teren. Kažu zvanično da će primenu takvih projektila smatrati ekvivalentom tzv. prljave nuklearne bombe. Nije to sasvim tačno, ali ukazala se prilika da se ta tema koristi, prvenstveno u nadi da će se Amerikanci ustezati da ukrajinskoj vojsci dostave projektile najveće probojne moći.
NAGRADA ZA PLEN
Na ruskoj strani, novinari i analitičari neretko se podsmehuju stranim tenkovima i tvrde da su oni inferiorni u odnosu na nove varijante T-90M i T-72B3. Nije dobro potcenjivati protivnika, i Rusima se to već prilično osvetilo. U rat su ušli sa stavom da će brzo da se završi sa ukrajinskom vojskom, i sada su tamo gde su – u rovovima, gotovo godinu dana od početka rata. Alternativni, pragmatični stav kod Rusa je da se svaki tenk može uništiti i zato se priprema lov na divlje mačke. Jedan Telegram kanal najavio je da će borac koji prvi dođe do NATO-vskog tenka dobiti milion rubalja (13 hiljada evra). Kažu da će patriote dati doborovoljne priloge za tu premiju. Firma Fores iz mesta Asbest (mi kažemo azbest, ali i sa glasom “s” i “z” jasno je odakle ime tom gradu), koja proizvodi propane za naftnu industriju, obećala je pet miliona rubalja (65 hiljada evra) borcima koji ulove strani tenk “živ i čitav” (pa da se pokazuje na paradama) ili mrtav (pogodan za staro gvožđe). Cena u zamahu propagande raste – neki neimenovani biznismeni za Abramsa nude 10 miliona rubalja (130 hiljada evra), i to za svaki, ne samo za prvi zbrisani. Jedan poznati glumac je posrednik kojem treba da se prijave protivtenkisti koji dobro obave posao.
Iz Čite, glavnog grada Zabajkalskog kraja, lokalne vlasti poručile su da će borac koji ima prijavljeno mesto boravka u toj oblasti, ako dođe do tenka Leopard u funkcionalnom stanju, dobiti tri miliona rubalja (blizu 40 hiljada evra), a onima koji su mu pomagali ide po 500 hiljada rubalja (oko 6,5 hiljada evra), ali da ne bude više od 10 takvih pomoćnika na listi za plaćanje. Uništeni tenk manje vredi – milion rubalja i pomoćnicima sledi 150 hiljada rubalja (dve hiljade evra). Abrams se u Čiti manje ceni pa za tenk u ratnom plenu daju jedan i po milion (dvadesetak hiljada evra), a za uništeni pola miliona rubalja. Primetili su ruski posmatrači da je nešto čudno u ponudi iz Čite jer se odnosi samo na njihove ljude; ako niste odatle, nema novca iako ste bili u sastavu posluge protivoklopnog oruđa.
Ukrajinska lista zahteva neverovatno je ambiciozna i nerealna – najnoviji zahtev poslali su Berlinu, da preda ukrajinskoj ratnoj mornarici jednu podmornicu klase 212A. Kažu, ima šest kod Nemaca, pa možda da se odreknu jedne.
Za razliku od priče o podmornici, višenamenski borbeni avioni možda su ostvariv plan. Zvaničan stav Bele kuće je negativan, nema ništa od traženih F-16 iz američkih stokova, ali tema je otvorena, i to ozbiljno. Čini se da će biti taktiziranja između saveznika iz NATO-a oko te teme, ali je izvesno da možda samo nije sazreo politički trenutak da se javno kaže da će prirodan iskorak u jačanju podrške ukrajinskoj vojsci jednom biti i avioni. S obzirom na to da za preobuku na bitno različitu tehniku treba vremena, nameće se zaključak da se sa ukrajinskim pilotima i tehničarima radi, i to ne od juče.
Korisna podrška Ukrajini koja se odmah oseti u primeni jeste integracija savremenih sistema na već postojeću tehniku. Navodno, frontovski bombarderi Su-24M već su dobili britansko-francusku krstareću raketu Storm Šedou/SCALP (nazivi za istu raketu za one prve i za one druge), koja može precizno da pogodi cilj na udaljenosti od 250 km od tačke lansiranja. Nije lako uništiti takvu raketu jer tokom maršrute leti na 100–150 m i to brzo, 280–300 m/s, gotovo brzinom zvuka koja je 320 m/s. Pred kraj, raketa leti na visini do 50 m.
Ukrajinska avijacija moraće sačuvati neke pilote i letače za prelazak na NATO tehniku jer previše kadra gine. Pritisak unutar ukrajinske vojske da svako pokaže šta može je snažan, i zato lete i kada možda nije nužno. U osnovi rade isto što i ruska avijacija – prilaz na vrlo maloj visini, iskakanje i dejstvo sa nevođenim raketnim zrnima, zatim oštro odlome u stranu i uz kišu infracrvenih mamaca koje ostave za sobom beže kući što brže i što niže može da se leti, zavisno od prepreka i reljefa terena. Dešava se da ponovo nalete – posle dejstva krenu još jednom, a to je visokorizičan potez. Zato i ginu ukrajinski avijatičari, ali od njih se traži da pokažu da su tu na nebu čak i kada se radi o gotovo samoubilačkim prodorima do Soldera i sada Bahmuta.
U uslovima prevlasti ruske avijacije iznad fronta, svaki naredni let ukrajinskom pilotu povećava šanse da nastrada. Objavili su ukrajinski izvori da je 27. januara u oborenom jurišniku Su-25 poginuo komandant eskadrile iz 299. brigade taktičke avijacije maj Danilo Muraško. Otkrili su neke podatke o njegovom borbenom putu, po ukrajinskim izvorima on je prvi zadatak izvršio 24. februara 2022. i do obaranja je imao 141 borbeni let. Njemu se pripisuje da je uništio gotovo 70 tenkova i borbenih vozila, više od 80 motornih vozila, približno 30 cisterni i 600 pripadnika ruske oružane sile. Obično se u ratu dramatično pretera u procenama šta se uradilo protivniku, i kada se kasnije sravne rezultati, vidi se da se mnogo borbenog tereta istrese “u prazno”, ali i kada se uzme rezerva prema tačnosti navoda, naleteo se i naratovao Muraško dok nije naleteo na raketu ruskog Su-35S. Rusi kažu da se i kod njih leti mnogo, i više od ukrajinske avijacije, što bi se i očekivalo. Jedan od novijih izveštaja ruskog ministarstva odbrane predstavio je pilota sa prikrivenim identitetom koji je obavio preko 400 borbenih zadataka.
Utrošak municije postao je i za NATO vrlo ozbiljna tema. Praznila su se skladišta od starih projektila, a novi su nabavljeni “na komad” jer tri dekade se propovedalo da više nema rizika od konvencionalnog rata velikih razmera za NATO. Pokazalo se u realnosti da ima.
Sada jedno važno pitanje za NATO predstavlja haubička municija kalibra 155 mm, jer su usijane cevi tih oruđa bile jedno od glavnih oslonaca odbrane ukrajinske vojske. To ima cenu jer su zalihe u NATO-u dramatično utrošene, a njihovoj saveznici na istoku nema života ako se ne održi dotur 100.000–150.000 projektila svakog meseca. Američka industrija, svedena na dojučerašnje potrebe definisane u skladu sa planovima borbe protiv terorizma, može da izradi samo 3250 komada mesečno. Plan je da se ove godine poveća proizvodnja na 20.000 mesečno, a u naredne dve godine na 40.000 projektila. Velike zemlje NATO-a tanke su sa zalihama i navodno Nemačka ima samo 10.000 projektila u skladištima – to bi Ukrajinci potrošili za par dana i onda kako dalje?
Za nemački koncern Rajnmetal ovo je prilika da se povećaju poslovi do velikih razmera – pohvalili su se da se njihov proizvodni potencijal može lako uvećati na 450.000–500.000 projektila 155 mm i 240.000 tenkovskih projektila 120 mm na godišnjem nivou, ali 2022. izradili su 60.000–70.000 projektila svih vrsta i za artiljeriju i tenkovskih 120 mm. Trebaće i Hrvatima municije, jer je predsednik Zoran Milanović u svom prepoznatljivom otvorenom i drskom maniru otkrio 30. januara, prilikom prigodne svečanosti za odlazak hrvatske haubičke baterije u Litvaniju, da za njihove PzH 2000 nema savremene municije. Koristi se samo standardni NATO projektil M107 predviđen za stara oruđa, koji može da dobaci nešto preko 17 km. Milanović kaže da se radi o municiji koja je nabavljena tokom, kako se u Hrvatskoj to veli, Domovinskog rata. U tim godinama, prošvercane su haubice iz Argentine i odatle vodi poreklo hrvatskih zaliha projektila u kalibru 155 mm. Primetio je hrvatski predsednik da to nije promišljeno jer su PzH 2000 iz Nemačke nabavljene zato što su to haubice velikog dometa, ali nema potrebne municije. Ukrajinska artiljerija ima PzH 2000, i njima se rado služi zbog tog velikog dometa od preko 40 km sa projektilima sa generatorom gasa.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
