Kopenhagen
Otkako je pre nekoliko godina Danska prestala da iz bezbednosnih razloga posebno kontroliše putnike na Grenland, na ovom ostrvu početkom aprila počinje turistička sezona. Postepeno raste temperatura, koja se dotad kretala oko minus 30 stepeni Celzijusa i normalno se očekuje da do polovine leta dostigne pozitivnu vrednost. U julu i avgustu ima i komaraca.
Od 1993. kada ga je posetilo oko 5000 posetilaca, broj turista na Grenlandu se povećava: 1995. bilo ih je dvostruko više, a planira se da se uskoro dovede 50.000 gostiju, gotovo isto onoliko koliko ima žitelja (oko 45.000 Eskima /Inuita/ i 8000 Danaca).
Atraktivni beli pejsaži i prirodni fenomeni ponoćnog sunca, tromesečne noći i nerazjašnjene aurora borealis, kao i kompleksna kultura Eskima lovaca, koji žurno prelaze iz kamenog doba u globalističku realnost interneta – jesu razlozi da se bogat čovek zaputi na daleki sever. Sanke s psećom zapregom su uobičajeni prizor, a na Grenlandu, najzad, boravi i beli medved – ne depresivan i ofucan stvor iz zoo vrta, već ogromna zver od 700 kilograma zuba i mišića, koja već milionima godina prepoznaje samo svoju vrstu i svoju hranu.
Treba, međutim, imati respekta i prema odlazećoj zimi. Hladnoća koja se oseća, a ne ona koju pokazuje termometar, zavisi od vetra i vlažnosti vazduha. Kad se površina mora ohladi do minus 1,8 stepeni, mrzne se prva kratkotrajna tanka kora koju talasi brzo razbijaju u komade frazil-leda. Nastaje sapunasta smesa koju nazivaju slepljeni grijsi-ajs, a onda se od nje stvaraju sante koje slobodno plove kao palačinke – penkejk-ajs. Za hladnih večeri ploče se povezuju u jedinstvenu ledenu površinu.
OPASNO PO ŽIVOT: Čak i po najjačem mrazu zamrznuti deo nije mesto preporučljivo za šetnju. Morski led je porozan i elastičan, voda prolazi kroz njega i oko stopala se sa svakim korakom pojavljuju barice. Na nekim mestima struje ga tope odozdo, led je tanji i tamniji: pri sledećem pokretu čovek koji je hodao odvažno, ali i neoprezno, iznenadno propada u dubinu.
Ko se na Grenlandu nađe u vodi čija je temperatura niža od četiri stepena može, u zavisnosti od fizičke kondicije i adaptiranosti, da ostane živ nekoliko minuta. U šoku telo počinje da se trese dok se naglo hladi od normalnih 37, na 36 stepeni. Drhtavica tad prestaje, ali se hlađenje nastavlja ka kritičnoj granici od 30 stepeni. Očajnički plivački pokreti samo ubrzavaju pad temperature. Udovi utrnu, počinje ravnodušnost i smrtonosna ukočenost.
Utopljenika u polarnim morima ne traže i on se više ne pojavljuje na površini. Organske promene zbog hladnoće prestaju, telesne supstance se ne razlažu, ne stvaraju se gasovi koji bi leš uzdigli s dna da ga talasi kasnije izbace na obalu.
Niko bez prinude ne plovi na Grenland od novembra do proleća; severni Atlantik se skoro tokom cele godine smatra morem opasnim po život. Avion je jedino prevozno sredstvo kojim na Grenland možda dospe neko ko nije Eskim ili Danac. Postoje tri međunarodna aerodroma: Kangerlusuak u Stromfjordu na zapadnoj strani ostrva, na koji iz Kopenhagena sleće skandinavska kompanija SAS, i lokalni Grenlander, na jugu je Narsarsuak, a na istoku još i Kulusuk, koji je redovnom linijom spojen s Rejkjavikom na Islandu.
LUTAJUĆE SANTE: Američka vojna baza Tule kod Kaanaaka na dalekom severu ima sopstveni aerodrom, koji, međutim, ne odobrava komercijalne letove. Kanađani organizuju čartere iz Otave i Montreala, a helikopteri i četvoromotorci sa 50 sedišta održavaju vezu s većinom naselja na samom Grenlandu. S obzirom na iznenadne promene vremena, putnici uvek proveravaju planirani red letenja.
Brodovi koji ipak kreću na put ka Kalaalit Nunaatu, kako se Grenland naziva na lokalnim jezicima, moraju da pribave specijalnu dozvolu za polarno more. To znači da imaju atestirano duplo dno, proverenu namensku opremu za navigaciju, pramac zaštićen čeličnim pločama debljine najmanje 40 milimetara i kapetana koji je u stanju da se bez posledica probije kroz ledena područja.
Oko svih obala Grenlanda, najmanje 100 nautičkih milja na pučini širi se pojas ledenih bregova i lutajućih santi nastalih od ledenih lavina koje se stalno obrušavaju s kopna. Glečer Jakobshaun, na primer, već vekovima klizi ka moru brzinom od 40 metara dnevno. Duž istočne obale struja nosi led na jug, onda zaobilazi rt Farvel i ponovo ga potiskuje na sever do glavne luke Nuuk, koju Danci znaju kao Gothob.
U još hladnijoj oblasti sante se potom povezuju u regiju zapadnog leda koji je nastao u Bafinovom zalivu i našao se u Devisovom moreuzu da bi se sa trajnim zimskim ledom spojio u celinu. Severno od luke Sisimiut prostire se u moru ledeno polje koje ima sve karakteristike armirane betonske ploče. U zalivu Disko oko Kekertasuaka (Godhauna) i oko Asijata (Egedesminde), vodena struja stvara najveću koncentraciju ledenih bregova na svetu. Dalje na sever, prema gradiću Upernavik i aviobazi Tule strepe i mornari američkog atomskog ledolomca Nortvind jer se zaleđuje sam brod – lede se talasi koji prelaze preko palube ili – što je još gore – ledi se magla koja ga potpuno okiva. Stručnjaci, međutim, tvrde da svako plovilo, ako mu hladnoća ne blokira vitalnu opremu, može da podnese određenu količinu leda, pa tako, na primer, brod od 4000 tona, može bez posledica da nastavi plovidbu s 500 tona leda na sebi.
48 SATI BEZ SNA: Morski put iz Kopenhagena na Grenland, mimo očekivanja, vodi uglavnom na zapad, a ne na sever. Rt Farvel, naime, gde je locirana služba Centra za led, nalazi se na istoj geografskoj širini kao i Oslo. Jaka hladnoća počinje tek kad se zađe u Devisov moreuz.
„Plovi do Skagena, skreni ulevo prema Farvelu, a onda idi desno“, jasno objašnjavaju danski moreplovci podsećajući da je pri brzini od 18-19 čvorova do Grenlanda potrebno pet-šest dana putovanja.
Poslednjih 48 sati pre nego što brod stigne do rta Farvel kapetan i kormilar ne spavaju: piju crnu kafu i paze na ledene bregove. Ako su bregovi kompaktni, odnos između dela nad vodom i dela ispod njene površine iznosi 1:5, a ako su šuplji, proporcija je 1:2 i može da ga prevrne čak i vibracija brodske elise. Grdosije visine 40 metara i težine 50.000 tona smatraju se normalnim, ali zimi neretko budu visoke 90 metara i teške preko 1.000.000 tona.
Bregovi nekad odlaze i daleko na jug. Čuveni Titanik 1912. nije plovio na Grenland, nego iz Britanije u Ameriku; jugoistočno od Njufaundlenda udario ga je ledeni breg i poslao ga na dno za tri sata zajedno s 1500 putnika i s posadom. Na 24 sata plovidbe pre Farvela potonuo je 1959. godine „Hans Hedtoft“, brod Grenlandske trgovačke kompanije kada se udavilo 95 ljudi.
Govori se da je u vreme kad je na severnom Grenlandu počela da se vadi nafta, kompanija Meler montirala u Bafinovom zalivu prototip američko-ruske platforme za bušenje pod nazivom Vorior. Kao ostrvo na stubovima, videla se s daljine od 50 nautičkih milja, imala je poštu, hotel, barove, restorane, bioskop, pozorište, fri-šopove, vatrogasne stanice i radna mesta za 1400 ljudi. Dizala se 18 metara iznad vode i bilo je predviđeno da svi olujni talasi prolaze ispod konstrukcije postrojenja.
Ledeni breg koji je naišao bio je, međutim, nešto veći nego obično: u visinu se dizao 100 metara, ispod mora je bio dugačak 400 metara i cenilo se da je bio težak oko 20.000.000 tona. Dva jaka broda koja su pokušala da ga skrenu s pravca nisu uspela ništa da urade. Ploveća planina prešla je tačno preko Voriora i od platforme su ostale samo masne mrlje i delovi otpadaka.
Otad se sva oprema za polarni okean pravi tako da se može rasklopiti za 12 sati, ili se koriste platforme koje imaju samostalni pogon i mogu da uzmaknu pred ledenom opasnošću. Poznata Grenlandska zvezda, kod Nuuka, čiji rezervoari primaju 1.000.000 tona nafte, sastavljena je od 125.000 čeličnih pontona usidrenih za dno duboko 700 metara, ali se montira samo kad je zima blaga i kad ledene gromade ne plove previše na jug.
POŠTA ZA DEDA MRAZA: Više od 85 odsto površine Grenlanda pokriva večiti led u slojevima debelim i tri kilometra. Na dubini od 500 metara unutar glečera temperatura je 25 stepeni ispod nule, ali je zbog pritiska u šupljinama toplije – tek oko minus deset. No, glečeri su u stvari nemilosrdna drobilica kamena: sve što upadne u pukotinu biva smrvljeno, i potom, nakon godina, izbačeno u okean kao prah.
Prva naselja na Grenlandu podigao je u X veku norveški prognanik sa znatno toplijeg Islanda (Ledene zemlje) Crveni Erik Tornvaldson. On je, međutim, novootkriveno snežno kopno namerno nazvao Zelenom zemljom ne bi li pridobio više sledbenika za svoje avanture. Za eskimske domoroce se inače veruje da su preko leda dopešačili s američkog kontinenta.
U XVIII veku službenik danskog kralja Hans Egede doneo je hrišćanstvo, osnovao prvu trgovinsku stanicu i Grenland je ostao kolonija sve do 1953. kad je u Kopenhagenu, izmenama ustava, ostrvo proglašeno sastavnim delom Danske. Tek 1979. odobrena je samouprava i Kopenhagen je ostao nadležan samo za osnove spoljne politike i pravosuđa, za bezbednost i za valutu.
Grenlandski parlament sačinjava 31 poslanik iz pet lokalnih partija, od kojih su najznačajnije Sijumut (Napred) socijaldemokratske orijentacije, liberalnodesničarski Atasut (Solidarnost) izrazito naklonjen Danskoj i separatistička stranka Inuit Atakatigit (Jedinstvo Inuita), koja se tek po uvođenju autonomije odrekla agresivnog marksizma i zahteva za formiranje federacije svih Eskima.
U danskom kabinetu i dalje postoji Visoki komesar za Grenland, ali grenlandska vladajuća koalicija, koju od izbora 1999. čine Sijumut i Inuit Atakatigit, preuzima sve više odgovornosti, prvenstveno zalažući se da se turizmom uveća nacionalni dohodak po stanovniku (20.000 dolara godišnje), koji se, u poređenju sa drugim zemljama u zapadnoj Evropi, smatra veoma skromnim. Iz Kopenhagena svake godine stižu donacije od oko 380.000.000 dolara.
Industrija je na Grenlandu državna i bazirana gotovo isključivo na preradi ulova i ribe budući da surovi klimatski uslovi otežavaju eksploataciju postojećih mineralnih resursa. U prestonici Nuuku živi 13.000 meštana, a među njima je i Deda Mraz koji u lokalnoj pošti ima poseban pretinac za poruke. U regionu Sisimiuta živi 5000 stanovnika, u Upernaviku 2400, dok Kaanaak, kao najsevernije stalno naseljeno mesto na svetu, ima oko 500 varošana i još oko 300 lovaca razmeštenih u četiri sela.
Iako su na referendumu 1972. godine Grenlanđani bili protiv članstva u Evropskoj uniji, uvedeni su u integraciju u skladu s većinskom odlukom Danaca. Međutim, prilikom novog odlučivanja, 1. februara 1985. na Grenlandu je rešeno da se izađe iz jurisdikcije EU, ali je 1993, posle pregovora s Briselom, opet doneta odluka o priključenju.
