Da li slabi štrajk poljoprivrednika ili je ovo samo početak pobune?

Nakon kolega iz drugih zemalja, u utorak su šapanski poljoprivrednici takođe izašli su na ulice. Portestovali su u mestima koja se pretežno bave poljoprivredom, na severu centralne Španije, vozeći traktore u konvojima, trubeći, mašući španskim zastavama i plakatima, prenosi BBC.

Španski farmeri imaju slične probleme kao i njihove kolege u Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Italiji i drugim zemljama gde je bilo protesta. Kažu da im propisi koji čine deo Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) EU, uz visoke troškove goriva i energije, otežavaju zaradu.

U nekoliko regiona blokirali su puteve, što je izazvalo probleme u saobraćaju, a za kraj februara su najavljene velike demonstracije u centru Madrida.

I italijanski farmeri se već nedelju dana okupljaju od severa do juga, protestujući zbog propisa EU i birokratije. Planiraju da se okupe u Rimu krajem ove nedelje.

Premijerka Italije Đorđa Meloni ih je podržala, rekavši da će Zeleni dogovor EU neproporcionalno pogoditi živote poljoprivrednika.

Šta je agrarna politika EU?

Agroekonomiski analitičar Žarko Galetin za “Vreme” kaže da je poljoprivredna politika EU definisana dokumentom koji se zove Zajednička agrarna politika EU, gde su uključene zemlje EU sa jednim “vrlo izdašnim budžetom i politikom koja je okrenuta zelenoj agendi koja podrazumeva pre svega očuvanje prirodne sredine, smanjenje emisije gasova.”

Objašnjava da je primena te agende veoma skupa za EU s obzirom da predviđa postepeno ukidanje određenih herbicida, pesticida, raznih hemijskih sredstava, upodobljavanje pogonskih mašina sa prirodnim energentima, sistem odmaranja poljoprivrednog zemljista što bi zančilo da vi jedan procenat zemljišta stavljate u konzervaciju i ne upotrebljavate ih godinu dana kako bi se zemlja odmorila i obnovila, mnogo toga što zapravo ne ide u prilog poljoprivrednim proizvođačima u EU ili im na neki način smanjuje prihode.

“Politika EU je okrenuta zaštiti prirodni okoline, a to sve zajedno košta poljopriovredne proizvođače nekih prihoda”, zaključuje Galetin.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je u utorak da želi da povuče plan za smanjenje upotrebe pesticida, opisujući ga kao „simbol polarizacije“.

Belgijski premijer Aleksander de Kru pozdravio je tu najavu, rekavši da je „ključno da zadržimo naše poljoprivrednike u održivoj budućnosti poljoprivrede, kao deo naše odlučnosti da ostvarimo Zeleni dogovor“.

Kakav odgovor može dati EU?

Ono što poljoprivrednici traže jeste poboljšanje uslova rada i života i zarade koja bi trebalo da im omogući egzistenciju, a jedan od razloga protesta, kako navode, su „preterane“ norme i propisi koje im nameće Evropska unija.

Žarko Galetin je mišljenja da EU neće ispuniti sve zahteve i da će se naći kompromis.

“Trenutak je malo simptomatičan zbog izbora što daje argument više i jača pregovaračku poziciju poljoprivrednicima koji protestuju, ali mislim da neće ispuniti sve zahteve.”

Na pitanje šta ima izgleda da će biti ispunjeno, Galetin navodi da će se verovatno tražiti neka prelazna rešenja oko zabranjenih hemijskih sredstava za zaštitu bilja ili oko procenta zemljišta koje mora ići u status konzervacije tj. odmaranja.

Objašnjava da je veliki problem napravio ugovor Evropske unije sa zemljama Južne Amerike, Brazilom, Argentinom i drugim, gde je napravljen sporazum o slobodnoj trgovini koji direktno ugrožava proizvođače EU.

Konačno, govori o tome da ne veruje da će se protesti širiti jer je već sada vidljivo da oni jenjavaju, da će EU ispuniti neke zahteve, ali da je mišljenja da svakako Evropska unija dugoročno neće odustati od svojih zacrtanih ciljeva.