Širom evrope poljoprivrednici i dalje štrajkuju, ove nedelje priključili su se i španski poljoprivrednici koji imaju slične probleme kao i drugi poljoprivrednici u Evropi. Agroekonomiski analitičar Žarko Galetin za “Vreme” kaže da će EU ispuniti samo neke zahteve
Nakon kolega iz drugih zemalja, u utorak su šapanski poljoprivrednici takođe izašli su na ulice. Portestovali su u mestima koja se pretežno bave poljoprivredom, na severu centralne Španije, vozeći traktore u konvojima, trubeći, mašući španskim zastavama i plakatima, prenosi BBC.
Španski farmeri imaju slične probleme kao i njihove kolege u Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Italiji i drugim zemljama gde je bilo protesta. Kažu da im propisi koji čine deo Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) EU, uz visoke troškove goriva i energije, otežavaju zaradu.
U nekoliko regiona blokirali su puteve, što je izazvalo probleme u saobraćaju, a za kraj februara su najavljene velike demonstracije u centru Madrida.
I italijanski farmeri se već nedelju dana okupljaju od severa do juga, protestujući zbog propisa EU i birokratije. Planiraju da se okupe u Rimu krajem ove nedelje.
Premijerka Italije Đorđa Meloni ih je podržala, rekavši da će Zeleni dogovor EU neproporcionalno pogoditi živote poljoprivrednika.
Šta je agrarna politika EU?
Agroekonomiski analitičar Žarko Galetin za “Vreme” kaže da je poljoprivredna politika EU definisana dokumentom koji se zove Zajednička agrarna politika EU, gde su uključene zemlje EU sa jednim “vrlo izdašnim budžetom i politikom koja je okrenuta zelenoj agendi koja podrazumeva pre svega očuvanje prirodne sredine, smanjenje emisije gasova.”
Objašnjava da je primena te agende veoma skupa za EU s obzirom da predviđa postepeno ukidanje određenih herbicida, pesticida, raznih hemijskih sredstava, upodobljavanje pogonskih mašina sa prirodnim energentima, sistem odmaranja poljoprivrednog zemljista što bi zančilo da vi jedan procenat zemljišta stavljate u konzervaciju i ne upotrebljavate ih godinu dana kako bi se zemlja odmorila i obnovila, mnogo toga što zapravo ne ide u prilog poljoprivrednim proizvođačima u EU ili im na neki način smanjuje prihode.
“Politika EU je okrenuta zaštiti prirodni okoline, a to sve zajedno košta poljopriovredne proizvođače nekih prihoda”, zaključuje Galetin.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je u utorak da želi da povuče plan za smanjenje upotrebe pesticida, opisujući ga kao „simbol polarizacije“.
Belgijski premijer Aleksander de Kru pozdravio je tu najavu, rekavši da je „ključno da zadržimo naše poljoprivrednike u održivoj budućnosti poljoprivrede, kao deo naše odlučnosti da ostvarimo Zeleni dogovor“.
Kakav odgovor može dati EU?
Ono što poljoprivrednici traže jeste poboljšanje uslova rada i života i zarade koja bi trebalo da im omogući egzistenciju, a jedan od razloga protesta, kako navode, su „preterane“ norme i propisi koje im nameće Evropska unija.
Žarko Galetin je mišljenja da EU neće ispuniti sve zahteve i da će se naći kompromis.
“Trenutak je malo simptomatičan zbog izbora što daje argument više i jača pregovaračku poziciju poljoprivrednicima koji protestuju, ali mislim da neće ispuniti sve zahteve.”
Na pitanje šta ima izgleda da će biti ispunjeno, Galetin navodi da će se verovatno tražiti neka prelazna rešenja oko zabranjenih hemijskih sredstava za zaštitu bilja ili oko procenta zemljišta koje mora ići u status konzervacije tj. odmaranja.
Objašnjava da je veliki problem napravio ugovor Evropske unije sa zemljama Južne Amerike, Brazilom, Argentinom i drugim, gde je napravljen sporazum o slobodnoj trgovini koji direktno ugrožava proizvođače EU.
Konačno, govori o tome da ne veruje da će se protesti širiti jer je već sada vidljivo da oni jenjavaju, da će EU ispuniti neke zahteve, ali da je mišljenja da svakako Evropska unija dugoročno neće odustati od svojih zacrtanih ciljeva.
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
