Crtanje mapa

Prekrajanje opštinskih granica, odnosno nova teritorijalna organizacija Makedonije ponovo talasa još krhki mir u državi. Pre tri godine je Makedoniji, uz pomoć međunarodne zajednice, uspelo da izbegne građanski rat. Oružani sukob ostavio je za sobom oko tri stotine mrtvih na obe strane, a angažovanjem međunarodne zajednice, pre svega EU-a, postignut je Ohridski sporazum. Nekadašnji ekstremisti, pripadnici Oslobodilačke narodne armije, Ohridskim sporazumom dobili su amnestiju. Nakon parlamentartnih izbora 2002. godine, predstavnici rasformirane ONA, sa bivšim komandantom Aljijem Ahmetijem na čelu, ušli su u parlament kao politička stranka pod nazivom Demokratska unija za integraciju (DUI) a zatim i u vladu kao deo vladajuće koalicije.

Tri godine nakon Ohridskog sporazuma na red je došao paket za implementaciju koji se odnosi na decentralizaciju i teritorijalnu organizaciju. Ovo je, ujedno, i najznačajniji, ali i najosetljiviji deo mirovnog sporazuma. Početkom prošlog meseca, vladajuće stranke Socijademokratski savez Makedonije (SDSM) i DUI objavili su da je postignut dogovor oko novih granica opština, i od tada politička temperatura neprekidno raste.

HOMOGENIZACIJA: Dogovor da se Strugi, gradu sa mešovitim stanovništvom, pripoji nekoliko susednih sela koja su etnički čisto albanska, već je izazvao jake proteste. U gradu, naime, živi mešovito stanovništvo, ali su Makedonci u većini i čine oko 55 odsto stanovnika, dok je Albanaca oko 32 odsto. Predviđeno je i da prestonica postane i zvanično dvojezična, to jest da se pored makedonskog ozvaniči i upotreba albanskog jezika. Takođe, najavljeno je i da se do 2008. godine Kičevu, gde takođe živi mešovito stanovništvo, pripoji nekoliko sela sa većinskim albanskim stanovništvom, što će značajno izmeniti etnički sastav opštine. Sve ove odluke bile su znak za etničku homogenizaciju Makedonaca koji su se pobunili protiv ovakve teritorijalne organizacije i ustali „u odbranu države“. Političke stranke iz opozicije uzjahale su na talasu nezadovoljstva većine Makedonaca i odluke su bez oklevanja proglasile „izdajom“ u režiji vladajućih socijaldemokrata i predsednika Crvenkovskog.

Atmosfera se usijala i pale su optužbe da je „neko nešto prodao“, „da će se država podeliti i raspasti po etničkim šavovima“, da „Makedonija polako nestaje“… Najžešći protesti, čak i nasilje, dogodili su se u Strugi, gde je demoliran opštinski štab socijaldemokrata i gde su intervenisale jake snage specijalne policije.

Ispitivanja javnog mnjenja pokazala su da se čak 73 odsto građana Makedonije protivi da Struga postane grad sa većinskim albanskim stanovništvom a Skoplje dvojezična prestonica. Ankete pokazuju i jaku homogenizaciju i polarizaciju po etničkoj pripadnosti. Čak 87 odsto Makedonaca je protiv nove opštinske mape Makedonije, dok predlog vlade podržava skoro 90 odsto makedonskih Albanaca.

Zavladala je atmosfera u kojoj se građani dele na pobednike i na gubitnike. Opozicija se buni da su Makedonci ostali u teritorijalnoj organizaciji „kratkih rukava“, a da su „Albanci miljenici međunarodne zajednice, naročito Sjedinjenih Država, i da uvek dobiju ono što traže“. Za ovakvu polarizaciju po etničkoj liniji donekle je zaslužna i koalicija na vlasti jer su se pregovori unutar koalicije vodili daleko od očiju javnosti. Predstavnici vladajućih stranaka, SDSM-a i DUI-ja, nisu organizovali ni tribine ni javne rasprave na terenu, kako bi građanima objasnili prednosti predloženih teritorijalnih rešenja unutar Republike. Mnogi građani, na primer, nisu ni svesni činjenice da se vlada, potpisivanjem Ohridskog sporazuma, obavezala i na decentralizaciju i teritorijalno prekomponovanje opština. Ovako, većina građana predloge doživljava kao plod tajnih pregovora lidera dveju partija na vlasti. Da bi ublažili štetu, predsednik Makedonije Branko Crvenkovski i premijer Hari Kostov priznali su da je vođenje pregovora iza zatvorenih vrata i daleko od očiju javnosti bilo greška, ali da zle namere nije bilo. Predsednik Crvenkovski građanima je poručio da predlog shvate kao „ulog za evropsku Makedoniju“ i suživot izmedju Makedonaca i Albanaca, a ne kao recept za raspad države, ali će poruke lidera u ovom trenutku teško promeniti ušančene pozicije dvaju makedonskih naroda, a protesti uzimaju maha.

NACIONALISTI U KAMPANjI: U kampanji protiv predložene teritorijalne karte opština uključili su se i članovi Makedonske akademije nauka i umetnosti, ugledni intelektualci starije generacije, političari poput Vasila Tupurkovskog i Stojana Andova, za koje je svojstven populistički prilaz. Oni su koristili svaku priliku da predloge kritikuju preko medija na makedonskom jeziku. Njihove optužbe se lako mogu sažeti na sledeće: Makedonija sve više postaje federacija, baš kao što se zalagao Alji Ahmeti, bivši vođa gerilaca.

Stvorila se atmosfera u kojoj osim poslanika vladajućeg SDSM-a i Liberalnodemokratske partije (LDP) u skupštini niko drugi makedonskoj javnosti nije želeo da obrazloži svoj stav, u strahu da bi bio proglašen za izdajnika. „Mi smo rešeni da u interesu opstanka države idemo do kraja s našim predlogom. Pritisaka i incidenata će najverovatnije biti još. Kako se približava dan kada će se u skupštini završiti debata i zakon za novu teritorijalnu organizaciju biti izglasan tako će opozicija pojačavati pritisak ulice, ali mi iz vladajuće većine rešeni smo da to završimo“, kaže visoki funkcioner SDSM-a. On očekuje da incidente pre svega organizuju ekstremni nacionalisti, bliski bivšem premijeru Ljupču Georgijevskom, za koje tvrdi i da su naoružani. Policijski izvori tvrde da su nasilje u Strugi, kada su u neredima povređena 24 policajca i 17 civila, predvodili ljudi bliski Georgijevskom. Makedonija je ponovo na prekretnici: da li će u završnoj fazi usvajanja nove teritorijalne organizacije, obaveze preuzete Ohridskim sporazumom, ponovo ući u period nasilja i etničke mržnje ili će, kako joj poručuju iz međunarodne zajednice, nakon obavljenog posla uploviti u evropsku budućnost. Odgovor na ovu dilemu biće jasniji kako se budu približavali lokalni izbori, zakazani za 21. novembar. Do tada, biće i protesta i nasilja i izdajnika i patriota. Sigurno je da će decentralizacija biti tačka na kojoj će se sakupljati i gubiti politički poeni i rejting. Na gubitku može biti samo Makedonija, koja ponovo, nakon tri godine od oružanih sukoba, ponovo šalje poruku evropskim partnerima da je međunacionalno nepoverenje u državi još jako i da je bezbednost krhka.