Kardinali odlaze u osamu Sikstinske kapele da se bave Božijim poslom izbora novog pape. Procedura je stroga, ali je tokom istorije i menjana.
Još prošlog vikenda su dimničari postavili dimnjak na krov iznad Sikstinske kapele – inače on uopšte ne postoji, niti je potreban: već odavno se papine odaje greju drugačije, podseća Dojče vele.
Ali kroz dimnjak će svet saznati da li su se kardinali složili ko će biti novi papa.
Umesto mnoštva turista koji se dive Mikelanđelovim freskama u Sikstinskoj kapeli, ovih dana je to možda najekskluzivniji klub koji postoji, gde mogu da uđu samo ovlašćeni za izbor poglavara Katoličke crkve.
Procedura sledi stroga pravila, iako su se ona menjala tokom dva milenijuma duge istorije Crkve: prvog naslednika Svetog Petra birali su ne samo sveštenici, već i vernici. I titula „važnih“, kardinalnih biskupa je „novina“ negde iz petog veka.
Ali već vekovima postupak sledi određenu proceduru, makar je ona tačno određena tek „nedavno“ – pre jedva tridesetak godina.
Detaljna pravila – relativno „nova“
Jer tek papa Jovan Pavle II je 1996. objavio apostolsku konstituciju, kako će tačno kardinali mlađi od 80 godina birati papu.
Taj spis izaziva divljenje i crkvenog istoričara iz Augzburga, Jerga Ernestija: „Nijedan drugi dokument u istoriji papinstva nije toliko detaljan i temeljit u slučaju sedisvakancije (‘praznog prestola’) kao onaj Jovana Pavla II.“
Čini se da je Vojtila – a prste je tu svakako imao i njegov šef kongregacije za nauk vere i kasniji papa Racinger – „želeo da uzme u obzir sve moguće situacije i spreči sve poteškoće“.
No i ta su pravila tu – da se krše. U toj odredbi piše da „maksimalan broj kardinala s pravom glasa ne sme prelaziti 120“, ali je u nadležnosti budućih papa, koliko će kardinala imenovati.
Za vreme pape Franje ih je u jednom trenutku bilo čak 140 mlađih od 80 godina, sada ih je 135.
Ali ta detaljna pravila određuju postupak čak i u slučajevima kao što je kardinal Vinko Puljić: on zbog bolesti isprva uopšte nije hteo da dođe u Vatikan, ali je ipak došao – ali ne mora da sedi u Sikstinskoj kapeli kao svi ostali, već će ga u svakom izbornom krugu posetiti Infirmarii, „komisija“ od tri kardinala koji će uzeti njegovu izbornu ceduljicu.
Ipak nije sve jasno
Naravno da je bitno komplikovanije ako neki kardinal sedi u zatvoru. To se moglo dogoditi čak i jednom od samo tri kardinala iz Nemačke – ne zbog nekakvog verskog progona, već zbog optužbe za krivokletstvo.
Jer kardinal iz Kelna, Rajner Marija Velki, pred sudom je dao lažnu izjavu u jednom slučaju seksualnog zlostavljanja crkvenog službenika, ali postupak je ove nedelje obustavljen nakon što je nemački kardinal platio 26 hiljada evra globe.
No zabuna je moguća čak i uz tako detaljna pravila: nedugo pre konklave se utvrdilo da su dva kardinala iz Afrike zapravo mlađa nego što se verovalo i kako su ipak mlađa od 80 godina.
To je, naravno, moguće sa ne baš primerenom dokumentacijom krštenica i rodnih listova u bivšim kolonijama, ali jedan od njih je ipak ostao kod kuće.
Zatvoreno društvo
Najviše se zna o tajnovitosti čitavog postupka izbora pape: to je poznato i iz romana Roberta Harisa „Konklava“ i filma koji je po njemu snimljen, a današnje mere daleko prevazilaze i od Jovana Pavla II propisanu zabranu komunikacije kardinala u konklavi „preko telefona ili radija“ sa svetom izvan Sikstine.
Ne samo da su isključene kamere za nadzor, čak i zvučnici u prostoru konklave, već su tu i uređaji za ometanje signala, pa su i prozori ojačani kako se laserskim uređajima ne bi moglo prisluškivati šta se dešava u kapeli.
Sam postupak izbora je u romanu prilično tačno opisan: u svakom izbornom krugu kardinali pišu ime na ceduljicu, ona se glasno čita i proverava od više dostojanstvenika koji predsedavaju brojanjem, jer se nakon toga sve izborne ceduljice bacaju u vatru – i sagorevaju crnim dimom, dakle niko nije izabran.
Nekakvih popisa nema, zapravo se ne podstiče ni razgovor među kardinalima o tome koga bi mogli da biraju u sledećem krugu.
Jer izbor pape se smatra božanskim nadahnućem kardinala koji učestvuju u izboru.
To potvrđuje i pomenuti kardinal Velki koji je učestvovao već u izboru pape Franje: „Sve je to velika bogoslužbena svečanost, duhovni događaj“ gde se izbor pape smenjuje tek zajedničkom molitvom za pomoć Duha Svetog da se izabere „pravi“.
Verovatno pre vikenda…
Prvi krug izbora biće održan već ove srede (7. maj) nakon svečanog početka konklave.
Od četvrtka je određeno da mogu biti četiri izborna kruga, dva pre i dva posle podne. Petog dana – to je u ovom slučaju nedelja – predviđena je pauza, ali u ponedeljak se može nastaviti – ako bude potrebno.
Jer u dalekoj prošlosti je bilo konklava koje su trajale nedeljama, no to već odavno nije tako.
U poslednjim konklavama, 2005. i 2013. godine, beli dim se zavijorio već uveče drugog dana pri izboru Benedikta XVI i Franje, kod Jovana Pavla II bilo je to tek trećeg dana. Duže od toga, ali ipak samo četiri dana, bilo je potrebno tek 1958. kada je izabran Jovan XXIII.
Nakon toga tajnovitosti više nema: u dvorani pred balkonom iznad Trga svetog Petra novog papu čekaju tri bele odore – mala, srednja i velika – ali i dovoljno zihernadli (puntapeta) kako bi novi papa nekako izgledao kad se pojavi pred okupljenim narodom i kamerama.
A nakon toga se čuje i ono glasovito: Habemus Papam, imamo papu. Ali ko će to biti…
