Crne suze Amerike

Džordž Flojd je u ponedeljak 25. maja ujutru ušao u prodavnicu „Kap Fuds“ u Mineapolisu, koju već 31 godinu drži Palestinac Mahmud Abumajaleh, da kupi cigarete. Mahmudov mladi rođak je posumnjao da je Džordžova novčanica od 20 dolara falsifikovana i na šefov savet, držeći se procedure, u 8.01 pozvao policiju.

fotografije: ap

Prijavio je da čovek koji je platio sumnjivom novčanicom sedi u kolima na obližnjem parkingu i da nije u stanju da se kontroliše, piše list „Star tribjun“. Policijska patrola je Džordža Flojda uz pretnju oružjem izvukla iz auta, stavila mu lisice, pokušala da ga ugura u policijsko vozilo, a potom oborila na zemlju. Jedan policajac ga je držao za noge, dok je beli policajac Derek Čovin kolenom pritiskao vrat Džordža Flojda, koji je lica pritisnutog na asfalt osam minuta i 46 sekundi zapomagao da ne može da diše, da ga sve boli, molio i dozivao i majku. Pošto je prestao da daje znake života, policajac Čovin je držao koleno na njegovom vratu još dva minuta i 53 sekunde. Ostali policajci nisu preduzeli ništa da pomognu nesrećnom čoveku, uprkos protestima prisutnih ljudi.

Snimak agonije umiranja Džordža Flojda je sat kasnije na dramatičan način skrenuo pažnju na sistemski rasizam u Americi.

PARADOKS MINESOTE

Od Bruklina do Abukirka u Teksasu izbili su protesti na kojima su ljudi uzvikivali ime Džordža Flojda i parolu „Ne mogu da dišem“. Ubrzo su u više gradova eskalirali nasilje, pljačke i paljevina. „Njujork tajms“ citira Martina Lutera Kinga Jr. iz 1967. da su neredi „socijalno destruktivni i samouništavajući“, ali da „sve dok Amerika odlaže pravdu, mi stojimo u poziciji da se ponavljaju nasilje i neredi iznova i iznova“.

Drama koja je zapalila Sjedinjene Američke Države je „ilustracija paradoksa Minesote“, o kome pišu „Njujork tajms“ i „Gardijan“ koristeći izraz ekonomiste sa univerziteta Minesota Samjuela Majersa. Neki drugi mediji taj pojam zamenjuju izrazom „bela laž“.

Mineapolis i grad blizanac Sent Pol su, naime, uživali reputaciju socijalno liberalnog i visoko tolerantnog metropolitanskog duha. Zbog dostupnosti obrazovnog sistema, radnih mesta i stanova Minesota je 2018. godine stavljana na drugo mesto liste kvaliteta života u SAD. Međutim, u istoj godini Minesota je rangirana blizu dna lestvice po rasnim razlikama kada su u pitanju zaposlenost i prihodi. Prošle godine, pre nego što je došlo do masovne nezaposlenosti izazvane virusom korona, oko deset procenata Afroamerikanaca koji su živeli u zoni Mineapolis/Sent Pol bilo je nezaposleno u poređenju sa nešto manje od četiri procenta belih stanovnika. U Minesoti postoji i jedna od najvećih razlika između broja crnih i belih zatvorenika.

„Ljudi u Mineapolisu su već dugo zabrinuti zbog ponašanja policije“, kaže pastor u luteransko-kalvinističkoj crkvi Hans Li, koja se nalazi jedan blok južno od mesta na kome je Flojd ubijen. Zbog ubistava dvadesetčetvorogodišnjeg Džamara Klarka 2015. godine demonstracije pod parolom „Black Lives Matter“ trajale su 18 dana.

KOVID–19 ILI KOVID–1619

„Ranjivi smo na kovid-19 i takođe

smo ranjivi na ono što neko naziva kovid-1619″, dodaje pastor Li, pomenuvši 1619. godinu kao godinu kada je u SAD počelo ropstvo. Minesota je već bila zapaljena, piše „Nju ripablik“, a slika američke stvarnosti koja se pokazala na tom prosperitetnom mestu videla se sumornije u drugim delovima SAD. „Ili nas ubija kovid ili nas policajci ubijaju ili nas ekonomija ubija „, kaže za „Tajm“ tridesetjednogodišnja socijalna radnica Prisila Borker, koja se pridružila demonstracijama u Bruklinu. „Kriščen sajens monitor“ piše kako je verovatnoća da će policija ubiti crnaca dva puta veća od proseka – taj broj se nije promenio nakon što su počeli nemiri zbog ubistva Majkla Brauna u Fergusonu, u Mizuriju 2014. godine.

Kad je posle izbora Baraka Obame za predsednika nakratko izgledalo da se san Martina Lutera Kinga počeo ostvarivati, pa se čak naivno proširio na san o SAD kao „post-rasnoj naciji“, crnačko pitanje je ostalo goruće, a erupcije crnačkog nezadovoljstva zbog policijskog nasilja zahvatile su mnoge gradove. (Videti Moć i nemoć crne Amerike, „Vreme“ br. 1343. 29. septembar 2016). Doslovno se događa građanski rat, kaže antirasistička aktivistkinja Ališa Garza, koautorka parole „Black Lives Matter“ koja je u to vreme obeležila proteste širom SAD. Pre smrti Džordža Flojda dolazilo je do tenzija zbog pojedinih drastičnih slučajeva koji nastavljaju tužnu istoriju, kao onaj kada su beli paramilitarci ustrelili Ahmuda Arberija dok je džogirao u Džordžiji, a kasnije su tvrdili da im se činilo da beži. U okrugu Ginvud u Tulsi, u državi Oklahoma, na mestu masakra 300 crnaca iz 1921. godine demonstranti su blokirali raskrsnice i uzvikivali ime Terensa Krajera, crnca koga je 2016. godine ubila policajka, oslobođena 2017. godine.

Pre nego što su u Mineapolisu izbili besni sukobi, poslednje majske nedelje su izgledale kao odgovor na mračan matematički problem: šta je proizvod krize pomnožene sa krizom? Zvanični broj smrtnih slučajeva od izbijanja kovida-19 u SAD popeo se na stotinu hiljada, dok je ekonomska kriza ostavila četrdeset miliona ljudi bez posla. Bilo je teško utvrditi da se toliko jada može dogoditi tako brzo. A onda smo na Dan sećanja postali svedoci samrtnih muka Džordža Flojda. Opljačkane prodavnice, ugljenisane zgrade i automobili bili su dokazi kako svet izgleda kada dođe kriza, piše „Njujorker“. Ubistvo Džordža Flojda bilo je kap koja je prevršila čašu žuči u godini obeleženoj nepodnošljivim očajem.

Pandemija virusa korona nesrazmerno je zahvatila Afroamerikance koji čine 12 odsto stanovništva, ali više od 26 odsto zaraženih kovidom-19 i gotovo 23 odsto podleglih ovoj bolesti, pokazuju podaci Centra za kontrolu bolesti i prevenciju. Ekonomski uticaj virusa i pokušaj borbe protiv njega takođe su neproporcionalno pogodili crne zajednice: u istraživanju centra Pju 44 odsto Afroamerikanaca kaže da je neko u njihovom domaćinstvu izgubio posao ili mu je smanjena plata zbog pandemije, a 73 odsto je reklo da nemaju nikakvih rezervi za slučaj nužde. Većina „bitnih radnika“ koji su rizikovali živote da bi održali Njujork su ljudi tamne boje kože, piše „Tajm“.

U napomenama datim 13. maja pred­se­davajući Federalnih rezervi Džerom Pauel izneo je šokantnu statistiku iz istraživanja Feda: 40 procenata domaćinstava koja zarađuju manje od 40.000 dolara godišnje izgubilo je posao u martu.

KNEŽEVINE MOĆI

„Kriščen sajens monitor“ citira bivšeg šefa policije u Sijetlu Norma Stampera, autora knjige o tome kako srediti američku policiju, koji, opisujući profil američke policije koju čini 900.000 ljudi naoružanih imunitetom za širok spektar ponašanja, zaštićenih sindikatima i prijateljima i zahtevima za javnim redom, koristi izraz „mala kneževina moći“. S druge strane, policajci kažu da imaju ekstremno težak i opasan posao i da moraju da se nose sa mnogim izazovima. Stamper smatra kako izgleda da se ne treba uzdati u snagu institucija da promene ponašanje tako velikog broja policajaca.

List ukazuje na činjenicu da je, na osnovu odluke Vrhovnog suda SAD da proširi takozvani „kvalifikovani imunitet“, policija od 2017. do 2019. godine dobila 56 odsto slučajeva u kojima je bilo prigovora na njen rad. To je više nego prethodne tri godine kada je dobila 43 odsto slučajeva, izveštava „Rojters“. Tako u Južnoj Karolini porota nije mogla da donese presudu u slučaju kada je policajac snimljen kako puca u leđa Valtera Skota koji se nalazio u bekstvu, a zatim namešta scenu da bi pucnjava izgledala opravdano. Prema podacima „Vašington posta“, policija je 2019. godine izazvala više od 1000 smrtnih slučajeva.

„USA tudej“ piše da je zahvaljujući jakim policijskim sindikatima 30 odsto otpuštenih policajaca vraćeno na posao i to uz nadoknadu. Jedno istraživanje Pjua ukazuje na podatak da su crnci u 2017. godini predstavljali 12 procenata odraslog stanovništva SAD, ali 33 posto osuđene zatvorske populacije. Belci su činili 64 odsto odraslih stanovnika, ali 30 odsto zatvorenika. Razlika između broja crnaca i belaca osuđenih na više od godinu dana robije u državnim zatvorima u SAD se, doduše, smanjila između 2007. i 2017. godine.

Protesti protiv takvog stanja dovode do novih hapšenja. Do ponedeljka 1. juna najmanje 4400 ljudi širom SAD uhapšeno je za nedelju dana protesta nakon smrti Džordža Flojda, piše „USA tudej“. U Dalasu je stotine vezanih demonstranata sedelo na jednom mostu i čekalo da policijskim autobusima bude odvedeno u zatvor. U Atlanti su policajci, dok su demonstracije bile mirne, klečali zajedno sa demonstrantima u znak solidarnosti, a kad je pala noć i sukobi se rasplamsali, prilično masovno ih hapsila.

SEĆANJE NA DUGO VRELO LETO 1967.

Nakon što je ubistvo Džordža Flojda izazvalo pobunu u Mineapolisu, akcije solidarnosti izvelo je na hiljade ljudi na ulicama Los Anđelesa, Feniksa, Denvera… Upozorenje vlasti u Portlandu, u Oregonu, da će koristiti suzavac, oružje i druga sredstva za rasturanje protesta demonstrante nije obeshrabrilo.

U Vašingtonu je nacionalna garda raspoređena ispred Bele kuće, na čijim prilazima su se demonstranti sukobili s pripadnicima tajne službe. Predsednik Donald Tramp, koji je u subotu 30. maja po lokalnom vremenu veći deo dana proveo na Floridi zbog lansiranja rakete SpaceX, u sumrak je predsedničkim helikopterom sleteo na travnjak Bele kuće i ušao u zgradu bez obraćanja novinarima. Izveštaji kažu da ga je potom Tajna služba sklonila u bunker Bele kuće. Narednog dana on se obratio naciji poručivši da su Amerikanci revoltirani zbog brutalne smrti Džordža Flojda, da se lično solidariše sa demonstrantima, ali da to tužno osećanje ne sme da potopi besna rulja, te da su pljačke i nasilje totalna sramota. Onda je policija gumenim mecima i suzavcem rasterivala mirne demonstrante iz obližnjeg parka Lafajet, pa je Tramp peške otišao da se s Biblijom u ruci slika ispred požarom oštećene crkve Sent Džon, takozvane crkve predsednika u blizini Bele kuće u koju je, kako podseća „USA tudej“, išao na molitvu svaki predsednik SAD nakon Džejmsa Medisona.

„Njujorker“ najnoviju erupciju besa i nezadovoljstva poredi sa „dugim vrelim letom 1967.“ tokom koga je izbilo 159 nereda širom SAD: u Atlanti, Bostonu, Sinsinatiju, Bafalu, Birmingemu, Čikagu, Njujorku, Milvokiju, Mineapolisu i Tampi. Serija protesta tada je počela nakon što je u ranim jutarnjim časovima u nedelju 23. jula 1967. policija sprovela raciju u nelicenciranom lokalu zvanom „Slepa svinja“, u kome je u ranim jutarnjim časovima zbog vrele noći bilo mnogo ljudi. Sukob je trajalo pet dana i nadmašio uništavanje u centru Detroita 1943. godine. Sukobi su za rezultat imali 483 požara, 231 incident i 1800 hapšenja. Predsednik Lindon Džonson je ustanovio takozvanu Kernerovu komisiju da istraži nerede i položaj crnaca.

KOJI EKSTREMISTI?

Bilo je, naravno, pokušaja da se pobuna koja očito ima duboke korene objasni delovanjem zaverenika. Za nasilne incidente u Mineapolisu i drugim gradovima predsednik Tramp je u nizu tvitova optuživao „leve ekstremističke grupe“, sugerisao da je haos izazvala „radikalna levica i Antifa“, kojoj je zapretio da će je proglasiti terorističkom organizacijom „Njujork tajms“ piše da mnogi tvrde kako ekstremisti raspaljuju proteste, ali koji ekstremisti?

Policijski zvaničnik u Njujorku Džon Miler je rekao za „Njujork tajms“ kako su anarhisti planirali da počnu da izazivaju haos u gradu pre nego što je protest počeo, koristeći pritom šifrovanu komunikaciju radi sakupljanja novca zbog regrutacije, a da su tokom demonstracija održavali linje snabdevanja i distribuciju benzina, kamenica i boca.

Antifa nije organizacija, nema lidera, članstvo niti bilo kakvu hijerarhijsku strukturu, već je to pokret ljudi koji dele zajedničke taktike i ciljeve protesta.

Važnije od toga, zakon je ovlašćenje federalnim vlastima limitirao samo na inostrane organizacije. Kada je FBI vodio istragu protiv nacističkih organizacija kao što su „The Base“ i „Atomwaffen Division“, tretirao ih je kao kriminalna preduzeća. Članovi ekstremno desnih organizacija su se teško naoružani snimali na demonstracijama u najmanje dvadeset gradova od Bostona do Bafala, od Ričmonda, do Dalasa i Salema. „Njujork tajms“ piše da je njihov zajednički nadimak „boogaloo“ (što je u žargonu šifra za budući građanski rat).

O belim suprematistima i desničarskim agitatorima koji su se infiltrirali u mirne proteste i porastu otvorenog belog nacionalizma za magazin „Tajm“ je govorila Ališa Garza, koja kaže da „beli suprematisti deluju pod dnevnom svetlošću“ i da ih „podstiču predsednik i ova Bela kuća“. Trampu odan „Foks njuz“, sa druge strane, pominje desetine demonstranata iz komunističkih grupa „Revolucionarni klub Čikago“ i organizacije „Odbij fašizam sada“, koji su se okupili u centru Čikaga i u petak uveče marširali ulicama. Magazin „Politiko“ piše da je državni tužilac Vilijem Bar najavio da se neće boriti protiv procesuiranja demonstranata koji prelaze granice pojedinih američkih država da bi učestvovali u nasilnim neredima.

Bar je citirao savezni zakon protiv nereda koji je donesen 1968. godine i možda bio namenjen afroameričkom aktivisti Repu Braunu koji je predvodio studentski Koordinacioni odbor za nenasilno obrazovanje, ali kasnije odobrio nasilje kao odgovor na rasizam u Sjedinjenim Državama, piše „Politiko“.

Upotrebljen je protiv takozvane Čikaške sedmorice optužene i osuđene za konspiraciju i organizovanje pobune protiv Vijetnamskog rata zbog njihovih uloga u protestima na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Čikagu 1968. godine. Apelacioni sud je ukinuo te presude 1972. godine, piše „Politiko“.

Profesor istorije i javnih poslova Džulian Zilazer piše za sajt CNN da je teško da se bejbi bumers ne oseti kao da je ovo ponovo 1968. godina. Nacija zaglavljena u Vijetnamu sećala se niza razornih nemira iz prethodne godine proisteklih iz policijskog uznemiravanja Afroamerikanaca u Njuarku, Nju Džersiju i Detroitu. Dvojica najuticajnijih javnih ličnosti u zemlji, Martin Luter King Jr. i Robert Kenedi, tragično su ubijeni. Predsednik Lindon Džonson objavio je 31. marta 1968. godine da se neće kandidovati za ponovni izbor. Segregacionistički guverner Alabame Džordž Valas je raspirivao bes belaca kao odgovor na građanska prava i kontrakulturu. Republikanac Ričard Nikson je nakon toga pobedio na izborima za predsednika obećavši da će zemlja uspostaviti „zakon i red“ na ulicama.

UPOTREBA VOJSKE

Predsednik Donald Tramp nije upravljao krizom tokom njene prve nedelje, već ju je po svoj prilici raspirivao tvitovima u kojima demonstrante nazivao „razbojnicima“, pretio da će ih dočekati sa besnim psima i oružjem kakvo nisu videli, poručivao preko tvitera da „kada počne pljačka, počinje pucnjava“.

Sedme noći, između nedelje i ponedeljka, na snazi je bio policijski čas u više gradova uključujući Atlantu, Los Anđeles (gde su pljačkane radnje), Sent Luis (gde su četiri policajca ranjena), u Vašingtonu i Njujorku (u kome su tokom noći od Bronksa do Tajms skvera trajale pljačke, a jedan policajac je ranjen).

Tramp je upozorio guvernere saveznih država da će, ukoliko se oni efikasno ne postaraju za bezbednost imovine i mir na ulicama, upotrebiti zakon iz 1807. koji predsedniku dozvoljava da angažuje vojsku na američkom tlu, čemu se pojedini guverneri protive, a izgleda da ni Pentagon nije oduševljen. U okrugu Kolumbija, koji je pod saveznom vlašću, Tramp je naredio da se vojna policija rasporedi na ulicama.

Na osnovu tog zakona, Nacionalna garda i Mornarica SAD upotrebljene su za suzbijanje nereda 1992. godine u Los Anđelesu, koji su izbili nakon oslobađajuće presude belim policajcima koji su pretukli crnog motoristu Rodnija Kinga. Tokom tih nereda poginulo je 63 osobe, 2383 je povređeno. Imovinska šteta je bila veća od milijardu dolara, piše magazin „Tajm“ upoređujući tadašnju erupciju besa sa sadašnjom. Gradonačelnik Los Anđelesa Erik Garseti sada je uveo policijski čas i takođe pozvao Nacionalnu gardu nakon što su se demonstranti više puta sukobili sa policajcima kada je počela pljačka firmi u trgovinskom kvartu.

Mobilizaciju nacionalne garde naredio je i guverner Minesote Tim Volz nakon što su u Mineapolisu demonstranti spalili oblasnu policijsku stanicu. Angažovao je snage tri puta veće od onih koje su upotrebljene tokom nereda šezdesetih godina prošlog veka. Noćni policijski čas uveden je u više desetina gradova širom Amerike, od Južne Karoline do Ohaja. Demonstranti su terani sa ulica Atlante, Denvera, Los Anđelesa, Sijetla i Mineapolisa, gde su hiljade demonstranata ignorisale naredbu.

Poput krize virusa korona, nemiri koji su usledili nakon smrti Džordža Flojda nisu proistekli ni iz kakvih izdajničkih nepoznanica, već iz Trampove administracije koja nije uspela ništa da nauči ni iz najnovije prošlosti.