Na pitanje da li će se tokom ove godine uvesti sedmočasovno radno vreme, ministarka Nišić je u emisiji „Link“ Radija Crne Gore kazala: „Ono što je najavio premijer Milojko Sajić u predizbornoj kampanji desiće se tokom ove godine“
Ministarka rada i socijalnog staranja Naida Nišić najavila je da se do kraja godine u Crnoj Gori može očekivati uvođenje sedmočasovnog radnog vremena.
Ona je, kako prenosi RTCG, kazala će socijalna davanja u budućnosti biti pravičnija i navela da neće biti njihovih ukidanja kao ni ukidanja Fonda PIO. Ipak, kako je dodala izvesna je njegova reforma.
Na pitanje da li će se tokom ove godine uvesti sedmočasovno radno vreme, ministarka Nišić je u emisiji „Link“ Radija Crne Gore kazala: „Ono što je najavio premijer Milojko Sajić u predizbornoj kampanji desiće se tokom ove godine“.
Istakla je da neće biti ukidanja Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO).
„Ukidanje Fonda PIO niko nikada nije pomenuo niti će se to dešavati“, kazala je Nišić i poručila da će se sve odluke iz nadležnosti Ministarstva rada i socijalnog staranja donositi uz saglasnost Socijalnog savjeta.
U tom vladinom resoru se, kako je kazala, radi na analizi dela koje se tiče srazmernih penzija.
„Mi već imamo 34 ratifikovana i potpisna Sporazuma o obaveznom osiguranju sa raznim državama i iz okruženja i Evrope. Najveća prepreka je to što nismo imali potpisan sporazum sa Albanijom i usaglašen sa BiH. To je bitno zbog razmene podataka u kontinuitetu. Sporazum sa Albanijom će se uskoro naći u Skupštini na usvajanje a usaglašen je nacrt sa BiH. Informacija o tome će biti na vladi ove nedelje, a onda će me Vlada ovlastiti da potpišem taj značajan sporazum“, kazala je ministarka.
Nišić je kazala da su sve analize pokazale da je najveća nepravda pričinjena penzionerima koji su radni vek proveli u različitim državama.
Minimalna bruto plata u Crnoj Gori jedna od najmanjih u Evropi
Inače, podaci Eurostata pokazuju da minimalna bruto plata u Crnoj Gori u 2024. godini iznosi 532,54 eura i da je jedna od najmanjih u Evropi.
Manje od Crne Gore primaju samo u Albaniji i Sjevernoj Makedoniji gdje minimalne bruto plate iznose 385,06 eura, odnosno 360 eura, kao i Bugarskoj (477 eura).
Ipak, minimalna bruto plata u Crnoj Gori je 60 odsto veća nego 2021. godine kada je bila 331,33 eura. Povećanje je rezultat programa Evropa sad 1 bivše Vlade Zdravka Krivokapića, koji je primijenjen 2022. godine, a podrazumijevao je povećanje minimalne zarade na 450 eura.
Minimalna bruto plata u Crnoj Gori povećana je u odnosu na 2014. godinu skoro duplo, pokazuje grafik Eurostata.
Od država regiona, najveća minimalna bruto plata je u Sloveniji 1.253 eura i u Hrvatskoj 840 eura. U Srbiji iznosi 534,64 eura.
Od zemalja kandidata prednjači Turska sa minimalnom bruto zaradom od 613 eura.
Iskustva drugih zemalja
Podsećanja radi, mnoge zemlje u Evropi su se upustile u svojevrsne eksperimente sa satima rada. Tako su zaposleni u Belgiji od 2022. godine u pojedinim firmama dobili pravo da rade četiri dana nedeljno umesto uobičajenih pet, bez gubljenja procenta zarade.
Predlog zakona je omogućio zaposlenima da odluče da li će raditi četiri ili pet dana u nedelji. Međutim ovo nije značilo da će time imati manji obim posla nego inače, već samo da će svoje radno vreme raspoređivati na manje dana.
Kompanije u Velikoj Britaniji koje su sprovele šestomesečnu probnu radnu nedelju od četiri dana sada planiraju da kraću radnu nedelju učine trajnom, nakon što je eksperiment ocenjen kao „izuzetno uspešan“.
Desetine kompanija bilo je uključeno u šestomesečni pilot program, koji je pokrenut 6. juna kako bi se proučio uticaj kraćeg radnog vremena na produktivnost preduzeća i dobrobit njihovih radnika, kao i to kakav uticaj ova promena ima na životnu sredinu i rodnu ravnopravnost.
U Škotskoj, probni program Vlade treba da počne ove godine, dok Vels još uvek razmišlja o tome.
U Nemačkoj se još vodi rasprava na obu temu, pa tako jedni smatraju da bi uvođenje četvorodnevne radne nedelje povećalo radnu motivaciju i produktivnost, a drugi da nema dokaza da bi bilo tako.
Kolege iz Evropske unije ponovo su besne na premijera Mađarske Vikora Orbana koji je blokirao kredit Ukrajini vredan 90 milijadri evra. Zašto? Pa zato što mu se može da svoje lične interese stavlja ispred jedininstva unutar EU
Rat u Iranu otvorio je pukotine u američkom vojno-industrijskom kompleksu. Dok Donald Trump traži brže povećanje proizvodnje, proizvođači oružja suočavaju se sa ograničenjima kapaciteta, sporim investicijama i neizvesnim budžetskim okvirom
Američki F‑35 prinudno je sleteo na Bliskom istoku nakon oštećenja tokom misije iznad Irana. Pilot je bezbedan, a istraga je u toku
Na samitu u Briselu, lideri EU su jasno stavili do znanja da neće slati vojne snage SAD i Izraelu u sukobima na Bliskom istoku, ističući energetske i humanitarne posledice rata
Semjuel Klinton Hajnot bio je pre dve decenije glavni strateg američkog ratnog vazduhoplovtsva. On objašnjava zašto je Ormuski moreuz slaba tačka napada na Iran, zašto u ratnim uslovima ne može da se obezbedi stopostotno siguran prolaz tankera sa naftom
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
