Na pitanje da li će se tokom ove godine uvesti sedmočasovno radno vreme, ministarka Nišić je u emisiji „Link“ Radija Crne Gore kazala: „Ono što je najavio premijer Milojko Sajić u predizbornoj kampanji desiće se tokom ove godine“
Ministarka rada i socijalnog staranja Naida Nišić najavila je da se do kraja godine u Crnoj Gori može očekivati uvođenje sedmočasovnog radnog vremena.
Ona je, kako prenosi RTCG, kazala će socijalna davanja u budućnosti biti pravičnija i navela da neće biti njihovih ukidanja kao ni ukidanja Fonda PIO. Ipak, kako je dodala izvesna je njegova reforma.
Na pitanje da li će se tokom ove godine uvesti sedmočasovno radno vreme, ministarka Nišić je u emisiji „Link“ Radija Crne Gore kazala: „Ono što je najavio premijer Milojko Sajić u predizbornoj kampanji desiće se tokom ove godine“.
Istakla je da neće biti ukidanja Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO).
„Ukidanje Fonda PIO niko nikada nije pomenuo niti će se to dešavati“, kazala je Nišić i poručila da će se sve odluke iz nadležnosti Ministarstva rada i socijalnog staranja donositi uz saglasnost Socijalnog savjeta.
U tom vladinom resoru se, kako je kazala, radi na analizi dela koje se tiče srazmernih penzija.
„Mi već imamo 34 ratifikovana i potpisna Sporazuma o obaveznom osiguranju sa raznim državama i iz okruženja i Evrope. Najveća prepreka je to što nismo imali potpisan sporazum sa Albanijom i usaglašen sa BiH. To je bitno zbog razmene podataka u kontinuitetu. Sporazum sa Albanijom će se uskoro naći u Skupštini na usvajanje a usaglašen je nacrt sa BiH. Informacija o tome će biti na vladi ove nedelje, a onda će me Vlada ovlastiti da potpišem taj značajan sporazum“, kazala je ministarka.
Nišić je kazala da su sve analize pokazale da je najveća nepravda pričinjena penzionerima koji su radni vek proveli u različitim državama.
Minimalna bruto plata u Crnoj Gori jedna od najmanjih u Evropi
Inače, podaci Eurostata pokazuju da minimalna bruto plata u Crnoj Gori u 2024. godini iznosi 532,54 eura i da je jedna od najmanjih u Evropi.
Manje od Crne Gore primaju samo u Albaniji i Sjevernoj Makedoniji gdje minimalne bruto plate iznose 385,06 eura, odnosno 360 eura, kao i Bugarskoj (477 eura).
Ipak, minimalna bruto plata u Crnoj Gori je 60 odsto veća nego 2021. godine kada je bila 331,33 eura. Povećanje je rezultat programa Evropa sad 1 bivše Vlade Zdravka Krivokapića, koji je primijenjen 2022. godine, a podrazumijevao je povećanje minimalne zarade na 450 eura.
Minimalna bruto plata u Crnoj Gori povećana je u odnosu na 2014. godinu skoro duplo, pokazuje grafik Eurostata.
Od država regiona, najveća minimalna bruto plata je u Sloveniji 1.253 eura i u Hrvatskoj 840 eura. U Srbiji iznosi 534,64 eura.
Od zemalja kandidata prednjači Turska sa minimalnom bruto zaradom od 613 eura.
Iskustva drugih zemalja
Podsećanja radi, mnoge zemlje u Evropi su se upustile u svojevrsne eksperimente sa satima rada. Tako su zaposleni u Belgiji od 2022. godine u pojedinim firmama dobili pravo da rade četiri dana nedeljno umesto uobičajenih pet, bez gubljenja procenta zarade.
Predlog zakona je omogućio zaposlenima da odluče da li će raditi četiri ili pet dana u nedelji. Međutim ovo nije značilo da će time imati manji obim posla nego inače, već samo da će svoje radno vreme raspoređivati na manje dana.
Kompanije u Velikoj Britaniji koje su sprovele šestomesečnu probnu radnu nedelju od četiri dana sada planiraju da kraću radnu nedelju učine trajnom, nakon što je eksperiment ocenjen kao „izuzetno uspešan“.
Desetine kompanija bilo je uključeno u šestomesečni pilot program, koji je pokrenut 6. juna kako bi se proučio uticaj kraćeg radnog vremena na produktivnost preduzeća i dobrobit njihovih radnika, kao i to kakav uticaj ova promena ima na životnu sredinu i rodnu ravnopravnost.
U Škotskoj, probni program Vlade treba da počne ove godine, dok Vels još uvek razmišlja o tome.
U Nemačkoj se još vodi rasprava na obu temu, pa tako jedni smatraju da bi uvođenje četvorodnevne radne nedelje povećalo radnu motivaciju i produktivnost, a drugi da nema dokaza da bi bilo tako.
Najmanje 11 ljudi je ubijeno u pucnjavi koja se dogodila u obrazovnom centru za starije u švedskom gradu Orebro. Policija veruje da je napadač delovao sam i da incident nije povezan sa organizovanim kriminalom ili terorizmom
Na zajedničkoj konferenciji sa izraelskim premijerom, Donald Tramp najavio je da će SAD igrati ključnu ulogu u obnovi Gaze. Ovaj plan uključuje trajno raseljavanje Palestinaca, što su mnogi osudili kao pokušaj proterivanja stanovništva
Policija i napadač su razmenili vatru, a na snimcima sa društvenih mreža vidi se kako se učenici kriju ispod stolova u učionicama
Takmičenje će se zvati Intervideniye, odnosno Intervizija, i trebalo bi da se održi u Moskovskoj oblasti tokom ove godine
Santorini se suočava sa serijom zemljotresa koji su izazvali paniku među stanovnicima i posetiocima. Grčke vlasti su reagovale hitnim merama, uključujući zatvaranje škola i slanje spasilačkih ekipa na ostrvo
Ministar kulture Nikola Selaković je bio svestan pištaljki pod svojim prozorom. Kao što su i kulturnjaci u blokadi njegovog Ministarstva videli da ih sa prozora tog istog Ministarstva ljudi pozdravljaju. Delovali su složno, da su na istoj strani. Selaković je bio sam.
Studenti su shvatili da se odvija borba za značenja, u kojoj se jedno ime ne pominje: ime diktatora. Jer, da se to ime pojavilo u njihovim zahtevima ono bi „pojelo“ same zahteve
Ako dozvolimo da ova studentska pobuna pojede svoju decu, treba da se zavučemo u pacovsku rupu i više nikada iz nje ne izađemo
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
