Na pitanje da li će se tokom ove godine uvesti sedmočasovno radno vreme, ministarka Nišić je u emisiji „Link“ Radija Crne Gore kazala: „Ono što je najavio premijer Milojko Sajić u predizbornoj kampanji desiće se tokom ove godine“
Ministarka rada i socijalnog staranja Naida Nišić najavila je da se do kraja godine u Crnoj Gori može očekivati uvođenje sedmočasovnog radnog vremena.
Ona je, kako prenosi RTCG, kazala će socijalna davanja u budućnosti biti pravičnija i navela da neće biti njihovih ukidanja kao ni ukidanja Fonda PIO. Ipak, kako je dodala izvesna je njegova reforma.
Na pitanje da li će se tokom ove godine uvesti sedmočasovno radno vreme, ministarka Nišić je u emisiji „Link“ Radija Crne Gore kazala: „Ono što je najavio premijer Milojko Sajić u predizbornoj kampanji desiće se tokom ove godine“.
Istakla je da neće biti ukidanja Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO).
„Ukidanje Fonda PIO niko nikada nije pomenuo niti će se to dešavati“, kazala je Nišić i poručila da će se sve odluke iz nadležnosti Ministarstva rada i socijalnog staranja donositi uz saglasnost Socijalnog savjeta.
U tom vladinom resoru se, kako je kazala, radi na analizi dela koje se tiče srazmernih penzija.
„Mi već imamo 34 ratifikovana i potpisna Sporazuma o obaveznom osiguranju sa raznim državama i iz okruženja i Evrope. Najveća prepreka je to što nismo imali potpisan sporazum sa Albanijom i usaglašen sa BiH. To je bitno zbog razmene podataka u kontinuitetu. Sporazum sa Albanijom će se uskoro naći u Skupštini na usvajanje a usaglašen je nacrt sa BiH. Informacija o tome će biti na vladi ove nedelje, a onda će me Vlada ovlastiti da potpišem taj značajan sporazum“, kazala je ministarka.
Nišić je kazala da su sve analize pokazale da je najveća nepravda pričinjena penzionerima koji su radni vek proveli u različitim državama.
Foto: Tanjug/Dimitrije NikolićRadnici u Srbiji prosečno rade oko 42 sata nedeljno
Minimalna bruto plata u Crnoj Gori jedna od najmanjih u Evropi
Inače, podaci Eurostata pokazuju da minimalna bruto plata u Crnoj Gori u 2024. godini iznosi 532,54 eura i da je jedna od najmanjih u Evropi.
Manje od Crne Gore primaju samo u Albaniji i Sjevernoj Makedoniji gdje minimalne bruto plate iznose 385,06 eura, odnosno 360 eura, kao i Bugarskoj (477 eura).
Ipak, minimalna bruto plata u Crnoj Gori je 60 odsto veća nego 2021. godine kada je bila 331,33 eura. Povećanje je rezultat programa Evropa sad 1 bivše Vlade Zdravka Krivokapića, koji je primijenjen 2022. godine, a podrazumijevao je povećanje minimalne zarade na 450 eura.
Minimalna bruto plata u Crnoj Gori povećana je u odnosu na 2014. godinu skoro duplo, pokazuje grafik Eurostata.
Od država regiona, najveća minimalna bruto plata je u Sloveniji 1.253 eura i u Hrvatskoj 840 eura. U Srbiji iznosi 534,64 eura.
Od zemalja kandidata prednjači Turska sa minimalnom bruto zaradom od 613 eura.
Iskustva drugih zemalja
Podsećanja radi, mnoge zemlje u Evropi su se upustile u svojevrsne eksperimente sa satima rada. Tako su zaposleni u Belgiji od 2022. godine u pojedinim firmama dobili pravo da rade četiri dana nedeljno umesto uobičajenih pet, bez gubljenja procenta zarade.
Predlog zakona je omogućio zaposlenima da odluče da li će raditi četiri ili pet dana u nedelji. Međutim ovo nije značilo da će time imati manji obim posla nego inače, već samo da će svoje radno vreme raspoređivati na manje dana.
Kompanije u Velikoj Britaniji koje su sprovele šestomesečnu probnu radnu nedelju od četiri dana sada planiraju da kraću radnu nedelju učine trajnom, nakon što je eksperiment ocenjen kao „izuzetno uspešan“.
Desetine kompanija bilo je uključeno u šestomesečni pilot program, koji je pokrenut 6. juna kako bi se proučio uticaj kraćeg radnog vremena na produktivnost preduzeća i dobrobit njihovih radnika, kao i to kakav uticaj ova promena ima na životnu sredinu i rodnu ravnopravnost.
U Škotskoj, probni program Vlade treba da počne ove godine, dok Vels još uvek razmišlja o tome.
U Nemačkoj se još vodi rasprava na obu temu, pa tako jedni smatraju da bi uvođenje četvorodnevne radne nedelje povećalo radnu motivaciju i produktivnost, a drugi da nema dokaza da bi bilo tako.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
