Crna decenija

Dok u medijima, ali i britanskoj javnosti, uporno traje licitacija da li premijer Toni Bler mora da ode, dobrovoljno, za dobro partije, pre isteka mandata (2010!), ili pak baš za dobro svoje partije, ali i nacije, treba da nastavi da radi svoj posao, „teflon Toni“ ili „neuništivi Toni“, kako ga još zovu na ostrvu, ne osvrće se mnogo na nacionalnu polemiku koja je dobila ubrzanje zahuktavanjem istrage oko skandala „plemićke titule za pare“.

Britanski analitičari zaključuju da je Bler tvrđi nego ikad, da je oguglao na udarce, da se uopšte ne osvrće na mišljenje političkih komentatora koje je nekada, kada je nastojao da ih pridobije, pozivao na čaj u Dauning strit 10. Njegovi najbliži saradnici tvrde da Bler ne strepi od ishoda istrage Skotland jarda oko finansijskih pozajmica i dodeljivanja plemićkih titula pre poslednjih parlamentarnih izbora. Njega je policija već saslušala, ali on nastavlja da radi kao da je sve u najboljem redu. Zar nije u Davosu, na Svetskom ekonomskom forumu, dočekan ovacijama? Britanci ga ili ne vole ili vole, ali cene instituciju premijera uz koju idu dostojanstvo i čast. A Bler je do sada iz svih bitaka izlazio kao pobednik. On veruje da će se pokazati da je „čist kao suza“, kada istraga bude gotova i kada on, sredinom ovog meseca, konačno bude smeo da javnosti ispriča svoju ulogu i svoju verziju skandala „plemstvo za pare“.

SUMORNA VIZIJA: U međuvremenu, Dauning strit je napravio studiju „Britanija u svetu“ koja naciji, ali i urbi et orbi, otkriva sumornu viziju sveta s kojim se Britanija suočava u sledećoj deceniji.

Prema ovoj studiji, glavne opasnosti za zemlju predstavljaju strani, ali i domaći ekstremisti: posle terorističkog napada 11. septembra 2001. godine situacija se veoma pogoršala.

Druga „crna tačka“ je oružje za masovno uništavanje koje predstavlja „opasan izazov“. Fokus analize je na Severnoj Koreji i Iranu, ali situacija se veoma može pogoršati ako i druge zemlje počnu da razvijaju nuklearnu tehnologiju kako bi se borile protiv klimatskih promena. Dokument kaže da za sada „nema dobrog rešenja“.

U deceniji koja dolazi energija će biti veliki problem za Veliku Britaniju: zemlja će uvoziti naftu i gas: Rusija i Iran kontrolišu 40 odsto svetskih rezervi gasa, do 2020. godine polovina svetske proizvodnje nafte odvijaće se u potencijalno nestabilnim regionima.

Ovaj dokument predviđa da klimatske promene, o kojima se poslednjih nedelja mnogo govorilo, mogu uticati i na značajne političke pa i bezbednosne nemire koji mogu imati specifične posledice u Kini, Indiji, Rusiji, Iraku, Iranu i Avganistanu.

Dauning strit upozorava da velike ekonomske, ali i socijalne posledice mogu imati epidemije side, naročito u Africi, gde zbog zastrašujućih proporcija koje je poprimila epidemija ove opake bolesti neke zemlje već teško funkcionišu. Sa ovim problemom suočavaju se i neki delovi Istočne Evrope i Azije.

Ovaj dokument britanske vlade predskazuje i „veliki rizik od pandemije gripa“ u kojoj će najviše stradati siromašne zemlje.

NOVE SILE: Ova globalna politička analiza Blerovog tima o stanju nacije, ali i sveta u celini, predviđa i veliku promenu snaga na svetskoj sceni: Kina, Indija, Brazil i Rusija po ovoj prognozi veoma dobijaju na značaju i postaju daleko uticajnije. U ovom društvu su i Nemačka i Japan.

Po oceni britanskog tima eksperata, Evropska unija ozbiljno ekonomski zaostaje, a SAD će i sledeće decenije ostati dominantna svetska sila. Ovo je jak argument da Britanija održi „specijalne odnose sa SAD“ i ostane na „Blerovom kursu“.

Studija analizira i istraživanja javnog mnjenja iz 2004. godine i pokazuje da su poslednjih godina ljudi više zabrinutiji zbog klimatskih promena nego zbog opasnosti od terorizma.

Prema ovom dokumentu, „svi ovi izazovi budućnosti su isprepletani i rešavanje traži zajedničku vojnu, diplomatsku i razvojnu akciju“. Naglasak je i na boljem funkcionisanju međunarodnih institucija.

Poruka iz Dauning strita je jasna: u današnjem kompleksnom i potencijalno opasnom svetu moramo ostati vrlo angažovani u spoljnoj politici, u rešavanju takozvanih teških tema kao što su terorizam, ali i u rešavanju „lakih tema“ kao što su razvoj Afrike ili klimatske promene. Insajderi koji su radili na ovom dokumentu kažu da odslikava Blerovo uverenje da je potrebno angažovati britanske trupe u inostranstvu kada je to neophodno, ali i da istovremeno teroristima i ekstremističkim ideologijama treba ponuditi „paralelnu priču“: diplomatskim putem rešavati probleme kao što je na primer, izraelasko-palestinski sukob.

Ovaj dokument otkriva da britanski premijer Toni Bler čvrsto veruje kako postoje uslovi za pravičnu vojnu intervenciju na tačkama kao što su Balkan, Sijera Leone, Irak ili Avganistan. Kao analogiju i argument za ovu svoju tvrdnju Bler navodi Španski građanski rat.

Doista, sumorna vizija Britanije i sveta u novoj dekadi. Da li će i ovu priliku Bler iskoristiti da naciji potvrdi da u teškim, kriznim situacijama (smrt princeze Dajane, terorističke bombe u centru Londona) ume brzo da uhvati i oblikuje raspoloženje nacije? Njegove reakcije su do sada uvek bile hitre, sjajno iskazane. Niko vitalnom 55-godišnjem premijeru ne osporava da je darovit i vešt političar, uostalom, da nije tako, ne bi ostvario istorijski trijumf za laburiste i tri puta uzastopno pobedio na parlamentarnim izborima. Ali, da li će uspeti da do kraja mandata ostane u Dauning stritu? Ili će Bler dobrovoljno, „za dobro Laburističke partije“, pre isteka mandata, napustiti mesto premijera kao što je to 1976. učinio Harold Vilson? Tačno je da Blerova popularnost opada, ali on je za razliku od Vilsona mlad, zdrav i vrlo ambiciozan. Ako Toni Bler ostane u Dauning stritu 10 do 2008, nadmašiće po dužini neprekinutog premijerskog staža i „gvozdenu ledi“ Margaret Tačer.