Šumski požari, koji su izbili pre nekoliko dana, do sada su odneli 122 ljudska života. Stotine ljudi se vode kao nestali
Broj poginulih u požarima koji besne širom centralnog Čilea povećao se na 122, a ekipe hitne pomoći još pronalaze tela zatrpana u ruševinama tri dana nakon izbijanja požara. Stotine ljudi se vode kao nestali, a oko 14.000 kuća je oštećeno.
Predsednik Gabriel Boric je upozorio da se država suočava s „tragedijom vrlo velikih razmera“.
Vatrogasci i vojska raščišćavaju ruševine u stambenim oblastima primorskih gradova Valparaiso i Vina Del Mar, gde je vatra progutala kuće za nekoliko minuta, prenosi Rojters.
Foto: AP Photo/Esteban FelixPustoš posle požara
Šumski požari, koji su izbili pre nekoliko dana, prete da ugoroze Vina del Mara i Valparaisa, dva turistička grada zapadno od glavnog grada Santijaga, u kojima živi više od milion stanovnika.
Čileanske vlasti uvele su policijski čas u najteže pogođenim područjima i poslale vojsku da pomogne vatrogascima u suzbijanju požara.
Predsednik Boric je, najavljujući dvodnevnu nacionalnu žalost, rekao da se Čile mora pripremiti za još loših vesti.
„Ta će brojka sigurno rasti, značajno će rasti“, rekao je Boric u televizijskom obraćanju naciji.
Foto: AP Photo/ Esteban FelixČileanske vlasti uvele su policijski čas u najteže pogođenim područjima .
„Svi smo zajedno u borbi protiv ove vanredne situacije. Prioritet je spašavanje života“, poručio je predsednik Boric.
Stotine ljudi vode se kao nestali, više od hiljadu domova je oštećeno, a državom besni više od 90 požara. Po broju žrtava, ovi požari predstavljaju najgoru katastrofu u Čileu od zemljotresa 2010. godine u kojem je poginulo oko 500 ljudi.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
