Šumski požari, koji su izbili pre nekoliko dana, do sada su odneli 122 ljudska života. Stotine ljudi se vode kao nestali
Broj poginulih u požarima koji besne širom centralnog Čilea povećao se na 122, a ekipe hitne pomoći još pronalaze tela zatrpana u ruševinama tri dana nakon izbijanja požara. Stotine ljudi se vode kao nestali, a oko 14.000 kuća je oštećeno.
Predsednik Gabriel Boric je upozorio da se država suočava s „tragedijom vrlo velikih razmera“.
Vatrogasci i vojska raščišćavaju ruševine u stambenim oblastima primorskih gradova Valparaiso i Vina Del Mar, gde je vatra progutala kuće za nekoliko minuta, prenosi Rojters.
Šumski požari, koji su izbili pre nekoliko dana, prete da ugoroze Vina del Mara i Valparaisa, dva turistička grada zapadno od glavnog grada Santijaga, u kojima živi više od milion stanovnika.
Čileanske vlasti uvele su policijski čas u najteže pogođenim područjima i poslale vojsku da pomogne vatrogascima u suzbijanju požara.
Predsednik Boric je, najavljujući dvodnevnu nacionalnu žalost, rekao da se Čile mora pripremiti za još loših vesti.
„Ta će brojka sigurno rasti, značajno će rasti“, rekao je Boric u televizijskom obraćanju naciji.
„Svi smo zajedno u borbi protiv ove vanredne situacije. Prioritet je spašavanje života“, poručio je predsednik Boric.
Stotine ljudi vode se kao nestali, više od hiljadu domova je oštećeno, a državom besni više od 90 požara. Po broju žrtava, ovi požari predstavljaju najgoru katastrofu u Čileu od zemljotresa 2010. godine u kojem je poginulo oko 500 ljudi.
Vrhunac misije dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Postoje trenuci u istoriji kada stvarnost toliko zaliči na književnost da postaje teško napraviti jasnu razliku između sveta koji nas okružuje i fantazmagorija zatvorenih među korice knjiga. U romanu-distopiji Atlantida, kroz priču o propasti ljudske civilizacije – poistovećene sa istoimenim mitskim ostrvom, Borislav Pekić nudi kompleksnu i nadasve pesimističnu filozofsku elaboraciju ključnih obeležja savremenog društva, koja ni skoro četiri decenije nakon objavljivanja ove knjige ne gubi na snazi. Naprotiv, haos u kome se svet danas nalazi dodatno aktuelizuje Pekićeve uvide i nudi nam ključ za bolje razumevanje sve manje razumljivih – i još manje razumnih dešavanja koja krajnje eufemistički nazivamo geopolitikom
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Iako Balkan nije na listi prioriteta američkog predsednika Donalda Trampa, njegova pobeda na izborima 2024. godine u Srbiji je dočekana sa neskrivenim oduševljenjem. Zašto?
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
