Senatoru afričkog porekla, 46-godišnjem Obami, čije je srednje ime Husein, a prezime mu se rimuje sa "Osama", za rukom je pošlo da na improvizovana birališta po ledenom vetru izmami dva puta više birača nego kandidati pre četiri godine. Među njima je i rekordan broj mladih, kojima se prvi put u životu pruža prilika da učestvuju na izborima, i onih neopredeljenih, od kojih ovi izbori najviše zavise
PREDIZBORNI ZEMLJOTRES: Barak Obama
U predsedničkoj kampanji u Americi, a ona traje već godinu dana, nema bezazlenih pitanja. Hilari Rodam Klinton pribrano je ćaskala sa grupicom obožavateljki u jednom kafiću u Portsmuntu, država Nju Hempšir, sve dok je jedna devojka iz intimnog ženskog kružoka nije upitala ko se stara o njenoj frizuri. Umesto da joj pomogne da zaboravi smrzavanje i poraz u Ajovi, gde su je od „njenih“ zasenili senator Obama i bivši senator Edvards, a od republikanaca bivši guverner Arkanzasa Hakabi, pitanje je pokrenulo lavinu emocija koje je bivša prva dama oduvek uspešno obuzdavala. S knedlom u grlu i suzama u očima koje su se opirale gravitaciji, senatorka je otvorila dušu. „Nije to lako, nije lako“, počela je kraći monolog u kome je sažela svu svoju frustraciju. „Ne bih se u sve ovo ni upuštala da nisam žarko verovala da radim pravu stvar. Ja ovo veoma lično shvatam. Vidim šta se dešava i moramo to da preokrenemo“, rekla je Hilari, boreći se sa suzama. Za neke su izbori samo igra u kojoj neko čas vodi, čas gubi. Ovo nije igra. Reč je o našoj budućnosti, budućnosti naše dece.“
Reč je, sada je već izvesno, o izgledima da se senatorka iz Njujorka i nekadašnja prva dama uopšte održi u kampanji u kojoj je samo do pre koji dan, zahvaljujući dobro podmazanoj političkoj mašineriji, zauzimala nerpikosnoveno centralno mesto. Istini za volju, o led ruralne i slabo naseljene Ajove (u kojoj na površini gotovo dvostruko većoj od Srbije živi oko tri miliona stanovnika), svojevremeno se okliznuo i njen suprug Bil, ali je kao drugoplasirani u Nju Hempširu kasnije uspeo da osvoji nominaciju Demokratske stranke, a potom i dva predsednička mandata. No, pre šesnaest godina to je možda bilo dovoljno. Ovoga puta, za Hilari je dobro – samo najbolje. Frustraciju nije krio ni sam bivši predsednik koji je pred okupljenim pristalicama u Nju Hempširu ogorčeno primetio: „Žao mi je, ali ja Hilari ne mogu da učinim ni mlađom ni višom, niti mogu da je pretvorim u muškarca.“ Bračni par Klinton, čini se, po prvi put je od početka kampanje izgubio veru u pobedonosni povratak u Belu kuću. Istovremeno, slogan i zaštitni znak Obamine kampanje – „Promena u koju smemo da poverujemo“ – najednom je njegovim vatrenim pristalicama zazvučao proročanski. Ubedljivom pobedom u Ajovi Barak Obama omogućio je svojim pristalicama da ga jasno vide kako se iz čuvenog ružičnjaka Bele kuće obraća naciji.
RAZOČARENJE: Hilari Klinton
KATAPULTIRANJE: Iz Ajove, države „visokih kukuruza“, Obama je na istim onim lovorikama na kojima je Hilari donedavno ležala katapultiran u „granitnu državu“, gde je za samo nekoliko dana istopio prednost svoje najjače protivnice. Iako će glasanje biti okončano u trenucima dok ovaj tekst bude bio u štampi (utorak uveče), prvi rezultati potvrđuju pomalo izanđalo američko načelo da za uspeh nema boljeg recepta od uspeha samog, i da bi Obamina pobeda u Nju Hempširu mogla biti ubedljivija nego nedavno u Ajovi. Ovom 46-godišnjem senatoru afričkog porekla, čije je srednje ime Husein, a prezime mu se rimuje sa „Osama“, za rukom je pošlo da na improvizovana birališta po ledenom vetru izmami dvostruko više birača nego kandidati pre četiri godine. Među njima je i rekordan broj mladih kojima se prvi put u životu pruža prilika da učestvuju na izborima, i onih neopredeljenih, od kojih ovi izbori najviše zavise. Njihova neopredeljenost uzmicala je pred osećajem optimizma koji Obama širi oko sebe, pa su mu se priklonile i one kategorije stanovništva na koje je Hilari čvrsto računala. I to u državi na američkom srednjem zapadu, gde stanovnika afričkog porekla nema ni tri odsto. U tom poslu svakako mu je mnogo pomogla superzvezda Opra Vinfri. Da stvar bude bizarnija, Obama glasove nije ukrao samo svojoj protivnici, već i republikanskim kandidatima. Obama je preskočio tradicionalne crno-bele ili crveno-plave podele. „Vi ste taj talas koji sam uzjahao“, trijumfalno je poručio Obama svojim pristalicama u Libanu (Nju Hempšir), gde ga na mnogim mestima mladi već dočekuju kao rok zvezdu. Time je lukavo podsetio prisutne na sada već čuvenu fotografiju koju je prošlog proleća objavio časopis „Pipl“, a na kojoj mu je otvoreno pozavideo i sam predsednik Buš. Fotografija prikazuje ovog vitkog senatora na Havajima, gde je odrastao, kako se sa daskom pod miškom zaputio da se uhvati u koštac sa talasima Tihog okeana.
IZNENAĐENJE: Majk Hakabi
DVAZEMLJOTRESA: No, u Ajovi se tog 3. januara, kako je lucidno primetio politički komentator „Njujork tajmsa“ Dejvid Bruks, nije dogodio samo jedan, već dva zemljotresa. Drugi je izazvao Majk Hakabi, bivši guverner Arkanzasa i najveći autsajder među svim kandidatima. On je porazio republikanskog favorita, milionera i mormona Mita Romnija, bivšeg guvernera Masačusetsa. Hakabi je sve do novembra praktično bio nevidljiv na političkom radaru Amerike. „Sa takvim prezimenom niko nema šanse da bude predsednik“, otpisao ga je nedavno bivši Bušov savetnik u kampanji Den Bartlet. Uz to, ovaj bivši baptistički propovednik vodi i najsiromašniju kampanju. Hakabi za kampanju – za oglase, video-spotove, bilborde i prigodne izborne letke – nije potrošio ni dvadeseti deo novca koji su potrošili njegovi republikanski protivnici. Iako bez para i iskustva u stvarima spoljne politike, Hakabi je svojom prostodušnošću i vicevima zagrejao mnoga srca u ledenoj Ajovi. Hakabi, koji sa Klintonom „deli“ rodni grad Houp, čovek je koga bi svako poželo za komšiju, kome biste rado poverili svog kućnog ljubimca. Bivši guverner je zoru nakon pobede dočekao u Ajovi, dok su se svi već uputili u Nju Hempšir, razmišljajući kako do Istočne obale da preveze svoja tri psa koja ga verno prate u kampanji, kao i drugorazredni glumac i snagator Čak Noris. Njegove poruke imale su i jak populistički prizvuk jer se predstavlja kao čovek koji obraća pažnju na sirotinju. I on je, poput Obame, izbrisao jasnu granicu između crvenih i plavih, između republikanaca i demokrata, jer je po nekim stavovima bio levlji i od same Hilari. „Ja sam vaš drug sa posla, a ne onaj koji vas je otpustio“, govorio Hakabi okupljenima, podsećajući osiromašenu američku nižu srednju klasu na činjenicu da njihovi direktori za mesec dana zarade više nego što oni zarade za čitav radni vek.
U njegovim porukama nema jeda, ali ima dosta humora, najčešće na sopstveni račun. Upitan koga bi voleo da vidi kao protivnika među demokratama na izborima u novembru, Hakabi je odgovorio: „Najviše bih voleo da se svi oni odmah lepo predaju.“ Hakabi je pre glasanja u Ajovi trknuo do Holivuda, gde mu je u svom večernjem TV programu domaćin bio slavni voditelj Džej Leno. Kad su ga novinari pitali zašto se baš sad odazvao Lenoovom pozivu, Hakabi je hitro odgovorio: „Ma, onako, za svaki slučaj, ako mu neko otkaže…“ Amerikancima se približio biblijskim alegorijama, ali i pričama iz sopstvenog života. Tako smo saznali da je nekada bio strašno debeo i da je smršao bezmalo 50 kila, ali i da je morao da proda gitaru da bi imao šta da jede. U prvim danima nove godine, u snegom okovanoj Ajovi, sve priče lako dobijaju slatku božićnu oblandu, i čarolija namah postane stvarna, a američki san – java. To je magija koju su sa sobom iz Ajove ponela ova dvojica outsajdera, a koje su u svojoj aroganciji prerano otpisivali nabeđeni favoriti. Ova arogancija najviše je koštala Hilari i Romnija, koga pored Hakabija ozbiljno ugrožava još jedan otpisani.
Senator iz Arizone i bivši ratni zarobljenik u Vijetnamu Džon Mekejn ubedljivo vodi u Nju Hempširu, mada je do pre samo nekoliko meseci bilo neizvesno da li će imati dovoljno novca da se održi u kampanji. Rejting mu je letos drastično opao kako su iz Iraka stizale loše vesti, jer je on jedini od svih kandidata koji je i dalje javno branio Bušovu politiku prema Iraku. Tada je to delovalo pomalo samoubilački, ali kako iračke teme polako padaju u zapećak i mesto ustupaju ekonomiji i reformi zdravstvene zaštite, Mekejn opstaje među najjačima. Zato se njegov uspeh u Nju Hempširu, gde ima snažnu bazu još od 2000, kada je pokušao da ugrozi Džordža Buša mlađeg, ocenjuje kao političko vaskrsnuće. Hakabiju će biti teško da čaroliju iz Ajove prenese neokrnjenu u granitnu državu, gde pobožni evangelisti ne dominiraju toliko biračkim telom, i gde se ljudi više zanimaju za ovozemaljske teme. Bivši gradonačelnik Njujorka Rudi Đulijani se oko Ajove i Nju Hempšira nije mnogo ni trudio, već je svoje pare i snage usmerio ka Floridi, gde je okršaj zakazan za 29. januar.
ŠTASEPROMENILO: Otkako je prošlog leta prvi put Obamu počela da uzima za ozbiljno, Hilari Klinton nije prestajala da odapinje otrovne strele. Izrugivala se njegovoj mladosti i neiskustvu, tvrdeći da su pred Amerikom takvi izazovi sa kojima samo najiskusniji mogu da se nose. U jednom trenutku je želela da nas uveri da je ona zapravo već bila predsednik. Njen suprug, kome je sve teže da održi pažnju okupljenima, pa čak i da okupi mase, što je nekada sa lakoćom činio, nedavno je rekao da bi glasanje za Obamu bilo ravno kockanju. No, po prvi put nakon mnogo godina, ovi izbori nisu referendum ni o Klintonovom niti o Bušovom mandatu. Po prvi put nakon 1952. na njima ne učestvuje jedan predsednik ili potpredsednik (pod uslovom da zanemarimo Klintona, koji ovde igra ulogu sekundanta), što ih čini kudikamo nepredvidljivijim.
„Nešto se pokrenulo, nešto novo struji“, bile su prve reči koje je Obama rekao pristalicama u Nju Hempširu. To „nešto“ je još neuhvatljivo, ali je već izvesno da je ikustvo, kao vrlina, ustuknulo pred željom za promenama i željom ogromne većine građana da se otresu straha koji im se u kampanjama ulivao u kosti, naročito posle 11. septembra (2001). Kada su shvatili da mase pokreće želja za nečim novim, Hilari Klinton je (poput Romnija) strastveno prigrlila reč „promene“, ali kasno. Za tu poruku nije mogla da izabere pogrešnije mesto od jednog muzeja u Ajovi gde je okupila svoje pristalice. Uz muža i bivšeg predsednika s jedne, i bivše državne sekretarke s druge strane, dok se nad njima nadvija skelet mamuta, reč „promena“ nije prva asocijacija. „Mamuti su“, stoji u objašnjenju pored džinovskog kostura, „svedoci promena jer su doživeli da im njihov svet nestane pred očima i da im drugi otmu prevlast.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!