Bušovo tajno oružje

Pričajući o svom detinjstvu, Kondoliza Rajs je izjavila da kao dete, zbog boje svoje kože, nije mogla da ruča u restoranu popularnog „Vulvortsa“ u rodnom Birmingemu (država Alabama), ali da su joj uprkos tome roditelji govorili da, ako bude dobar đak i ako veruje u Boga, jednog dana može da postane predsednik SAD. Rasizam i segregacija vladali su američkim jugom, ali eto, veliki američki mit u kući sveštenika Rajsa bio je jači od svega.

Mala, mršava devojčica iz Alabame danas je stigla do Bele kuće. Istina, ne baš kao predsednik, čak ni kao potpredsednik – iako su mnogi verovali da će vremešnog i bolešljivog potpredsednika Dika Čejnija Buš zameniti svojom specijalnom savetnicom za bezbednost, vitalnom pedesetogošnjom gvozdenom damom i najvećim od najvećih u jatu Bušovih jastrebova. Ispostavilo se da Džordž Buš namerava da upotrebi svoje tajno oruže na drugoj poziciji.

Kondoliza Rajs (50) preuzela je kormilo američke diplomatije od nedovoljno ratobornog Kolina Pauela, koji je na čelu Stejt departmenta bio gotovo četiri godine. Odluku je, naravno, doneo šef Bele kuće, a imenovanje novog ministra inostranih poslova formalno treba da potvrdi Senat. Ovim kadrovskim potezom Buš je nagradio svoju vernu saradnicu koja je za vreme predizborne kampanje uporno ponavljala: „Pod vođstvom našeg predsednika mi uspešno vodimo rat protiv terorizma i mi pobeđujemo!“, ali i crnce koji su u većem procentu nego do sada glasali za republikanskog kandidata. To je istovremeno bilo i veliko „hvala“ ženama koje su glasale za Buša.

Kondoliza Rajs je prva žena republikanac na čelu Stejt departmenta, a tek druga u istoriji – ta istorijska prekretnica bilo je imenovanje demokrate Medlin Olbrajt za šefa američke diplomatije.

VUNDERKIND: Kondoliza, jedino dete u porodici prezbiterijanskog sveštenika i muzičarke, bila je izuzetan đak: u srednjoj školi preskočila je dva razreda, govori četiri jezika, diplomirala je sa 19 godina, doktorirala sa 25. Zanimljivo je da je ambicioznu Kondolizu, koja je u 15. godini postala student političkih nauka na Univerzitetu u Denveru, najviše inspirisao otac Medlin Olbrajt, Jozef Korbel, češki diplomata koji je pobegao u SAD i tamo postao profesor univerziteta. Za Korbela Kondoliza tvrdi da je „jedna od centralnih ličnosti u njenom životu“. Tema njene doktorske teze bila je „Oružane snage Čehoslovačke“. Na postdiplomskim studijama na Stenfordu opredelila se za sovjetologiju. Posle je u kabinetu prvog predsednika Buša postala jedan od najljućih boraca u hladnom ratu koji je u to vreme već bio na izmaku.

Kondoliza Rajs je izuzetak u republikanskim krugovima moćnih i uticajnih u kojima tradicionalno dominiraju beli i bogati „stari momci“, društvo koje se međusobno poznaje.

Posle „gostovanja“ u kabinetu Buša seniora, vratila se kao profesor na univerzitet Stenford, da bi posle ponovo skočila u političke vode kada je Buš junior osvojio Belu kuću. Navodno ga je kao đaka podučavala od A do Š o spoljnoj politici. Opšte je poznato da je za Dabaja ova oblast bila tera inkognita.

Sada je u životu Kondolize Rajs centralna ličnost Džordž Buš: ona pripada krugu njegovih najbližih saradnika, ali i kućnih prijatelja. Mnoge vikende ona provodi sa predsednikom u Kemp Dejvidu, gde zajedno gledaju bejzbol i američki fudbal ili slažu „pazl“, što je omiljena razonoda prve američke porodice. Navodno, Kondoliza toliko voli sport da joj je najveća želja da bude na čelu nacionalne fudbalske lige!? Kondoliza nije udata, pa je postala maltene član porodice Buš. Vreme koje provodi van ovog kruga posvećuje uglavnom klasičnoj muzici i klaviru; mala Kondoliza je, naime, imala prvi nastup sa samo četiri godine, a ime Condoleeza roditelji su skovali od muzičkog termina con dolcezza što znači „svirati sa nežnošću“.

KRITIKE: Buš ne krije oduševljenje svojom ministarkom inostranih poslova, hvali je kao pouzdanog eksperta („potrebna je naciji“), intelektualca, „a i zabavna je kao čovek, ne uzima sebe suviše ozbiljno, ne volim takve ljude…“

Za razliku od predsednika SAD, neki analitičari nisu baš oduševljeni profesionalnim dometima profesorke Rajs: prigovaraju da nije shvatila ritam promena u Istočnom bloku; Bela kuća Buša seniora zalagala se za integritet Sovjetskog Saveza, čak duže od Moskve, podržavajući Gorbačova čak i kad je golim okom bilo vidljivo da Jeljcin predstavlja budućnost Rusije. Krtičari gospođice Rajs kažu da je i u prvom Bušovom mandatu ponovila grešku: suviše dugo bila je usredsređena na Rusiju i Kinu, a njen saradnik Ričard Klark žestoko je optužuje da pre septembra 2001. nije shvatila opasnost od Al Kaide i da nije na vreme sazvala sastanak kabineta.

Nije se proslavila ni svojim projekcijama ishoda rata u Iraku, kao ni izraelsko-palestinskog sukoba. Nije ostvarila glavni zadatak: sklad između raznih američkih službi koje se bave spoljnom politkom, a u „ratu“ između Kolina Pauela i Donalda Ramsfelda, u kojem je učestvovao i potpredsednik Dik Čejni, bila je maltene statista.

Neki otvoreno kažu da je Kondoliza Rajs nagrađena za svoje prijateljstvo i lojalnost, a ne za svoju diplomatsku izuzetnost. Džozef Ćirikone, iz Karnegi fondacije za međunarodni mir, smatra da je Kondoliza Rajs korak nazad u poređenju s Kolinom Pauelom: „Ona nema ni mnogo iskustva ni mnogo znanja o globalnim zbivanjima.“

„Njujork tajms“ piše da Kondoliza Rajs govori Bušu ono što on voli da čuje… to nije dobro za nijansiraniju američku diplomatiju…“

Mnogi inostrani komentatori smatraju da Kondoliza Rajs, kao jedan od arhitekata Bušove doktrine koja se bazira na preventivnoj primeni sile, a tu je ugrađen i onaj termin „osovina zla“, prognoziraju da će se pravac američke diplomatije neminovno promeniti: Severna Koreja, Iran, Kuba, arapske i muslimanske zemlje… da nabrojimo samo neke vruće tačke, ubrzo će uvideti da je Vašington još „tvrđi“ nego do sada. Ova škola mišljenja zastupa tezu da će se iduće četiri godine SAD angažovati u „vrlo aktivnoj, radikalnoj, desno orijentisanoj diplomatiji…“.

Dakle, sledeće četiri godine intonacija će biti – bez nežnosti.