Buš, Keri i Bin Laden

Ovogodišnji izbori za predsednika Amerike su – Armagedon, presudna bitka… To su najvažniji izbori za Belu kuću u novijoj istoriji… Bila je ovo najtešnja, najneizvesnija, ali i najprljavija trka za Belu kuću u novijoj istoriji… Ovdašnji analitičari utrkivali su se u nabrajanju superlativa kojima opisuju trku između Džordža Buša i Džona Kerija.

A onda se u finalu trke oglasio Osama bin Laden. Dok je po nekim relevantnim anketama Buš izgubio neki poen posle oglašavanja Bin Ladena, većina dokazuje da ostaje status quo, ali ima i onih koji misle da će zapravo profitirati Buš: kako kaže američka poslovica, konji se ne menjaju usred bitke i prema tome – daće glas vrhovnom komandantu.

Indikativno je da su i Buš i Keri brižljivo merili svaku reč i da se nisu upuštali u opširnije komentare o „oktobarskom iznenađenju“: Buš je, istina, optužio Kerija da pokušava da politički iskoristi ovaj incident, jer kritikuje predsednika SAD što nije uspeo da uhvati vođu Al Kaide. Da li će oglašavanje Bin Ladena biti poen za Kerija, sasvim je neizvesno. Sigurno je da je demokratama pao veliki kamen sa srca: poverljivi izvori su mesecima proturali vest da će američke snage uhvatiti Bin Ladena neposredno uoči američkih izbora i tako Keriju zadati fatalni udarac.

PODEljENA AMERIKA: U SAD ne postoji predizborna ćutnja, pa je američki „lonac za topljenje“ ključao do opasne temperature čak i posle otvaranja birališta: pred ovdašnjim kamerama neki su se žalili da su im Bušove pristalice prilazile i agitovale za njega dok su stajali u redu da glasaju: „Pokušalo je čak njih osmoro da me nagovori da glasam za Buša! Zar misle da mogu da promene moje mišljenje?“, pita se mlađa tamnoputa žena iz Fort Loderdejla (Florida).

Glavne podele su, naravno, oko Iraka i „rata protiv terorizma“, ali i oko poreza, zdravstvene zaštite… Amerika je podeljena na one koji za sebe tvrde da su za tradicionalne vrednosti, redovno idu u crkvu, protive se prekidu trudnoće i brakovima između pripadnika istog pola. Oni listom glasaju za republikance: podržavaju Buša koji je „ponovo rođeni hrišćanin“ i čvrst i odlučan. „Tiha Amerika“ i Jug oduvek podržavaju tradicionalne vrednosti… Liberalni deo istočne i zapadne obale tradicionalno glasa za demokrate,

Amerikanci muslimanske veropispovesti okrenuli su leđa Bušu, dok je dobar deo Jevreja prema nekim istraživačima „pretrčao“ republikancima. Arapsko-američka liga vodi kampanju za Kerija, ali demokrata Ed Koč, bivši gradonačelnik Njujorka, podržava Buša. Crnci su nekada tradicionalno listom glasali za demokrate, ali sada ih gotovo 18 odsto podržava Buša. To su oni najkonzervativniji, evangelistički krugovi.

Podela je i generacijska: mlađi birači glasaju za Kerija, stariji za Buša. Demokrate polažu velike nade u nekoliko miliona mladih koji će ove godine prvi put glasati. Za njih tradicionalno glasaju i manjine, ali republikancima je izgleda uspelo da zaplaše ovaj segment birača, proverom raznih papira i birokratskim preprekama, urednim prijavama boravka, na primer.

Kako ovaj broj našeg lista odlazi u štampu pre nego što su poznati rezultati izbora, zanimljivo je da vidimo kako su ovdašnji analitičari prognozirali ishod. Moglo bi se reći da se stotine medijskih analiza mogu svrstati u tri teorije: po jednoj, istorijski gledano neopredeljeni glasaju protiv statusa quo i biće protiv Džordža Buša, znaju ga dobro, ne dopada im se kako vodi Ameriku i, prema tome, glasaće za Kerija. Mana ove teorije je da je zapravo malo neodlučnih.

Po drugoj teoriji, nacija se u vreme rata, a osobito sada, posle najnovijih pretnji Bin Ladena, svrstava uz predsednika i vrhovnog komandanta.

Po trećoj, većini birača je muka i od same pomisli da se ponovi bruka iz Floride 2000. godine, pa će glasati za kandidata za koga misle da će pobediti. Ova škola mišljenja veruje da pobeđuje Buš.

Većina analitičara ipak ostaje pri zaključku da će ovogodišnja trka za Belu kuću biti vrlo tesna: mnogi ovdašnji politikolozi ukazuju da bi rezultat mogao da bude nerešen i verovatno bi doveo do novog izbornog skandala koji može da predstavlja novu bruku američkog izbornog sistema.

Kako je moguć nerešen rezultat kad milioni Amerikanaca izlaze na birališta? Moguć je, jer o tome ko će biti predsednik SAD ne odlučuju glasovi miliona birača, već 538 elektorskih glasova, to je arhaičan izborni sistem iz prošlih vekova. Svaka država bira elektore prema utvrđenom broju, što zavisi od broja stanovnika: tako, na primer, najviše elektora ima Kalifornija – 55, sledi Teksas sa 34, pa Njujork sa 31, Florida sa 27, Ilinoj sa 21, Ohajo sa 20… Arizona, Minesota, Viskonsin imaju na primer po deset elektora, dok Montana, Južna Dakota, Severna Dakota, Aljaska imaju samo po tri elektora.

U većini država je većinski sistem: pobednik nosi sve; ali u nekima je proporcionalni: u državi Mejn se četiri elektorska glasa dele prema rezultatima izbora. Isti sistem je u Nebraski.

Zahvaljujući većinskom sistemu, Džordž V. Buš je, uz veliko osporavanje, u Floridi 2000. proglašen za pobednika: Vrhovni sud je presudio da je Buš imao 537 glasova ili 0,00009 odsto više (!) od Ala Gora, za koga je glasalo pola miliona više američkih birača!

Buš je do samog izlaska Amerikanaca na birališta imao osiguranih 227 elektorskih glasova, a Keri 186. Odlučujuća bitka, dakle, bije se za neodlučne, tačnije rečeno još neopredeljene, odnosno za 125 elektorskih glasova. Pobeđuje onaj koji osvoji 270 elektorskih glasova. Buš je osigurao pobedu u Teksasu i u dvadesetak manjih država, za Kerija sigurno glasaju Kalifornija, Oregon, Vašington, Ilinoj, Njujork, Mejn, Masačusets, Nju Džersi, Merilend… Danima se vodila presudna bitka za glasove u Floridi, Pensilvaniji, Ohaju, Viskonsinu, Minesoti, Mičigenu…

Najnovija kompjuterska analiza koju donosi „Vašington Post“ pokazuje da bi Džordž Buš i Džon Keri mogli da osvoje svaki po 269 elektorskih glasova, što će reći da bi se izborna trka završila nerešeno. „Post“ ukazuje da postoje ravno 33 kombinacije i permutacije koje imaju ovakav ishod.

Tomas Šeler, profesor na univerzitetu Merilend, kaže da do nerešenog ishoda izbora dolazi u izuzetno retkim prilikama, ali upozorava da ako se to dogodi očekujte ludnicu i haos najmanje mesec dana“.

Kombinacijâ mogućnosti za plimu skandala i lavinu tužbi i sudskih procesa ima mnogo. Elektori nisu zakonski obavezni da glasaju kako im njihova partija nalaže, pa, na primer, u državi Zapadnoj Virdžiniji, gde republikanci očekuju da će imati pet elektorskih glasova, jedan od njihovih elektora, Riči Rob, gradonačelnik jednog gradića, kaže da nije siguran da će glasati za Buša. Kaže da je ratni pohod na Irak bio pogrešan korak, da je smanjenje poreza pomoglo samo najbogatijima… Naravno da se Rob našao pod najžešćim pritiscima svojih partijskih drugova, ali za sada još ne popušta.

Ako posle svih pritisaka i zakonskih zavrzlama rezultat i dalje bude nerešen, prema američkom Ustavu predsednika bira Kongres: svaka od 53 američke države ima po jedan glas, a potpredsednika bira Senat.

Buš bi u Kongresu glatko prošao, jer republikanci imaju prevlast, ali ako Džon Keri dobije više glasova birača širom Amerike, kao što je to bio slučaj sa Gorom 2000. godine, a Kongres odluči da je predsednik ipak Buš, doći će izvesno do žestokih protesta. Profesor Šiler čak ukazuje da može da dođe do ustavne krize.

ELEKTRONSKE GREŠKE: Uvertira u takvu političku zavrzlamu već se može naslutiti: u tehnološki najnaprednijoj zemlji, koja ljude redovno šalje u kosmos, više od polovine birača glasa onako kako su glasali njihovi pra-pradedovi: papir i olovka. Ali, ove godine prvi put oko 25 odsto birača glasaće pomoću opreme koja glasove direktno beleži samo na elektronskim medijima kao što su čipovi, kartridži ili diskovi, dakle, bez hartije i drugih opipljivih materijalnih dokaza.

„Nažalost, najnoviji događaji nagoveštavaju da smo mi možda spremni za elektronsko glasanje, ali da tehnologija nije spremna za nas“, piše u najnovijem broju naučni list „Spektrum“. Naime, mnogi elektronski sistemi isuviše često su se kvarili. Elektronski se glasa i u Australiji, Brazilu, Indiji, Velikoj Britaniji, pa ipak ne dolazi do skandala kao onaj 2000. godine u SAD. Šta je razlog? U ovim zemljama kompjuterska izborna mašinerija je centralna, a u Americi je to ostavljeno državama, pa čak i opštinama i regionima na volju, pa se mnogi opredeljuju za nedovoljno proverene proizvođače i nesavršene i nedovoljno testirane mašine. Greške su nekad prosto neverovatne: za vreme lokalnih izbora 2003. godine u Bun Kantiju u državi Indijani kompjuter je izbacio 144.000 glasova, a bila su samo 5352 birača!

U nekim državama je obavezno da se rezultati elektronskih izbora stave na papir, u drugima nije. Dešavalo se i da se mašine pokvare, da idu na popravku, sa sve ukucanim glasovima, i da onda, posle nekoliko sati servisiranja i „servisiranja“, budu vraćene na birališta.

Kad se ovome doda da u SAD i odsutni mogu da glasaju, da se može glasati ranije, da glasaju i Amerikanci u inostranstvu, ali da postoje i takozvani privremeni glasovi (ljudi koji nisu zavedeni u biračke spiskove dobijaju ovaj status, pa posle, ako su rezultati vrlo tesni, i oni mogu, ali ne moraju da se uzmu u obzir), onda su zapravo široko otvorena vrata za razne vrste zloupotreba, pogotovo ako se ima u vidu da zapravo nema mogućnosti novog brojanja glasova i intervencije nezavisnih posmatrača izbora. Ubedljiva pobeda jednog kandidata jedina je garancija koliko-toliko regularnih izbora.

U Floridi je već nestalo 60.000 glasačkih listića upućenih poštom. Birači tvrde da ih nisu dobili, pa čak i da su to već ukradeni glasovi. Da li je čudno što su obe partije angažovale oko 17.000 advokata pred ovogodišnje američke izbore? Iz opštine Brovard u Floridi, gde je 2000. godine nestalo mnogo glasova, poručuju da neće dozvoliti da se krađa ponovi: ponovo će poštom poslati oko 20.000 glasačkih listića, ili ekspres preporučeno ili lično po kuriru.

TREĆI ČOVEK: U završnici žestoke i na trenutke prljave kampanje iz senke je izbio i treći čovek – nezavisni kandidat Ralf Nejder (70). Prema anketi „Vašington post“, njega podržava tek jedan odsto birača (i on je posustao u finišu), ali to može da bude presudno, neki smatraju čak i fatalno za ishod predsedničkih izbora 2004.

Ralf Nejder je poznata ličnost u Americi: više od tri decenije on vodi krstaški rat protiv velikih korporacija i moćnih lobista. Ovaj advokat sa diplomom Prinstona i Harvarda objavio je davne 1965. studiju Unsafe at Any Speed (u kojoj dokazuje da su američka kola nebezbedna i nesigurna pri svakoj brzini. Dženeral motors je pokušao da diskredituje Nejdera iznajmivši i privatne detektive i „prijateljice noći“, pa i „toplu braću“… Nejder je zamku uočio, tužio GM za ugrožavanje privatnosti i kao odštetu dobio velike pare koje je uložio u zaštitu malih potrošača. Jedno vreme je maltene bio nacionalni heroj: proizvođači automobila bili su prisiljeni da ugrađuju sigurnosne pojaseve i vazdušne jastuke. Nejder je osnovao neku vrstu neprofitabilne organizacije koja se izborila da se donese zakon o bezbednosti vode za piće, ali i zakon o slobodi informacija. To su bili njegovi najveći politički dometi. Danas se Nejder zalaže za podizanje minimalne satnice i očuvanje životne sredine, na prethodnim izborima bio je kandidat „zelenih“ Amerike. Zalaže se i za pravo na prekid trudnoće. Nejder je i poznati mirovnjak: uvek je bio protiv svih ratova, pa i ovih najnovijih u Iraku i Avganistanu.

Nejderova karijera je duga i tužna priča o plemenitim idejama i velikim razočaranjima, frustracijama i neuspesima. On tako ne misli: „Mi gubimo da bismo na kraju pobedili. To je priča o socijalnoj pravdi. Čovek mora biti spreman da gubi i da se bori. Do pobede“, izjavio je „Njujork tajmsu“. Najderov najveći uspeh do sada bio je što su ga uglavnom podržavali mladi ljudi i što mu se, za razliku od većine američkih političara, nije moglo prigovoriti da je korumpiran ili da ga finansiraju sumnjivi izvori. Sve do ove godine, kada su republikanci pribegli lukavoj taktici i nezavisnom kandidatu koji je svojevremeno nazivan i „crveni Ralf“ dali znatne pare za kampanju!? Taktika je jasna: treba oduzeti svaki potencijalni glas demokratskom kandidatu. Mnogi ga i dan-danas optužuju da je 2000. godine oduzeo Alu Goru oko 100.000 glasova i tako doveo u Belu kuću Buša juniora.

Demokrate Nejderu nisu oprostile što im je pokvario račune 2000, ali smatraju da je još veći greh što se i ove godine upustio u predsedničku trku i što je prihvatio da njegovu kampanju finansiraju neki istaknuti republikanci. Demokrate su pokušavale na sve moguće legalne načine da zaustave Nejdera, vodili su kampanju da demokrate ne potpisuju njegove peticije. Išli su i do suda, dokazujući da su mnogi potpisi falsifikovani, neki prepisani iz telefonskih imenika, a nekima je plaćano da ga podrže… Prošle nedelje demokratama je pošlo za rukom da u državi Pensilvaniji Nejder ne učestvuje u izborima za predsednika SAD: dokazali su da su mnogi potpisi bili falsifikovani ili duplirani. Bilo kako bilo, u 30 američkih država Nejderovo ime je na izbornom listiću. Ankete pokazuju da on u mnogim državama ima više pristalica nego što je ona tanka margina koja deli Buša i Kerija…

Neki sofisticirani američki intelektualci, među kojima je svakako najistaknutiji Noam Čomski – podržavali su Nejdera. U tom društvu su i režiser Majkl Mur i poznata tv-novinarka Barbara Erenrajh. Na kraju su i oni savetovali Nejdera da se povuče iz trke jer mnogo može da se izgubi.

U svim istraživanjima javnog mnjenja Ralf Nejder uspeva da skupi jedan do dva odsto pristalica.

Pogrešna je pretpostavka da bi svi koji podržavaju Najdera glasali za demokrate. Istraživanja javnog mnjenja šalju kontradiktorne signale: anketa USA Today/CNN/Galup tvrdi da bi, ako se povuče nezavisni kandidat, 52 odsto njegovih pristalica glasalo za Buša, a 44 odsto za Kerija. Zogby ispitivanje, međutim, daje suprotnu sliku: 41 odsto bi glasalo za Kerija, a samo 15 odsto za Buša. Neki tvrde da su tako ogorčeni stanjem u društvu da ne bi ni glasali da nema Nejdera na listi: „Obe partije su predstavnici istih interesnih grupa u društvu, ako želimo stvarne promene, moramo da imamo i treću, nezavisnu partiju.“

Dok neki analitičari smatraju da se trećem čoveku u ovogodišnjim izborima pridaje isuviše važnosti, politički analitičar Čarls Kuk u „Los Anđeles tajmsu“ kaže: „Može Nejder da dobije i upola manje glasova nego 2000, može da dobije i samo petinu glasova koje je dobio na prošlim predsedničkim izborima, pa da odluči ishod.“

PROTIV BUŠA: Britanci, poslovično odmereni, držeći se dobrih običaja fer-pleja, davali su u medijima, osobito elektronskim, obojici kandidata podjednak prostor i podjednako ih pažljivo i hladno analizirali i, naravno, kritikovali. Zanimljivo je da ovde listovi otvoreno obrazlažu zašto podržavaju jednog ili drugog kandidata, indikativno je da su na primer i liberalni „Gardijan“ i konzervativni „Tajm“, ali i „Ekonomist“, podržali Džona Kerija.

Listovi naglašavaju da Amerika vedri i oblači ostatkom sveta i utiče na svakodnevne živote miliona ljudi: ako Amerika ide u rat, svi su na neki način u to uvučeni, ako američka ekonomija posrće, loše ide u ostalima, ako Amerika ne pridaje važnosti klimatskim promenama, cela planeta je više ugrožena…

„Gardijan“, na primer, piše da podržava Kerija zato što je Bušovo predsednikovanje bilo krupna greška: „… Mister Buš se pokazao kao zastrašujuće neuspešan na najmoćnijoj funkciji na svetu. On je podelio svet, razljutio ga, učinio ga opasnijim i više podeljenim. Zbog toga, pre svega, za nas je važno da bude izabran Džon Keri. Bezbedniji svet traži ne samo primer američke moći već i moć američkog primera. Mister Buš je više učinio da uništi dobru sliku o Americi u svetu nego ijedan drugi predsednik. Mister Keri pruža mogućnost da se ta šteta popravi.“ Važna i kratka poruka.