U danima koji prethode stupanju na snagu novih američkih sankcija protiv ruskog
energetskog sektora, Bugarska je preduzela jedan od najradikalnijih poteza u svojoj
ekonomskoj istoriji.
Vlada u Sofiji imenovala je direktora Nacionalne poreske agencije, Rumena Spetsova, za specijalnog upravnika nad domaćim poslovanjem Lukoila – uključujući i najveću naftnu rafineriju na Balkanu, Neftohim u Burgasu, koja je bila u vlasništvu Lukoila još od 1999. godine.
Vanredne mere
Iako Bugarska formalno nije nacionalizovala Lukoil, uspostavila je državnu kontrolu nad
operacijama kroz specijalnog administratora, što mnogi opisuju kao defakto nacionalizaciju.
Ova odluka dolazi u trenutku kada se Bugarska nalazi pod dvostrukim pritiskom: američke sankcije prete da blokiraju poslovanje kompanije, a svaki zastoj u Burgasu mogao bi izazvati lančanu reakciju u zemlji koja iz te rafinerije dobija ogroman deo goriva i prihoda.
To je ujedno razlog zbog kog je parlament, uprkos burnim političkim sukobima, prošle nedelje odobrio zakon koji omogućava državi da postavi privremenog administratora.
Zakon o vanrednim merama koji se odnosi na imovinu kompanije Lukoil omogućava
specijalnom upravniku da proda akcije i lokalne poslovne jedinice novom vlasniku.
Prema AFP-u, njegove odluke ne mogu biti osporene na sudu. Ovakvo rešenje
kritikovali su i bugarska opozicija i predsednik Rumen Radev, ali je parlament ipak
nadglasao njegov veto.
Šef države izjavio je da je glasanje u parlamentu „potkopalo vladavinu prava“, upozorivši da bi Bugarska mogla snositi ogromne troškove ako Lukoil odluči da zaštiti svoje interese pred međunarodnim sudovima.
Opozicija je takođe oštro reagovala na uvođenje državne uprave nad Lukoilom, optužujući vladu da planira da rafineriju prepusti kompanijama bliskim vladajućoj koaliciji, što je vlada negirala.
Potencijalni kolaps
Američke sankcije protiv ruskih energetskih giganata Lukoila i Rosnefta, uvedene zbog
rata u Ukrajini, formalno stupaju na snagu 21. novembra.
To je otvorilo ozbiljno pitanje: da li će rafinerija u Burgasu, koja snabdeva naftom i do 80 odsto tamošnjeg tržišta, morati da obustavi rad.
Takav scenario bio bi politička i ekonomska katastrofa za Bugarsku, pa je vlada ovu radikalnu odluku predstavila kao poslednju i nužnu meru da se rafinerija sačuva od blokade i zadrži kontrola države nad ključnom infrastrukturom.
Portal Politiko navodi da bi potencijalni prestanak rada Lukoila u Bugarskoj mogla da
ubrza pad vlade i ojača podršku predsedniku Rumenu Radevu, koga protivnici smatraju
pro-ruskim političarem.
Diplomatska tenzija rasla je i sa ruske strane: ruska ambasadorka u Sofiji Eleonora Mitrofanova poručila je za agenciju TASS da potez bugarske vlade „predstavlja opasan presedan” i da mere „liče na zakon o eksproprijaciji“.
Specijalni administrator Spetsov nije nepoznato ime u Bugarskoj. Kao šef poreske
uprave vodio je procese protiv velikih poreskih dužnika, radio pod više vlada i stekao
reputaciju tvrdog profesionalca. Ističe se i kao bivši šampion u bodibildingu – što su
pojedini mediji duhovito iskoristili, tvrdeći da je „državi potreban neko ko može da iznese
teret ove odluke“, piše AFP.
Ministar energetike Žečo Stankov poručio je da je cilj da se što pre dobije američka licenca koja će omogućiti dalji rad rafinerije posle 21. novembra.
I upravo se to dogodilo: američko Ministarstvo finansija privremeno je izdalo licencu
kojom su transakcije sa određenim Lukoilovim entitetima u Bugarskoj odobrene do kraja
aprila naredne godine.
Bugarska pred dilemom
Bugarska se sada nalazi u izuzetno delikatnoj poziciji. S jedne strane pokušava da
ostane pouzdan partner SAD i EU u primeni sankcija Rusiji. S druge, mora da izbegne
energetski kolaps koji bi mogao izazvati haos u državi.
Imenovanje specijalnog upravnika i privremena američka licenca donekle kupuju vreme. U narednim mesecima očekuju se pregovori o eventualnoj prodaji rafinerije ili njenog restrukturiranja, uz pokušaje vlade da pronađe trajno rešenje koje bi omogućilo potpuno funkcionisanje naftnog sektora bez oslanjanja na ruski kapital.
Inače, kako su se približavale američke sankcije, Rojters je naveo podatke bugarske
Državne agencije za rezerve koji govore da Bugarska ima zalihe benzina dovoljne za
samo mesec dana.
Ono što je sigurno jeste da će Bugarska, u jeku najveće geopolitičke krize u Evropi u poslednjih nekoliko decenija, biti poprište sukoba interesa između Amerike, Evrope i Rusije – a da će ogromna rafinerija u Burgasu ostati glavni poligon tog nadmetanja.
