Ukupan broj izvršenih smrtnih kazni u Iranu ove godine iznosi više od 400, saopštili su stručnjaci za prava iz UN-a i izrazili zabrinutost zbog ukupnog mesečnog porasta sa 45 prijavljenih u julu. Do ovog porasta došlo je uprkos izmenama Zakona o suzbijanju droga koje su imale za cilj da ograniče primenu smrtne kazne za krivična dela u veza sa drogom
Najmanje 93 osobe pogubljene su u Iranu u avgustu, čime je ukupan broj za ovu godinu povećan na više od 400, saopštili su stručnjaci UN-a za prava 2. septembra, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kancelarija visokog poverenika UN-a za ljudska prava (OHCHR) izrazio je zabrinutost zbog ukupnog mesečnog porasta sa 45 prijavljenih u julu i pozvao Iran da odmah zaustavi pogubljenje ljudi koji se suočavaju sa smrtnom kaznom.
Skoro polovina (41) pogubljenja je izvršena zbog krivičnih dela u vezi sa drogom.
„Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, čiji je Iran potpisnik, ograničava primenu smrtne kazne na ‘najteže zločine’, shvaćene kao namerno ubijanje“, navodi se.
„Pogubljenja za kaznena dela vezana uz drogu krše međunarodne standarde“, rekli su stručnjaci UN-a.
Tokom 2023. smrtna kazna dostigla je maksimum
A tokom 2023. godine pogubljenja su dostigla osmogodišnji maksimum, prema izveštaju Amnesty Internationala.
„Smrtna kazna je odvratna u svim okolnostima, ali masovno je primenjivati za krivična dela povezana s drogom nakon krajnje nepravednih suđenja pred Revolucionarnim sudom je groteskna zloupotreba moći“, rekla je Diana Eltahawy, zamenica regionalnog direktora Amnestya za Bliski istok i severnu Afriku.
„Smrtonosna politika Islamske republike protiv narkotika doprinosi ciklusu siromaštva i sistemske nepravde i daljem jačanju diskriminacije marginaliziranih zajednica, posebno potlačene iranske [baluške] manjine“, dodala je Eltahawy.
Porast smrtnih kazni uprkos izmenama zakona
U Iranu je od 2021. zabeležen značajan porast pogubljenja zbog droge, s više od 400 pogubljenja povezanih s drogom samo u 2023. godini.
Do ovog porasta došlo je uprkos izmenama Zakona o suzbijanju droga koje su imale za cilj da ograniče primenu smrtne kazne za krivična dela u veza sa drogom.
Takođe, pored ovoga na društvenoj mreži „X“ piše i da je u Iranu skidanje turbana sveštenicima islamskog režima postalo „nacionalni sport“.
In Iran, knocking off the turbans of Islamic regime clerics has become a national sport! pic.twitter.com/1354T7uULk
— Dr. Maalouf (@realMaalouf) September 1, 2024
Izveštaj Amnestya takođe optužuje vladu da koristi smrtnu kaznu kao oružje protiv demonstranata disidenata i pripadnika potlačenih etničkih manjina i poziva na „snažan globalni odgovor“ i pritisak na Teheran da sprovede moratorijum na smrtnu kaznu.
Nakon što je talas protesta zahvatio Iran u drugoj polovini 2022. godine, piše Amnesty, „iranske vlasti su takođe intenzivirale upotrebu smrtne kazne kao oružja za suzbijanje neslaganja“.
Izvor: RSE
Delegacije Rusije i Ukrajine sastale su se u Istanbulu prvi put licem u lice još od marta 2022. godine. Iako nije postignut dogovor o prekidu vatre, usaglašena je razmena 1.000 zatvorenika sa obe strane, potvrdili su zvaničnici. Ukrajina je zatražila razgovore lidera, a Rusija najavila spremnost da ih „razmotri“.
Iako se predsednici Rusije i Ukrajine, Vladimir Putin i Volodimir Zelenski, drže po strani, njihovi pregovarači su seli za isti sto da razgovaraju o primirju
Direktorka Evropske kuće istorije dr Konstanca Icel kaže da je veoma impresionirana hrabrošću studenata iz Srbije
Sastanak je bio zatvoren na medije, a nakon sastanka niko se nije obratio javnosti
Do direktnog susreta Putina i Zelenskog ovog četvrtka neće doći, ali bi nekakvih pregovora Kijeva i Moskve ipak trebalo da bude. Uoči susreta u Istanbulu, podsećamo na dosadašnje pokušaje da se dođe do mira u Ukrajini
Republika Srbija je u opasnosti. Ako ostanemo nemi na montirani proces protiv političkih zatvorenika u Novom Sadu i kraljevački slučaj gde su žrtve proglašene za nasilnike, uskoro ćemo svi štrajkovati glađu i žeđu za mrvicu pravde
Režimska odmazda biće strašna ako otpor posustane. Sada hoće da utamniče ljude koji su čavrljali o rušenju vlasti jer su time tobože rušili državu. Ali, državu je oteo i srušio režim, odavno
Ministarstvo za javna ulaganja podnelo je zahtev za građevinsku dozvolu za gradnju nove zgrade Beogradske filharmonije. S obzirom da se zna da je projekat preskup i da za njega nema para, deluje da je i ovo samo nova šarena laža
Vanredna sednica Visokog saveta tužilaštva
Tužioci bez zaštite od Vučićevih pritisaka Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
