Najmanje 93 osobe pogubljene su u Iranu u avgustu, čime je ukupan broj za ovu godinu povećan na više od 400, saopštili su stručnjaci UN-a za prava 2. septembra, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kancelarija visokog poverenika UN-a za ljudska prava (OHCHR) izrazio je zabrinutost zbog ukupnog mesečnog porasta sa 45 prijavljenih u julu i pozvao Iran da odmah zaustavi pogubljenje ljudi koji se suočavaju sa smrtnom kaznom.
Skoro polovina (41) pogubljenja je izvršena zbog krivičnih dela u vezi sa drogom.
„Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, čiji je Iran potpisnik, ograničava primenu smrtne kazne na ‘najteže zločine’, shvaćene kao namerno ubijanje“, navodi se.
„Pogubljenja za kaznena dela vezana uz drogu krše međunarodne standarde“, rekli su stručnjaci UN-a.
Tokom 2023. smrtna kazna dostigla je maksimum
A tokom 2023. godine pogubljenja su dostigla osmogodišnji maksimum, prema izveštaju Amnesty Internationala.
„Smrtna kazna je odvratna u svim okolnostima, ali masovno je primenjivati za krivična dela povezana s drogom nakon krajnje nepravednih suđenja pred Revolucionarnim sudom je groteskna zloupotreba moći“, rekla je Diana Eltahawy, zamenica regionalnog direktora Amnestya za Bliski istok i severnu Afriku.
„Smrtonosna politika Islamske republike protiv narkotika doprinosi ciklusu siromaštva i sistemske nepravde i daljem jačanju diskriminacije marginaliziranih zajednica, posebno potlačene iranske [baluške] manjine“, dodala je Eltahawy.
Porast smrtnih kazni uprkos izmenama zakona
U Iranu je od 2021. zabeležen značajan porast pogubljenja zbog droge, s više od 400 pogubljenja povezanih s drogom samo u 2023. godini.
Do ovog porasta došlo je uprkos izmenama Zakona o suzbijanju droga koje su imale za cilj da ograniče primenu smrtne kazne za krivična dela u veza sa drogom.
Takođe, pored ovoga na društvenoj mreži „X“ piše i da je u Iranu skidanje turbana sveštenicima islamskog režima postalo „nacionalni sport“.
Izveštaj Amnestya takođe optužuje vladu da koristi smrtnu kaznu kao oružje protiv demonstranata disidenata i pripadnika potlačenih etničkih manjina i poziva na „snažan globalni odgovor“ i pritisak na Teheran da sprovede moratorijum na smrtnu kaznu.
Nakon što je talas protesta zahvatio Iran u drugoj polovini 2022. godine, piše Amnesty, „iranske vlasti su takođe intenzivirale upotrebu smrtne kazne kao oružja za suzbijanje neslaganja“.
Izvor: RSE
