Ukupan broj izvršenih smrtnih kazni u Iranu ove godine iznosi više od 400, saopštili su stručnjaci za prava iz UN-a i izrazili zabrinutost zbog ukupnog mesečnog porasta sa 45 prijavljenih u julu. Do ovog porasta došlo je uprkos izmenama Zakona o suzbijanju droga koje su imale za cilj da ograniče primenu smrtne kazne za krivična dela u veza sa drogom
Najmanje 93 osobe pogubljene su u Iranu u avgustu, čime je ukupan broj za ovu godinu povećan na više od 400, saopštili su stručnjaci UN-a za prava 2. septembra, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kancelarija visokog poverenika UN-a za ljudska prava (OHCHR) izrazio je zabrinutost zbog ukupnog mesečnog porasta sa 45 prijavljenih u julu i pozvao Iran da odmah zaustavi pogubljenje ljudi koji se suočavaju sa smrtnom kaznom.
Skoro polovina (41) pogubljenja je izvršena zbog krivičnih dela u vezi sa drogom.
„Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, čiji je Iran potpisnik, ograničava primenu smrtne kazne na ‘najteže zločine’, shvaćene kao namerno ubijanje“, navodi se.
„Pogubljenja za kaznena dela vezana uz drogu krše međunarodne standarde“, rekli su stručnjaci UN-a.
Tokom 2023. smrtna kazna dostigla je maksimum
A tokom 2023. godine pogubljenja su dostigla osmogodišnji maksimum, prema izveštaju Amnesty Internationala.
„Smrtna kazna je odvratna u svim okolnostima, ali masovno je primenjivati za krivična dela povezana s drogom nakon krajnje nepravednih suđenja pred Revolucionarnim sudom je groteskna zloupotreba moći“, rekla je Diana Eltahawy, zamenica regionalnog direktora Amnestya za Bliski istok i severnu Afriku.
„Smrtonosna politika Islamske republike protiv narkotika doprinosi ciklusu siromaštva i sistemske nepravde i daljem jačanju diskriminacije marginaliziranih zajednica, posebno potlačene iranske [baluške] manjine“, dodala je Eltahawy.
Porast smrtnih kazni uprkos izmenama zakona
U Iranu je od 2021. zabeležen značajan porast pogubljenja zbog droge, s više od 400 pogubljenja povezanih s drogom samo u 2023. godini.
Do ovog porasta došlo je uprkos izmenama Zakona o suzbijanju droga koje su imale za cilj da ograniče primenu smrtne kazne za krivična dela u veza sa drogom.
Takođe, pored ovoga na društvenoj mreži „X“ piše i da je u Iranu skidanje turbana sveštenicima islamskog režima postalo „nacionalni sport“.
In Iran, knocking off the turbans of Islamic regime clerics has become a national sport! pic.twitter.com/1354T7uULk
— Dr. Maalouf (@realMaalouf) September 1, 2024
Izveštaj Amnestya takođe optužuje vladu da koristi smrtnu kaznu kao oružje protiv demonstranata disidenata i pripadnika potlačenih etničkih manjina i poziva na „snažan globalni odgovor“ i pritisak na Teheran da sprovede moratorijum na smrtnu kaznu.
Nakon što je talas protesta zahvatio Iran u drugoj polovini 2022. godine, piše Amnesty, „iranske vlasti su takođe intenzivirale upotrebu smrtne kazne kao oružja za suzbijanje neslaganja“.
Izvor: RSE
Za Folksvagen 2025. godina bila je jedna od najgorih u ovom veku. Iako je u Evropi zabeležen rast, veliki padovi u Kini i Severnoj Americi su ipak preovladali. Kao razlozi se navode američke carine i problemi u Poršeu
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Video na kojem ruski predsednik Vladimir Putin prekida govor i kašlje tokom snimanja poruke za Međunarodni dan žena kratko je bio objavljen na Telegram kanalu Kremlja pre nego što je uklonjen
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
