Foto: AP /Geert Vanden Wijngaert
Zemlja ne može da bude članica Evropske unije i da ima odnose s Rusijom, izjavio je visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU Žozep Borelj
Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije (EU) Žozep Borelj izjavio je u sredu u Briselu da su proces evropskih integracija Srbije i Kosova i normalizacija njihovih odnosa međusobno zavisni, ali i da zemlja ne može da bude članica EU i da ima odnose s Rusijom.
Borelj je istakao da je neophodno da se zemlje kandidati za ulazak u EU usklade sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, istakavši da je to pokazatelj da kandidati dele evropske vrednosti i geopolitičke ciljeve.
„Jednostano ne možete održavati odnose s Rusijom i pretvarati se kao da se ništa nije promenilo i očekivati da će vaša zemlja biti deo EU u takvoj situaciji. Treba birati jedno ili drugo“, rekao je Borelj, a prenosi N1.
On je ukazao da su se neke zemlje potpuno uskladile s politikom EU, pomenuvši Severnu Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru, BiH i Kosovo i dodao da su Ukrajina i Moldavija značajno unparedile svoju usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
„Pre ili kasnije morate uskladiti svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s politikom EU. U protivnom će pitanje članstva biti ugroženo“, rekao je Borelj.
Istakavši da je članstvo u EU strateški izbor, Borelj je rekao da su alternative možda lakše na kraći rok, ali da ih to može koštati kasnije.
Dijalog i normalizacija odnosa moraju „ruku pod ruku“
Borelj je rekao da je u dijalogu Beograda i Prištine postignuto mnogo sporazuma, ali da „nažalost, pitanje primene još nije rešeno“.
„I za Srbiju i Kosovo dinamika proširenja i napredak u dijalogu u cilju normalizacije odnosa mora ići ruku pod ruku. Ne može se jedno učiniti, a drugo ne“, rekao je Borelj.
On je istakao da su napredak ka EU i dijalog međusobno zavisni i da zahtevaju određene napore, ali da će se ti napori na kraju isplatiti, posebno za građane.
Dodao je da se nada da će Ohridski sporazum biti sproveden i da će dovesti do normalizacije odnosa i kasnije do članstva u EU.
Bivši predsednik Francuske Nikola Sarkozi pušten je na slobodu nakon tri nedelje provedene u zatvoru. Apelacioni sud u Parizu prihvatio je njegov zahtev i odredio mu meru sudskog nadzora
U mestima sa retkim lekarima, pacijenti u Francuskoj koriste „medicinske kontejnere“ za samopregled pod nadzorom lekara putem video-poziva, čime se pokušava ublažiti problem „medicinskih pustinja“
Studija nevladinih organizacija GLOBSEC i ICCT upozorava da Rusija koristi kriminalne mreže i preko Telegrama regrutuje kriminalce koji govore ruski kako bi izvodila sabotaže i destabilizovala Evropsku uniju zbog podrške Ukrajini
Nakon otkrića da je u emisiji „Panorama“ spojen sadržaj dva nepovezana dela govora Donalda Trampa, rukovodstvo BBC-ja preuzelo je odgovornost i podnelo ostavke
Beloruski režim sistematski šalje decu na vojnu obuku i u „ratne igre“. Škole ih podučavaju odanosti i potrebi da se umre za otadžbinu
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
