Foto: AP /Geert Vanden Wijngaert
Zemlja ne može da bude članica Evropske unije i da ima odnose s Rusijom, izjavio je visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU Žozep Borelj
Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije (EU) Žozep Borelj izjavio je u sredu u Briselu da su proces evropskih integracija Srbije i Kosova i normalizacija njihovih odnosa međusobno zavisni, ali i da zemlja ne može da bude članica EU i da ima odnose s Rusijom.
Borelj je istakao da je neophodno da se zemlje kandidati za ulazak u EU usklade sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, istakavši da je to pokazatelj da kandidati dele evropske vrednosti i geopolitičke ciljeve.
„Jednostano ne možete održavati odnose s Rusijom i pretvarati se kao da se ništa nije promenilo i očekivati da će vaša zemlja biti deo EU u takvoj situaciji. Treba birati jedno ili drugo“, rekao je Borelj, a prenosi N1.
On je ukazao da su se neke zemlje potpuno uskladile s politikom EU, pomenuvši Severnu Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru, BiH i Kosovo i dodao da su Ukrajina i Moldavija značajno unparedile svoju usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
„Pre ili kasnije morate uskladiti svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s politikom EU. U protivnom će pitanje članstva biti ugroženo“, rekao je Borelj.
Istakavši da je članstvo u EU strateški izbor, Borelj je rekao da su alternative možda lakše na kraći rok, ali da ih to može koštati kasnije.
Dijalog i normalizacija odnosa moraju „ruku pod ruku“
Borelj je rekao da je u dijalogu Beograda i Prištine postignuto mnogo sporazuma, ali da „nažalost, pitanje primene još nije rešeno“.
„I za Srbiju i Kosovo dinamika proširenja i napredak u dijalogu u cilju normalizacije odnosa mora ići ruku pod ruku. Ne može se jedno učiniti, a drugo ne“, rekao je Borelj.
On je istakao da su napredak ka EU i dijalog međusobno zavisni i da zahtevaju određene napore, ali da će se ti napori na kraju isplatiti, posebno za građane.
Dodao je da se nada da će Ohridski sporazum biti sproveden i da će dovesti do normalizacije odnosa i kasnije do članstva u EU.
Ogroman broj Ukrajinaca deportovanih iz SAD završava direktno na frontu. Ukrajinska vojska se suočava sa ogromnim brojem dezertera, oko dva miliona regruta izbegava služenje vojske u ratnim uslovima
Zauzimanje ostrva u Persijskom zalivu ili postrojenja za bogaćenje uranijuma? Obezbeđivanje plovnosti Ormuskog moreuza? Kako bi izgledala akcija specijalnih jedinica koje Donald Tramp gomila u dometu Irana
Širom Evrope duvaju orkanski vetrovi koji pričinjavaju veliku štetu. Pada i sneg. Na snazi je crveni meteo-alarm
S obzirom na to da zalihe raketa Irana nisu bile javno dostupne ni pre ovog sukoba, teško je tačno reći koje rakete Iran ima i ima li ih dovoljno za nastavak rata
Devojka iz Barselone, stara 25 godina, umrla je nakon eutanazije u četvrtak uveče
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
