Foto: AP /Geert Vanden Wijngaert
Zemlja ne može da bude članica Evropske unije i da ima odnose s Rusijom, izjavio je visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU Žozep Borelj
Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije (EU) Žozep Borelj izjavio je u sredu u Briselu da su proces evropskih integracija Srbije i Kosova i normalizacija njihovih odnosa međusobno zavisni, ali i da zemlja ne može da bude članica EU i da ima odnose s Rusijom.
Borelj je istakao da je neophodno da se zemlje kandidati za ulazak u EU usklade sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, istakavši da je to pokazatelj da kandidati dele evropske vrednosti i geopolitičke ciljeve.
„Jednostano ne možete održavati odnose s Rusijom i pretvarati se kao da se ništa nije promenilo i očekivati da će vaša zemlja biti deo EU u takvoj situaciji. Treba birati jedno ili drugo“, rekao je Borelj, a prenosi N1.
On je ukazao da su se neke zemlje potpuno uskladile s politikom EU, pomenuvši Severnu Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru, BiH i Kosovo i dodao da su Ukrajina i Moldavija značajno unparedile svoju usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
„Pre ili kasnije morate uskladiti svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s politikom EU. U protivnom će pitanje članstva biti ugroženo“, rekao je Borelj.
Istakavši da je članstvo u EU strateški izbor, Borelj je rekao da su alternative možda lakše na kraći rok, ali da ih to može koštati kasnije.
Dijalog i normalizacija odnosa moraju „ruku pod ruku“
Borelj je rekao da je u dijalogu Beograda i Prištine postignuto mnogo sporazuma, ali da „nažalost, pitanje primene još nije rešeno“.
„I za Srbiju i Kosovo dinamika proširenja i napredak u dijalogu u cilju normalizacije odnosa mora ići ruku pod ruku. Ne može se jedno učiniti, a drugo ne“, rekao je Borelj.
On je istakao da su napredak ka EU i dijalog međusobno zavisni i da zahtevaju određene napore, ali da će se ti napori na kraju isplatiti, posebno za građane.
Dodao je da se nada da će Ohridski sporazum biti sproveden i da će dovesti do normalizacije odnosa i kasnije do članstva u EU.
Američki predsednik Donald Tramp objavio je da su se Sjedinjene Američke Države i Iran dogovorili oko 15 glavnih tačaka sporazuma o prekidu rata. Teheran demantuje da je bilo bilo kakvih pregovora
Hoće li Slovenija posle izbora više ličiti na malu, liberalnu, progresivnu planinsku zemlju ili će odgovarati neoliberalizmu mađarskog tipa?
Globalni sport se redovno suočava sa etičkim pitanjima, kao što pokazuju poslednja dva Svetska prvenstva u fudbalu u Rusiji i Kataru, ali da li rat Sjedinjenih Država sa Iranom stvara novu dimenziju razmišljanja za sve učesnike turnira?
U sudaru spasilačko-vatrogasnog vozila i aviona na aerodromu u Njujorku poginulo najmanje dvoje ljudi
Pariz ostaje levo, Marsej potvrđuje kontinuitet, a Bordo menja politički pravac. Lokalni izbori u Francuskoj doneli su rezultate koji već sada nagoveštavaju kako bi mogla da izgleda borba za predsednika 2027. godine
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
