Foto: AP /Geert Vanden Wijngaert
Zemlja ne može da bude članica Evropske unije i da ima odnose s Rusijom, izjavio je visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU Žozep Borelj
Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije (EU) Žozep Borelj izjavio je u sredu u Briselu da su proces evropskih integracija Srbije i Kosova i normalizacija njihovih odnosa međusobno zavisni, ali i da zemlja ne može da bude članica EU i da ima odnose s Rusijom.
Borelj je istakao da je neophodno da se zemlje kandidati za ulazak u EU usklade sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, istakavši da je to pokazatelj da kandidati dele evropske vrednosti i geopolitičke ciljeve.
„Jednostano ne možete održavati odnose s Rusijom i pretvarati se kao da se ništa nije promenilo i očekivati da će vaša zemlja biti deo EU u takvoj situaciji. Treba birati jedno ili drugo“, rekao je Borelj, a prenosi N1.
On je ukazao da su se neke zemlje potpuno uskladile s politikom EU, pomenuvši Severnu Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru, BiH i Kosovo i dodao da su Ukrajina i Moldavija značajno unparedile svoju usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
„Pre ili kasnije morate uskladiti svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s politikom EU. U protivnom će pitanje članstva biti ugroženo“, rekao je Borelj.
Istakavši da je članstvo u EU strateški izbor, Borelj je rekao da su alternative možda lakše na kraći rok, ali da ih to može koštati kasnije.
Dijalog i normalizacija odnosa moraju „ruku pod ruku“
Borelj je rekao da je u dijalogu Beograda i Prištine postignuto mnogo sporazuma, ali da „nažalost, pitanje primene još nije rešeno“.
„I za Srbiju i Kosovo dinamika proširenja i napredak u dijalogu u cilju normalizacije odnosa mora ići ruku pod ruku. Ne može se jedno učiniti, a drugo ne“, rekao je Borelj.
On je istakao da su napredak ka EU i dijalog međusobno zavisni i da zahtevaju određene napore, ali da će se ti napori na kraju isplatiti, posebno za građane.
Dodao je da se nada da će Ohridski sporazum biti sproveden i da će dovesti do normalizacije odnosa i kasnije do članstva u EU.
Erdogan podržava odluku Međunarodnog krivičnog suda za hapšenje Benjamina Netanjahua, Žozep Borelj takođe, dok Viktor Orban zove u goste izraelskog premijera i garantuje mu bezbednost
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
