Nekadašnja premijerka Bangladeša Šeik Hasina proglašena je krivom za nasilno suzbijanje protesta koje su predvodili studenti, a tokom kojih je poginulo oko 1400 ljudi. Osuđeni su i bivši ministar unutrašnjih poslova i šef policije
Specijalni tribunal utvrdio da je Hasina odgovorna jer je naredila nasilno suzbijanje protesta koje su predvodili studenti prošle godine, a tokom kojih je, prema procenama Ujedinjenih nacija, poginulo oko 1400 ljudi. Većina žrtva stradala je od vatre koju su na demosntrante otvorile snaga bezbednosti.
Hasini je suđeno u odsustvu jer živi u egzilu u Indiji, gde se nalazi otkako je primorana da napusti vlast, piše BBC.
Presudom se vrši pritisak na Indiju da izruči Hasinu, ali je malo verovatno da će se to dogoditi.
„Kengurov sud“
U komentarima za BBC prošle nedelje, Hasina je opisala suđenje u odsustvu kao „kengurov sud“, što je idiom za sud čiji postupci toliko odstupaju od prihvaćenih pravnih normi da se više ne mogu smatrati pravednim ili poštenim.
Osim Hasine, zbog zločina protiv čovečnosti osuđeni su i nekadašnji ministar unutrašnjih poslova i šef policije.
Proglašeni su krivima jer su dozvolili upotrebu smrtonosne sile protiv demonstranata i zbog nesposobnosti da spreče zločine nad njima.
Foto: AP Photo/Fatima Tuj JohoraProtesti građana Bangladeša protiv bivše premijerke te zemlje Šeik Hasini
Samo bivši šef policije Abdulah el Mamun bio je prisutan na izricanju presude.
Širom Bangladeša bezbednost je pojačana zbog straha od reakcije građana, a neki protesti su već izbili u ponedeljak ujutro.
Masa klicala smrtnoj kazni
Kada je objavljeno da je Hasina osuđena na smrt građani okupljeni ispred suda su tu presudu dočekali uzvicima oduševljenja.
Grupa ljudi skandirala je slogane zahtevajući da se Hasina i drugi osuđeni obese.
Aplauz u sudnici je trajao nekoliko sekundi pre nego što je sud zatražio da se uspostavi red.
Sud je pročitao sve optužbe protiv optuženih, detaljno navodeći razmere nasilja u policijskoj akciji.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
