Članice Evropske unije uvode kontrole na granicama. Šengenski sporazum to dopušta, ali oročeno. Pa ipak, Brisel ne preduzima ništa ni kad se svi rokovi probiju
Članice Evropske unije uvode kontrole na granicama. Šengenski sporazum to dopušta, ali oročeno. Pa ipak, Brisel ne preduzima ništa ni kad se svi rokovi probiju, prenosi Dojče vele.
Poljska je sada dvanaesta od 29 zemalja šengenskog prostora koja je uvela granične kontrole. To je direktna reakcija na pojačane nemačke kontrole.
Nije ni čudo, kaže evropski poslanik Evropske narodne partije Paskal Arimon. Ideja da granične kontrole nisu tako loše i da su proverena mera je, kaže on, očigledna.
„Ali upravo zato se s takvim kontrolama mora postupati s velikim oprezom i uvek ih razmatrati u evropskom kontekstu“, kaže Arimon, poslanik iz belgijskog pograničnog regiona.
On poziva Evropsku komisiju da sprovede pravnu reviziju o tome da li su mere u skladu sa članom 25. Šengenskog kodeksa.
Moguće privremene kontrole
Član 25. dopušta državama da privremeno ponovo uvedu kontrole na unutrašnjim granicama – na deset dana, ad hok i potpuno nezavisno, ako postoji početna pretnja – na primer, naznaka terorističkog napada.
Nakon toga, privremene kontrole od šest meseci do – u izuzetnim slučajevima – dve godine moguće su ako postoji pretnja javnom redu ili unutrašnjoj bezbednosti, navodi se u Šengenskom kodeksu.
To bi takođe mogla biti posledica velikog priliva migranata, na primer.
Granične kontrole kao krajnja mera
Evropska komisija stalno podseća na uslove: kontrole moraju biti vremenski i prostorno ograničene te se koristiti kao krajnja mera.
I susedne zemlje i Evropska komisija moraju biti obaveštene, prema rečima portparola Komisije Markusa Lamberta. Stoga su, kaže on, u bliskom kontaktu sa svima pogođenima.
Ali stalno se pokazuje sledeće: Evropska komisija spremna je da zažmuri kada sve duže traje.
Na primer, kontrole su na snazi na bavarskoj granici s Austrijom od jeseni 2015. Danska je zvanično ponovo uspostavila kontrole na svojoj granici s Nemačkom pre osam godina.
Komisija ne može zabraniti prijavljene granične kontrole. Može samo dati mišljenje o njihovoj korisnosti i srazmernosti.
Pitanje srazmernosti ostaje otvoreno
Ostaje otvoreno pitanje u kojoj je meri trenutno srazmerno imati granične kontrole širom Evrope.
Uz Poljsku i Nemačku, Francuska, Holandija, Austrija, Italija, Slovenija, Danska, Švedska, Norveška, Španija i Slovačka trenutno imaju na snazi granične kontrole. Belgija – kao 13. zemlja – planira da započne proces ovog leta.
U svakom slučaju, težak trend, kaže komesar EU za unutrašnje poslove Magnus Bruner, podsećajući na postignuća Šengena: „Ovo mora da se zaustavi, naravno. I moramo da obavimo svoj posao kao Evropska komisija.“
Pakt o azilu i migracijama mora se sprovesti što je brže moguće, apeluje on. „I naravno, pozivamo i države članice da to učine brže“, kaže on.
Mnogi u Briselu računaju na to. Šengen bi se mogao spasiti ako Pakt o azilu i migracijama stupi u potpunosti na snagu od leta 2026. godine.
Dakle, postoji nada. Pre svega, uz bolju zaštitu spoljašnjih granica Evrope.
Zbog afere u kojoj je javno dobro ustupljeno privatnom investitoru, italijanska policija otpočela je istragu u kojoj je 70 ljudi, pa i gradonačelnik Milana. A u Srbiji, Vlada menja zakone kako bi mogla da javno dobro pretvori u privatno – na primer Generalštab
Porast nivoa mora preti da proguta ostrvsku državicu Tuvalu. Od ove godine Australija državaljanima Tuvalua daje „klimatske vize“ i druge pogodnosti. Da li je to budućnost i za druge delove sveta ugrožene promenom klime?
Najmanje 53 paleestinske žrtve u Gazi crni je bilans izraelskih vazdušnih napada i pucnjave tokom noći
Dok Srbija priprema 100.000 radnih dozvola za državljane Gane, njihov predsednik ima ambiciozan plan za ekonomski procvat zemlje
U američkoj državi Kolorado vukovi su bili dovedeni na rub opstanka. Ekološki aktivisti sada zadovoljno saopštavaju da su u prirodu vratili tri nova čopora. Meštani su prestravljeni
Snežana C. je posle povređivanja nožem profesorke Natalije Jovanović dokazala da je upila teoriju i praksu Vučića i Informera. Ukratko – kada napadaš izigravaj žrtvu i nikada nemoj priznati ličnu odgovornost. Sada kaže da joj je žao zbog svega
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Istraživanje NSPM: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (1)
Najgore je iza nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
