Neki ljudi u SAD tvrde da ojačana Kina predstavlja pretnju za vodeću poziciju Amerike u svetu, njene interese i njenu budućnost, konstatovao je kineski ministar spoljnih poslova Ji Vang na 73. sednici Generalne skupštine UN 28. septembra 2018, naglasivši da su to „samo umišljene“ sumnje koje pojačavaju probleme u odnosima između dve zemlje. Poručio je da Kina ne teži hegemoniji, da ne želi da osporava američko globalno liderstvo niti da ga preuzme.
Ipak, da Kina u svetu igra važniju ulogu nego pre deset godina ocenjuje 70 odsto ispitanika u istraživanju koje je u 25 država na uzorku od 26.112 osoba od 20. maja do 12. avgusta 2018. sproveo američki istraživački centar Pju (Pew Research Center). Tako ocenjuje polovina, ili više od polovine anketiranih u 23 od 25 zemalja u kojima je sprovedena anketa (izuzetak su Indonezija i Filipini).
Koja zemlja ima veći uticaj nego pre deset godina?
Međutim, da SAD dalje imaju vodeću ulogu u svetu smatra 39 odsto anketiranih (za 5 procenata više od procenta onih koji smatraju da je to Kina).
Japan je jedina zemlja u kojoj većina (55 odsto) ocenjuje da SAD sada igraju manje važnu ulogu nego pre deset godina, ali tamo je broj onih koji pozitivnije ocenjuju aktuelnu globalnu ulogu SAD u odnosu na prethodnu anketu povećan za deset procentnih poena.
Da li bi za svet bilo bolje američko ili kinesko vođstvo?
U drugim delovima istraživanja se vidi da u proseku 50 odsto ispitanika u 25 zemalja izražava pozitivno mišljenje o ulozi SAD u rešavanju globalnih problema, a 43 odsto negativno.
Ispitanici u zemljama EU, koje se tradicionalno smatraju američkim saveznicima, prema SAD odnose se na srednjem nivou, ali ipak lošije nego u Aziji, Africi i Južnoj Americi.
U Francuskoj 81 odsto misli da SAD ne uzimaju u obzir interese njihove zemlje.
U Nemačkoj tri četvrtine anketiranih kaže da SAD sada manje nego ranije rade na rešavanju svetskih problema, a broj onih koji smatraju da SAD poštuju lične slobode manji je za 35 procentnih poena nego 2008.
U Rusiji samo 26 odsto ispitanika izražava povoljno mišljenje o SAD, za razliku od 41 odsto u 2017, ali je imidž Amerike povoljniji u vreme mandata Donalda Trampa nego u vreme Obamine administracije (8 odsto 2013).
Najbolji odnos prema ulozi SAD u svetu iskazuju ispitanici na Filipinima (83 odsto), u Izraelu (83 odsto) i u Južnoj Koreji (80 odsto).
Mladi, u proseku, bolje ocenjuju SAD nego stariji – najveća razlika je u Brazilu (42 odsto pozitivnih mišljenja onih od 50 godina i 72 odsto onih između 18 i 29). U Rusiji, Sjedinjene Države pozitivno ocenjuje 44 odsto mladih, a 17 odsto starijih.
Rejting lidera kao odraz tenzija u svetu
Imidž američkog predsednika Trampa je lošiji od renomea ruskog, kineskog i francuskog predsednika i nemačke kancelarke.
Odnos podrške i osporavanja američkog predsednika Donalda Trampa u svetu iznosi 27:70, a u Evropi 18:82. Procenat „trampofoba“ je visok u Španiji (93 odsto), Francuskoj (90 odsto), Nemačkoj (90 odsto), Grčkoj (83 odsto), Švedskoj (82 odsto), Holandiji (81 odsto ispitanika). U Evropi Trampa podržavaju ekstremni desničari – 53 odsto pristalica britanske Partije nezavisnosti UK, 32 odsto pripadnika Švedskih demokrata, 32 odsto pripadnika holandske Partije slobode, 28 odsto glasača francuskog Nacionalnog fronta, 38 odsto simpatizera italijanske Lige za sever, 25 odsto glasača Alternative za Nemačku.
Pozitivno ocenjuje Trampa samo 6 odsto Meksikanaca, 9 odsto Francuza, 10 odsto Nemaca, 25 odsto Kanađana, svaki treći Japanac.
U Rusiji je procenat onih koji imaju pozitivno mišljenje o Trampu tokom protekle godine opao sa 55 odsto na 19 odsto.
Najizrazitiji „trampofili“ su Filipinci (podržava ga 78 odsto njih), zatim Izraelci (69 odsto podrške, što je povećanje u odnosu na 56 odsto 2017) i Nigerijci (59 odsto).
Kineski predsednik Si Đinping najveću podršku uživa na Filipinima (58), u Keniji, Nigeriji i Tunisu (53 odsto; porasla za 22 indeksna poena). U Rusiji ga podržava 50 odsto anketiranih. Podrška Si Đinpingu je porasla za 12 indeksnih poena i u Kanadi gde ga podržava 42 odsto ispitanika.
U Evropi njegov rejting je niži nego u Africi: podržava ga 39 odsto ispitanika u Holandiji, 35 odsto u Velikoj Britaniji, 30 odsto u Nemačkoj, a samo 11 odsto u Grčkoj i 9 odsto u Poljskoj (više ga podržavaju mlađe nego starije generacije).
U EU broj onih koji se negativno odnose prema Kini veći je od broja onih koji joj daju pozitivnu ocenu.
Ruskog predsednika Vladimira Putina podržava 80 odsto Rusa, više od polovine Filipinaca i Tunižana. U evropskim zemljama najveću podršku Putin ima u Grčkoj (45 odsto ispitanika) i u Nemačkoj (35 odsto), a najmanju u Poljskoj – samo 7 odsto. Da je uticaj Rusije u svetu povećan smatra većina ispitanika u Grčkoj, Izraelu, Tunisu i u samoj Rusiji.
Prema predsedniku Francuske Emanuelu Makronu izražava poverenje sedam od deset Nemaca, Holanđana i Šveđana (više onih sa desnice i sa centra nego sa levice).
Nemačka kancelarka Angela Merkel najjaču podršku ima u Holandiji (85 odsto), Švedskoj (82 odsto) i Francuskoj (78 odsto), pa tek onda u Nemačkoj (68 odsto; smanjena za 13 procentnih poena od 2017). Njena najslabija podrška u Evropi je u Grčkoj (15 odsto), Mađarskoj (31 odsto) i Poljskoj (37 odsto).
Da je Nemačka sada uticajnija nego ranije ocenjuje većina Evropljana, koji misle da je uticaj Velike Britanije sada manje važan.
