Bajdenovo povlačenje iz trke: Kakva je sudbina demokrata na izborima u novembru?

Vest da je američki predsednik demokrata Džo Bajden posle višenedeljnog unutarstranačkog pritiska odlučio da se povuče iz predizborne trke stavila je tačku na priču koja je, uz atentat na republikanca Donalda Trampa, bila glavna tema u američkoj javnosti poslednjih nedelja. Istovremeno, Bajdenova odluka je otvorila pitanje da li će ga na mestu predsedničkog kandidata zameniti Kamala Haris, aktuelna potpredsednica Sjedinjenih Država, kao i da li demokrate imaju dovoljno vremena da reorganizuju kampanju i povećaju šanse za pobedu u novembru, prenosi „Glas Amerike“ (VOA).

Bajden je, posle objavljivanja odluke o povlačenju, ubrzo podržao Haris za predsedničku kandidatkinju demokrata, a to su do nedelje veče uradile i mnogi drugi uticajni pripadnici stranke.

Stručnjaci sa kojima je Glas Amerike razgovarao navode da je Bajden mogao i drugačije da „tempira“ konačnu odluku o pojavljivanju na glasačkom listiću, kao i da očekuju još intenzivniju kampanju narednih meseci, ali i da bi šansu u Demokratskoj stranci sada mogla da dobiju nova lica.

„Proteklih nedelja se postepeno pojačavao pritisak na predsednika, od članova njegove stranke, ljudi iz Predstavničkog doma, senatora, guvernera, članova drugih institucija. Odluci su doprinele i ankete koje ne samo da su pokazivale da Bajden zaostaje za Trampom na nacionalnom nivou i u ključnim državama već, podjednako važno, da je većina demokratskih glasača došla do tačke da želi da se on povuče iz trke“, kazao je za Glas Amerike Alan Abramovic, počasni profesor političkih nauka na Univerzitetu Emori u Atlanti.

Bajden je u pismu, objavljenom na društvenoj mreži „Iks“, naveo da će ostati predsednik i glavnokomandujući do kraja mandata u januaru 2025. godine i da će se obratiti naciji tokom nedelje. Haris, bivša senatorka i sekretarka za pravosuđe Kalifornije, u saopštenju je navela da joj je čast što ima Bajdenovu podršku i da joj je namera da „zasluži i osvoji“ nominaciju demokrata.

Koliko će demokratski zvaničnici i donatori stati iza Haris?

„Većina demokratskih verovatnih alternativnih kandidata će podržati Haris, kao znak dobre volje. Međutim, iza zatvorenih vrata – ako bude značajnog neslaganja u pogledu toga da li ona može da pobedi ili ako bude saglasnosti da ne može da pobedi ili da verovatno ne može, onda ćete videti tajne napore nekih, naročito guvernera, da ponude svoje kandidature. Narednih nekoliko dana će biti ključno kada je reč o tome koliko će demokratski zvaničnici i donatori stati iza Haris“, rekao je za gruzijski servis Glasa Amerike Geri Šmit, viši saradnik u konzervativnom Institutu „Ameriken enterprajz” (Američko preduzetništvo).

Za Čarlsa Kapčana, višeg saradnika u vašingtonskom Savetu za međunarodne odnose (CFR), Bajdenova odluka je „hrabra, teška, ali i neophodna“, jer se povećavao pritisak članova stranke i donatora, a pitanje njegovih godina dominiralo je vestima.

„Moja pretpostavka je da će se, pošto ju je Bajden podržao, Haris pojaviti kao nova predsednička kandidatkinja. Ona će izabrati guvernera jedne od ključnih država da joj bude kandidat za potpredsednika. To će biti ratifikovano na Demokratskoj konvenciji. A nas čeka trka ka novembru“, objašnjava Kapčan.

On ocenjuje da će kampanja sada postati „sve žešća i da će države koje su možda čvrsto bile u Trampovoj koloni sada da se vrate u neizvesnu“.

Kapčan smatra i da sledi borba republikanaca i demokrata za neodlučne birače, pogotovo u ključnim državama poput Mičigena, Viskonsina i Pensilvanije, uz ocenu da je republikanac Donald Tramp to najavio izborom senatora iz Ohaja Džej Di Vensa za potpredsedničkog kandidata.

„Amerikanci sada imaju dobar, jasan izbor pred sobom. Vens i Tramp, mnogo više su neoizolacionisti. Demokrate, bez obzira ko završi na listiću, mnogo su više internacionalističke, za savezništvo, za Ukrajinu. A sada mislim da ćemo videti jednu vrstu žestokog, direktnog takmičenja koje Amerikanci zaslužuju“, smatra Kapčan.

Uprkos zabrinutosti demokrata da nema mentalne kapacitete za drugi mandat, te sve većem zaostatku u anketama za Trampom, Bajden je do današnjeg saopštenja insistirao da će ostati u trci. Prema izvoru, na koji se poziva Rojters, Bajden je u subotu uveče rekao saradnicima da planira da ostane u trci, da bi promenio mišljenje u nedelju popodne.

Za En Danehi, profesorku strateške komunikacije Bostonskog univerziteta, Bajdenova odluka je bila neizbežna, ali smatra da je za Demokratsku stranku loše to što su unutarstranačka neslaganja gotovo bez filtera izlazila u javnost prethodnih nedelja.

„Mislim da zaista više nije imao izbora, ne samo zbog pritiska ljudi u stranci, već i zbog svog razumevanja onoga što se događa, pa kovid, debata. Ne razumem baš zašto je stranka javno obznanjivala pozive da se povuče i ne znam šta se dešavalo iza kulisa”, objasnila je Danehi.

Ukoliko izaberu Haris za predsedničku kandidatkinju, demokrate će se naći u sličnoj situaciji kao 2016, kada se u trci za mesto u Beloj kući takmičila, pa izgubila od Trampa – Hilari Klinton.

„Mislim da je tada bilo više razloga što je Klinton izgubila, a ne mislim da je činjenica da je žena uzrok poraza. I ne očekujem ni da kod Kamale Haris to bude problem”, odgovara Danehi na pitanje da li je američko društvo spremno za ženu šeficu države.

Pogrešan tajming odluke o povlačenju

Četiri dana uoči najave da odustaje od predsedničke trke, Bajden je treći put bio pozitivan na kovid, što ga je primoralo da skrati predizbornu posetu Nevadi i vrati se kući u Delaver gde je u izolaciji. Do sada ga je više od 35 demokratskih članova Kongresa pozvalo da odustane od trke.

„Bilo bi bolje da je doneo tu odluku ranije, možda već posle kongresnih izbora 2022. što bi dalo vremena da se održe primarni izbori sa pravom konkurencijom, gde bi se više demokrata kandidovalo, uključujući i potpredsednicu Haris. Ali sada je prekasno za to. Situacija nije idealna, ali mislim da još ima dovoljno vremena za Haris pošto će ona naslediti organizaciju Bajdenove kampanje i veliku količinu novca koja je prikupljena“, ocenjuje profesor Alan Abramovic.

On dodaje i da mu deluje da kod demokrata preovlađuje mišljenje da je, uprkos svim Bajdenovim slabostima posle debate i anketama u kojima Tramp vodi, republikanski kandidat dostižan.

„Vide da ima značajne slabosti, i da – iako je veoma popularan u republikanskoj bazi glasača – ta baza nije dovoljno velika da se pobedi na predsedničkim izborima. Ono što smo videli na konvenciji posebno kod Trampovog govora je bilo da nije načinio mnogo pokušaja da privuče glasače van svoje baze… Ništa nije sigurno, ali mislim da će se demokrate osećati bolje u pogledu svojih šansi, sada kada se Bajden povukao“, smatra Abramovic.

Odlukom o povlačenju Bajden je svakako ispisao stranice američke istorije, jer je postao prvi aktuelni predsednik koji je odustao od kandidature za drugi mandat od kako je to učinio Lindon Džonson u martu 1968. godine.

„Biće ovo značajna tačka u istoriji, iako glasači imaju kratko pamćenje i neke stvari brzo zaboravljaju, kako se odvijaju dan za danom”, kaže profesorka En Danehi.

U prvoj reakciji na Bajdenovu odluku, Tramp je za televiziju CNN rekao da misli da će lakše da pobedi Haris nego Bajdena.

„Mislim da će politika generalno postati važnija u kampanji, jer je do sada u vestima skoro u potpunosti dominirao Bajden i pitanje njegove kandidature. Sada kada je to rešeno, imaćemo kampanju koja se usredsređuje na probleme, u kojoj će demokrate i republikanci moći da iznesu svoje platforme i debatuju direktno. S obzirom na ulog novembarskih izbora, to je vrsta debate i jasnog izbora koje američki narod zaslužuje“, kaže Kapčan.

Šta očekivati u nastavku kampanje?

Tokom stranačkih izbora, Bajden je osvojio skoro 3.900 delegata koji bi trebalo da formalno biraju predsedničkog kandidata na stranačkoj konvenciji u Čikagu u avgustu. Samo par sati pošto je aktuelni predsednik SAD objavio odluku o povlačenju, počele su da stižu poruke podrške za Haris od stranačkih kolega poput guvernera Kalifornije Gevina Njusoma, koga su mediji čak pominjali i kao mogućeg rivala za funkciju, ali i bivšeg šefa države Bila Klintona i njegove supruge Hilari Klinton, koja je bila predsednički kandidat demokrata 2016.

„Ne znamo tačno kako će se odvijati stvari u narednim nedeljama. Možda će napraviti nezvaničnu anketu pre demokratske konvencije. Mislim da ćemo videti kako se Demokratska stranka sabira prilično brzo, što je važno, jer partija nije ideološki jedinstvena. Postoje jako progresivno i jako centrističko krilo. Poslednja stvar koju demokrate žele jeste neorganizovana rasprava, što se pretvara u ideološku debatu unutar stranke. Zato je važno što je Bajden podržao Kamalu Haris“, ocenjuje Kapčan.

Za očekivati je, u nastavku kampanje, predviđa profesorka En Danehi, da Haris dobije znatno više prostora u medijima, ali i bude češća meta kritika Donalda Trampa i republikanaca.

„Bajdenova strategija u osnovi bila je da kaže glasačima – nemojte da izaberete Trampa. Više se nije pričalo o tome zašto neki misle da je Bajden bolji kandidat. Radilo se zaista o glasanju protiv Trampa. I mislim da je to bila strategija koja im je bila potrebna”, analizira Danehi.

Smatra da bi strategija demokrata sada mogla da se okrene, ukoliko Haris zaista postane kandidatkinja za predsednicu.

„Moraće da predstave Haris biračima, jer iako je potpredsednica, nije bila super vidljiva i ne znam koliko je glasači poznaju. Takođe, ako do toga dođe, očekujem veoma zanimljivu debatu. Ona je tužiteljka i mogla bi mnogo više da napadne Trampa zbog njegovih komentara. Sa druge strane, očekujem da je republikanci napadnu i pre nego što je demokrate ozvaniče i definišu kao kandidatkinju”, zaključila je Danehi.

Izvor: Glas Amerike (VOA)