Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da će da će doći do mirne tranzicije vlasti nakon što je Donald Tramp pobedio na predsedničkim izborima i pozvao Amerikance da smanje tenzije.
„Ne možete da volite svoju zemlju samo kada pobeđujete. Ne možete da volite svog komšiju samo kada se slažete s njim. Možemo da se nadamo da možemo da učinimo, bez obzira za koga glasali, da vidimo jedni druge ne kao protivnike, već kao kolege Amerikance. Smanjite temperaturu“, rekao je Bajden u svom prvom pojavljivanju pred kamerama nakon Trampove pobede.
Još nije sigurno ko će imati kontrolu nad Predstavničkim domom Kongresa SAD, republikanska ili demokratska većina, jer u desetinam izbornih jedinica još nije utvrđen pobednik.
Republikanci su preuzeli kontrolu nad drugim domom, Senatom.
Bajden je rekao da je razgovarao s Trampom i da ga je uverio ga da će uputiti svoju administraciju da osigura „mirnu i urednu tranziciju“, jer je to ono što ljudi zaslužuju.
Tramp je 2020. godine odbio da prihvati da je izgubio izbore od Bajdena.
„Nadam se da možemo da rešimo i pitanje integriteta američkog izbornog sistema. On je pošten i transparentan. Može da mu se veruje, bez obzira da li pobedite ili izgubite.“
Haris priznala poraz
Kamala Haris rekla je prethodno da je čestitala izbornu pobedu Trampu i da mu je rekla da će mu pomoći u prenosu vlasti.
„Priznajem poraz, ali ne odustajem od borbe koju sam vodila u kampanji. Borbu za slobodu, pravdu. To je borba od koje nikad neću odustati. Nikad neću odustati od toga da Amerikanci mogu da ostvare svoje aspiracije, od Amerike u kojoj žene imaju izbori, u kojima se škole i ulice štite od nasilja oružjem“, rekla je Haris.
Na glasačke listiće u deset američkih saveznih država uključena je i inicijativa o ukidanju zabrane abortusa.
Pobornici prava na abortus trijumfovali su na glasanju o ustavnim amandmanima u sedam američkih saveznih država, a izgubili su bitke u tri savezne države, gde zabrane abortusa ostaju na snazi.
Tramp se nije priključio zahtevima da se abortus zabrani u čitavoj zemlji, i rekao je da će kao predsednik, ako ponovo bude izabran na funkciju, odbiti da potpiše federalni zakon kojim bi se tako nešto tražilo. Naveo je da je to pitanje najbolje ostaviti pojedinačno, saveznim državama.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
