„Apolitična“ vlada

Glavni grad Bolivije zove se La Paz, ali tu nema ničeg od simbolike. Umesto „mira“, što ta reč znači na španskom, Bolivija je, kroz celu istoriju, bila bure baruta i primer za političku i svaku drugu nestabilnost. Jedna analiza pokazuje da je u poslednjih 150 godina, sve do 1982, Bolivija imala u proseku jedan državni udar godišnje!

Ako je i za Južnu Ameriku, mnogo je… U poslednjih dvadesetak godina učestalost promena na čelu države smanjena je i uvedena u kakve-takve demokratske okvire, ali stabilnost je još daleko. Poslednja epizoda beskonačne bolivijske krize odvijala se proteklih dana.

Posle višemesečnih nemira i protesta masa koje su odnele više od 80 života uz stotine povređenih, dosadašnji predsednik Gonzalo Sančes de Losada bio je prinuđen da podnese ostavku. Serija grešaka koju je napravio od izbora 6. avgusta prošle godine, kada je dobio samo 22,5 odsto glasova, jedva procenat više od Evoa Moralesa, lokalnog sindikalnog lidera indijanskog porekla tako je dobila jedinu moguću završnicu. Već otišlom predsedniku, koji je utočište našao u Majamiju gde će, po svemu sudeći, zatražiti politički azil sa velikim šansama da ga dobije jer je i dosad uživao američku podršku, zamera se zbog bezuslovnog pridruživanja paktu o slobodnoj trgovini između dveju Amerika, po ideji Vašingtona, a naročito dogovora o izvozu gasa, jedinog ekonomskog resursa zemlje, u SAD i Meksiko iz čileanskih luka koje su bile bolivijske do rata 1879–1883.

Od 8,5 miliona Bolivijaca, koji žive na teritoriji dvostruko većoj, na primer, od Španije, dve trećine su ekstremno siromašne dok oko milion ljudi drži u rukama sve nacionalno bogatsvo. Jedan od najznačajnijih „proizvoda“ bio je kokain od koga su posredno i neposredno živele mnoge familije, ali je politika američkih predsednika Klintona i Buša u borbi protiv južnoameričke droge, koju je Losada podržavao, dovela do još veće bede i sukoba.

Za posmatrače sa strane, kao i za narod Bolivije najvažnija je činjenica da se smena vlasti obavila bez nereda. Novi (privremeni) predsednik je dosadašnji potpredsednik Karlos Mesa, 50-godišnji intelektualac, koji je političke nauke završio u Španiji, a potom i kniževnost u svojoj zemlji. Napisao je deset knjiga, neke od njih bave se istorijom Bolivije. Bio je novinar, glavni urednik lista „Ultima hora“, takođe je rukovodio jednim tv kanalom i bio osnivač bolivijske filmoteke. U polituku je ušao 2002. na poziv Losade.

Sada se nalazi na njegovom mestu, uz nadu Bolivijaca da neće načiniti iste greške. Za Losadu je jedan od njegovih kritičara rekao da „misli i govori engleski, ali ne onaj Šekspirov, već Bušov“. Mesu ne prati fama da je „američki čovek“ ali ga čeka jednako težak zadatak. Za početak, pokušao je da sastavi „ekspertsku i nezavisnu vladu“, ne gledajući ko koju partiju simpatiše, već šta može da pruži. Za sada je dobio podrsku vojske, američki ambasador u La Pazu diplomatski je rekao da će njegova zemlja „poštovati ustav Bolivije“, a od glavnih političkih rivala zasad može da računa najviše na „kratko primirje“. Evo Morales, lider Pokreta ka socijalizmu (MAS) koji okuplja odgajivače koke, izjavio je da će Mesi „dati malo vremena da vidi šta namerava“, dok je Felipe Kispe, lider lokalnog stanovništva indijanskog porekla, obećao Mesi “ 90 dana mira“, ali već najavljuje probleme zato što misli da je Mesa čovek „gringosa“ („gringo“, meksičko-južnoamerički, pomalo pogrdan, izraz za Amerikance) koji se „samo pravi kao apolitičan“. Glavne opozicione partije, Nacionalni revolucionarni pokret (MNR) i Pokret revolucionarne levice (MIR), koje su podržavale Losadu, već napadaju Mesu koji kaže da sadašnji uslovi u zemlji nisu dozvoljavali formiranje vlade od članova političkih partija i da se zato odlučio za eksperte.

U međuvremenu je formirao posebnu komisiju koja će ispitati „delovanje prethodne vlade“. Evo Morales, lider MAS-a, poslao je pismo Mesi u kome traži da ovaj preduzme korake kod vlade SAD za „ekstradiciju Losade“ pod sumnjom da je opljačkao državne fondove. „Sančes de Losada nije otišao praznih ruku iz zemlje, treba utvrditi koliko je državnih para poneo da bi u egzilu živeo kao kralj“, kaže Morales.

Iako svaka promena donosi neku nadu, situacija u Boliviji, pre svega ekonomska, takva je da su šanse Mese da uspe prilično male.