Prvi put u istoriji Nemačka je 2005. godine dobila prvu ženu kancelara, Angelu Merkel. Već na prvim koracima sa najprestižnije državničke funkcije u Nemačkoj, u komplikovanim unutarnemačkim i evropskim odnosima, lider najuticajnije konzervativne partije iz „crvenog“ dela nekad podeljene zemlje pokazuje one kvalitete koji su je i doveli do vrha. Dovoljno, da Angela Merkel, žena nesvakidašnje lične i političke biografije, u tradicionalnom izboru „Vremena“ svetskih ličnosti koje su obeležile godinu na izmaku, dobije počasno mesto.
Uz nju, koja je na velikoj svetskoj pozornici početnik, na našoj listi su i veterani, poput Tonija Blera koji troši svoj treći mandat, a ove je godine proglašen za svetskog državnika decenije. Takođe, i njegov zemljak, pisac Harold Pinter, dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost, čija međunarodna slava i osporavanje u gotovo podjednakoj meri potiču i od njegovog društvenog i političkog angažmana. U izboru „Vremena“ je i Roman Abramovic, svakako ne samo zbog toga što je, na Putinov predlog, u oktobru ove godine ponovo izabran za gubernatora ruske, sibirske provincije Čuhotke, gde, usput rečeno, najmanje boravi. Konačno, još jedan novajlija na globalnoj sceni, iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad, od čijih, zasad na sreću, samo izjava svet, s razlogom ili bez videće se, počinje da strepi.
O njima na narednim stranicama pišu Duška Anastasijević, Slobodanka Ast, Lidija Klasić i Marko Savić.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
