Bivša kancelarka Nemačke Angela Merkel i njena dva ministra bili su politički odgovorni u vreme kada su talibani 2021. osvojili Kabul i zemlju gurnuli u haos. Sada će biti ispitani kao svedoci pred Istražnim odborom Bundestaga
Najpoznatija nemačka političarka pojaviće se kao poslednji svedok pred Istražnim odborom Bundestaga o Avganistanu. Bivša kancelarka Angela Merkel trebalo bi početkom decembra da objasni zašto je njena vlada u avgusta 2021. bila potpuno iznenađena brzim preuzimanjem vlasti od strane radikalno islamističkih talibana, kao i zašto je evakuacija nemačkih državljana i avganistanskih lokalnih saradnika delimično protekla haotično.
Pre bivše kancelarke biće saslušana dva člana njene tadašnje vlade: ministar spoljnih poslova Hajko Mas i ministar razvoja Gerd Miler. Socijaldemokrata (SPD) Mas je neposredno pre ulaska islamista u glavni grad Kabul isključio mogućnost takvog scenarija, piše DW.
Hajko Mas: „Pogrešno smo procenili situaciju“
Šesnaestog avgusta 2021. šef diplomatije SR Nemačke morao je da prizna: „Svi mi – vlada, obaveštajne službe, međunarodna zajednica – pogrešno smo procenili situaciju.“ Kako je do toga moglo doći, to do sada nijedan svedok pred Istražnim odborom nije uverljivo objasnio. To važi i za visokorangiranogo službenik Ministarstva spoljnih poslova, koji je Avganistan napustio neposredno pre konačnog debakla.
„Nisam mogao ni da pomislim da će se to tako brzo dogoditi“, rekao je tokom svedočenja u oktobru 2022. stručnjak kojeg je Mas poslao u Avganistan. I još je dodao: „Bezbednosna situacija kontinuirano se pogoršavala.“ Tu izjavu SPD-ov poslanik u Istražnom odboru Jerg Nirnberger već je čuo od mnogih svedoka. Ipak, više puta se govorilo i o ranim upozorenjima stranih obaveštajnih službi o brzom napredovanju talibana.
Vlada je verovala pogrešnoj proceni BND-a
Međutim, te informacije nisu bile direktno prosleđene vladi, objašnjava Nirnberger u razgovoru za DW. Savezna obaveštajna služba (BND), zadužena za prikupljanje informacija iz inostranstva, očigledno je procenila situaciju drugačije. Sve prikupljene informacije bile su objedinjene u Ministarstvu spoljnih poslova. „Na kraju su se oslonili na procenu BND-a prema kojoj se još uvek ne očekuje brzo preuzimanje vlasti od strane talibana.“
Do takve fatalne pogrešne procene, prema Nirnbergeru, došlo je u svim resorima vlade uključenim u misiju u Avganistanu. Tako je i Ministarstvo razvoja, pod vođstvom člana CSU Gerda Milera, još u avgustu 2021. smatralo da može duže da ostane prisutno na terenu. „U skladu s tim, trudili su se da što duže zadrže lokalne saradnike u zemlji“, ističe Nirnberger.
„Kancelarka se zaista trudila“
Ulogu Angele Merkel opisuje diferencirano. Na osnovu dokumenata nije vidljivo da je tadašnja kancelarka imala koordinirajuću ili vodeću ulogu. Nije bio utvrđen njen direktan uticaj. Ipak, Nirnberger napominje da se zalagala za velikodušnu evakuaciju avganistanskih lokalnih saradnika. „Kancelarka se zaista trudila.“
Dana 5. decembra Jerg Nirnberger i ostali članovi Istražnog odbora o Avganistanu imaće priliku direktno da ispitaju Merkel. Kako bi se pripremili, mogli bi da pročitaju i nekoliko stranica iz njenih ove nedelje objavljenih memoara pod naslovom „Sloboda“ (Freiheit). U njoj Merkel piše da ju je 13. avgusta 2021, dva dana pre konačne pobede talibana, ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer telefonski informisala o zaoštravanju situacije oko Kabula.
Zeleno svetlo za evakuaciju
Bivša kancelarka dalje opisuje kako je reagirala na dramatičnu situaciju: „Sledećeg jutra sam Anegret Kramp-Karenbauer, u telefonskoj konferenciji s ostalim nadležnim ministrima, dala zeleno svetlo za detaljnu pripremu evakuacije.“
Slike hiljada očajnih ljudi koji su pokušavali da pobegnu od talibana obišle su svet. Na to će Merkel verovatno biti podsećana tokom svog predstojećeg nastupa pred Istražnim odborom o Avganistanu.
Administracija predsednika SAD Džoa Bajdena traži od Ukrajine da hitno poveća broj vojnika koji nedostaju na frontu. Rešenje vidi u pomeranju starosne granice za regrutaciju sa 25 na 18 godina
Vlasnik društvene mreže Iks Ilon Mask je izjavio da je Evropska komisija „nedemokratska“, što je još jedna u nizu njegova javna kritika na račun Evropske unije
Prvi čovek SAD zvanično će od januara biti Donald Tramp. Lider sa zanimljivim pogledima na goruće svetske probleme, itekako će uticati na spoljnopolitički diskurs Srbije, kao i na njen odnos sa Rusijom i Kinom
Ne samo u SAD nego i u čitavom svetu, s nezapamćenom pažnjom iščekivao ishod izbora u ovoj i dalje najmoćnijoj zemlji sveta. U ovom momentu je još rano s velikim pouzdanjem u predviđanju odgovoriti na najmanje četiri pitanja: prvo, šta zaista hoće 47. predsednik SAD, pa potom, šta on stvarno može da učini, zatim, šta sme, i najposle, šta Donald Tramp nikako ne bi smeo da uradi
Sijeva Kina i Trampova Amerika imaju isti slogan: Učiniti Kinu ponovo velikom, odnosno Učiniti Ameriku ponovo velikom. Vašington, kao i Peking, želi kontrolu nad Evroazijom
Televizijska serija „Sablja“ je izgleda uspela da razočara sve. Možda jer su očekivali nešto što igrana serija i ne može i ne treba da pruži
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
