I dobre stvari u igri Srbije bile su protiv Slovenije više plod incidenta nego sistema. Na kraju, uprkos Piksijevim brljotinama i sramotnom Mijatu Gaćinoviću, Luka Jović je doneo bod dovoljan da ekipa sama protiv Danske odluči o svojoj sudbini
Igrao se 69. minut kad je Mijat Gaćinović amaterski izgubio loptu i onda – a još je bio svež jer je ušao na poluvremenu – klonuo kao baba na Zadušnicama dok je njegov igrač Karničnik jurio u kontru.
Iza Gaćinovića, a i ispred njega, u tom trenutku bilo je nekoliko centaršuteva jako i nikome. Izgledali su kao da je Piksi na teren uveo slučajnog prolaznika, a ne profesionalnog fudbalera.
Ali, u tom 69. minutu je levi spoljni Srbije, osim što je bio očajan, bio i bezobrazan. Karničnik je dakle predao loptu, nastavio sprint od 80 metara, dao gol, a Gaćinović je tek tada dotrčkarao negde do polovine terena.
Najveći pobačaj selektora Stojkovića je rešio da pokaže da je živ tek u nadoknadi vremena kada je – glupavo – dobio žuti karton jer je iz nemoći udario čoveka.
Takvo ponašanje Gaćinovića, istina, nije baš precizna slika igre Srbije u utakmici protiv Slovenije jer, i kada ne ide, i kada deluje besmisleno, Srbija se uglavnom bori i tome može na kraju da zahvali što ima taj jedan bod.
Gol Luke Jovića u poslednjoj sekundi, posle kornera koji je zadnjim atomima snage izborio Mitrović, a izuzetno centrirao Samardžić, bio je najbolji mogući kraj jedne mučne utakmice i najbolja uvertira u meč sa Danskom.
Jer, Srbija će opet igrati „utakmicu decenije“, još ima šanse, loženje još može da traje dok se, nečujno u glavi, spremaju cinični komentari o tome kako nemamo pojma.
Lukavi Slovenci došli sa taktikom!
Krenulo je slično kao protiv Engleske, paničnim strahom od greške, od pasa po zemlji od deset metara. Kao da nije bila dovoljna opomena iz Gelzenkirhena da se ispucavanjem lopte u kukuruze može odbraniti par puta, ali ne može sve vreme.
Čudo je da Slovenci nisu vodili posle prvog poluvremena. Rajković je bio izuzetan na golu tokom cele utakmice, a half-linija je pokojom požrtvovanom intervencijom znala da nadoknadi to što je beznadežno spora.
Što reče neko na Tviteru, prepredeni Slovenci su izgleda došli sa nekom taktikom, što se nije moglo reći za Piksijev tim.
Lopta se teško ili nikako doturala veznim fudbalerima i retko je Srbija, tokom cele utakmice, uspevala da sabije Slovence u njihov šesnaesterac kao što je to spektakularno učinila sa Engleskom tokom celog drugog poluvremena.
Ali, za razliku od jalove prve utakmice, ovde je bilo šansi – boljih dana bi Aleksandar Mitrović barem dve pospremio u gol. Najbolja je bila ona kada je pukla prečka i to samo zato što se Karničnik žrtvovao da zakači tu loptu.
Jović kao spas
Piksi je opet ili grešio ili kasnio sa izmenama. Možda bi Srbija, recimo, odnela sva tri boda da je umesto babe Gaćinovića na poluvremenu ušao odlični Birmančević koji, pokazalo se, može da bude upotrebljiv i na levoj strani.
Sergej Milinković-Savić je izgleda od Dušana Tadića preuzeo ulogu uvređene primadone i njegovo trčkaranje po travi nije imalo efekta, dok je Samardžić bio agilan koliko je mogao.
I onda Luka Jović!
Sav besmisao Piksijeve igre sa dva kršna napadača – Mitrovićem i Vlahovićem – koji niti se upotpunjuju niti dobijaju upotrebljive centaršuteve, razbijen je donekle ulaskom Jovića i krunisan tim zverskim golom glavom, dok ga protivnici vuku za dres.
Time je Jović vratio Piksija iz predinfarktnog stanja u koje ovaj redovno zapada na klupi, na radost ljubitelja mimova i internet-humora. Dobro bi bilo da Piksi malo živne – ako nije veliki taktičar, da barem ima petlje da povuče neke rezove.
Jer, deluje da je i ono malo dobrih stvari u srpskoj igri ovog četvrtka bilo plod incidenta i snalažljivosti, a ne taktike i sistema koji su bili na strani Slovenaca.
A ipak, Slovenci će pokunjeni otići da se spremaju za Englesku, a Srbija će sama odlučivati o svojoj sudbini. Jer, ako se pobedi Danska, potrebno je čudo pa da se sa četiri boda ne ide dalje, makar kao jedna od boljih trećeplasiranih ekipa.
Ali, ako se ovako izađe na teren, bez smisla i drskosti, ako opet neko bude trčkarao i čašćavao prisustvom, ako Piksi opet bude podilazio šablonima i robovao „zaslužnim“ igračima… teško da ćemo se još jednom nezasluženo izvući.
Duško Vujošević je rekao da je Slobodan Pešić razgovarao sa predsednikom države o SNS batinašima koji su poslati u Rigu. Zbog njih su, kaže, reprezentativci hteli da odustanu od takmičenja
Među igračima koji su dobili to prestižno priznanje su Rudi Fernandes, Đordi Viljakampa, Luci Paskua, Ana Belen Alvaro i Džo Arlauskas
Nemci su opet najbolji u košarci, a u Nemačkoj nemaš sa kime o tome da popričaš. Pre ćeš naći sagovornika o trećeligaškoj fudbalskoj utakmici ili seriji „Mesto zločina“
Ima nešto među srpskim košarkaškim selektorima što odoleva naprednjacima. Duda Ivković, Duško Vujošević, Željko Obradović, pa i Saša Đorđević - broj onih koji su stali na stranu studenata ili nisu prihvatili da odu među SNS kadar je pogotovo stoprocentan
Ukrstila su se dva srpska nacionalna sporta – košarka i loženje. Iako selektor Svetislav Pešić hoće da spusti loptu, od tog posla nema ništa. Dok se ložimo – živi smo
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Goruće pitanje nije zašto se šator u Ćacilendu zapalio, već šta šta to šatorsko naselju ima da traži ispred Narodne skupštine već pola godine
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
