Kuba i SAD

30.maj 2002. V. S

Uzaludna glasnost

Samo nekoliko dana posle istorijske posete Džimija Kartera ostrvu koje je pod američkim embargom 40 godina, aktuelni američki predsednik obnovio je rečnik pretnji upućen Fidelu Kastru koga naziva "jednim od poslednjih svetskih tirana"

Seksualno vaspitanje

22.maj 2002. Zoran Majdin

Strast i strah

Zabrinjavajuća je činjenica da mladi, istraživanja su pokazala, nemaju elementarna znanja o reproduktivnom zdravlju. Savetovališta za reproduktivno zdravlje adolescenata nastala su upravo da bi mladi mogli da čuju nešto o onome o čemu se obično ćuti

Osiromašeni uranijum – A-bomba XXI veka (4)

22.maj 2002. priredio: Aleksandar Ćirić

Jug Srbije, kramp i lopata

Preliminarne pripreme za istraživanje posledica upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom u NATO bombardovanju SR Jugoslavije Ekološki program UN-a (United Nations Environment Programme, UNEP) počeo je maja 1999, dok je bombardovanje još trajalo. Prva terenska istraživanja – u leto te godine, čiji je cilj bilo i utvrđivanje standarda za budući rad – bila su obeshrabrujuća u toj meri da je zaključeno kako "bilo koje od budućih istraživanja može imati smisla samo ako i kada bude dobijena potvrda da li je i gde koiršćena munciija sa osiromašenim uranijumom"

Osiromašeni uranijum – A-bomba XXI veka (2)

09.maj 2002. priredio: Aleksandar Ćirić

Šta se krije iza brda laži

Osnovni posao svake vlasti je, ako ne bezočno laganje, a ono bar pažljiva briga o korisnim količinama i načinu saopštavanja odgovarajuće istine. Po prirodi stvari grublja i donekle drukčije organizovana, svaka vojska drži kao tajnu sve svoje poslove, a naročito one za koje se prokleti neovlašćeni civili – pa bili i slučajne žrtve ili kolateralna šteta – posebno zanimaju. U slučaju osiromašenog uranijuma i posledica njegove upotrebe u Iraku 1991, Bosni i Hercegovini 1994/95. i SR Jugoslaviji 1999. moguće je, bez naročitog preterivanja, govoriti o zaveri ćutanja i izbegavanja u koju su uključeni ne samo SAD, NATO, vojne i civilne vlasti mnogih država nego i mnoštvo drugih organizacija. U svakom slučaju, "sudar istina" pobornika i protivnika upotrebe osiromašenog uranijuma za sada izaziva više nedoumica no što doprinosi razjašnjavanju problema

Osiromašeni uranijum – A-bomba XXI veka(1)

04.maj 2002. priredio: Aleksandar Ćirić

Koliko nismo pogođeni ili Balkanski sindrom

Od sredine devedesetih, zastrašujuće posledice primene municije sa osiromašenim uranijumom izazivaju sve više nedoumica. "Vreme" će u narednim bojevima pokušati da što potpunije prikaže taj problem, već nazvan "atomska bomba XXI veka"

Lice i naličje "Ravnogorske čitanke"

04.maj 2002. Nebojša Grujičić

Četnici i početnici

Prikazivanje kontroverzne serije na državnoj televiziji koja rehabilituje četnički pokret, nije nimalo slučajno. Dok autori ovaj materijal vide kao prilog "dekomunizacije prošlosti", pojedini kritičari tvrde da je to "teško desničaranje od koga se čovek naježi"

Zdravstvena politika Srbije

24.april 2002. Tatjana Jovanović

Strategija bede

U modi su takozvane nacionalne strategije. Kada je o zdravstvu reč, sumorna ocena doktora jedne dečije bolnice glasi: u nemaštini vidljivoj čak i po količini sredstava za dezinfekciju lekari ponekad više mogu odmoći nego pomoći

Zdravstvena kultura

18.april 2002. Sonja Ćirić

Ustani, kreni

Nije retkost da ljudi redovnije kontrolišu stanje svog automobila nego sopstveno zdravlje, iako bi se najveći broj smrtonosnih bolesti mogao na vreme zaustaviti i sprečiti kada bismo malo više vodili računa o sebi

Francuska bira predsednika

17.april 2002. Frano Cetinić

Pretendenti i ostali

Le Pen, Lagije i Ševenman, svaki s otprilike 8 do 13 odsto – srednjokategornici dakle – odlučivat će o drugom krugu, kao i oni neopredjeljeni. Jer, četrnaest gubitnika u prvome krugu – prema sadašnjim analizama javnoga mnijenja – predstavljaju čak 64 odsto izbornoga tijela

Moderno dopisivanje

29.mart 2002. Marko Andrejić

Ni pisma ni razglednice

U oktobru prošle godine Pošta je sprovela istraživanje među nekoliko stotina učenika četvrtog razreda osnovne škole i došla do podatka da je samo pet odsto mališana u svom životu napisalo pismo ili razglednicu

Sve što ne želite da znate o vodi, a morali biste da znate

29.mart 2002. Zoran Stanojević

Jedan dan za vodu

Svaki drugi vodovod u Srbiji rizičan je u mikrobiološkom ili fizičko-hemijskom pogledu, a svaki treći na oba načina. Mikrobiološki rizičnu vodu pije 23 odsto stanovnika u gradovima u kojima se vodovodi kontrolišu, 20 odsto pije fizičko-hemijski rizičnu vodu, dok 14 odsto kombinuje oba rizika. To su podaci iz Instituta za zaštitu zdravlja "Dr Milan Jovanović Batut", a nije malo onih koji veruju da je stanje još i gore

Zona sumraka

20.mart 2002. Ljuba Živkov

Nikotinska dolina

Već za tričavih deset godina zabeležićemo prve Šumadince koji će imati rak pluća na bazi domaćih cigareta

Borba protiv narkomanije

20.mart 2002. Zoran Majdin

Hajde da piškimo

"Najveći problem je što svi znaju da se deca drogiraju, ali ne priznaju da se njihovo dete drogira"

Kragujevac - SPO ponovo jaše

14.mart 2002. Dragan Todorović

Seme bune protiv Đinđića

Pred "morem glava", koje nije mogao sagledati, mada je gledao na sve četiri strane sveta, Drašković dao uputstva kako da premijera, kad ne mogu za reč, vežu za rogove i prisile na vanredne izbore. Mitinzi, mitinzi, a ako ne pomognu, tu su mašine i rudarski kompresori, pa svi za Beograd

Diplomati i vojnici - Ratna pisma 1913-1916. (3)

07.mart 2002. Priredio: Darko Garić

Do sada nepoznata prepiska Živojina Mišića

Do sada nepoznata prepiska Živojina Mišića (1855-1921) sa Stevanom Ilićem, saborcem i prijateljem, pada u godine 1915. i 1916. Vojvoda Mišić, oboleo posle prelaska Albanije, ponovo je u nekoj vrsti izolacije. Prvi put je penzionisan 1904, zbog sumnje da je nesklon zaverenicima atentatorima na kralja Aleksandra Obrenovića. Na zahtev vojvode Radomira Putnika aktiviran je 1909, da bi posle Kumanovske bitke 1912. bio unapre?en u čin generala – i penzionisan već naredne godine. Ponovo je aktiviran pred početak Prvog svetskog rata. Na sopstveni zahtev dobio je komandu nad praktično potučenom Prvom armijom, da bi s njom izveo preokret i izvojevao pobedu u Kolubarskoj bici, posle koje je unapre?en u čin vojvode. Protivio se ideji povlačenja preko Albanije. Energično je vodio srpske trupe u proboju Solunskog fronta 1918, što je izazvalo kapitulaciju Bugarske; nastavio je prodor u Srbiju uprkos protivljenju savezničkih komandanata i kod Niša potukao brojno nadmoćnu nemačku 11. armiju, što je izazvalo definitivni slom otpora Centralnih sila na Balkanu.