EU vodi politiku bez dvostrukih standarda – sve zemlje inspirišemo da uđu u proces stabilizacije i asocijacije, s ciljem integracije u EU, a zato moraju da se ispune podjednako politički i ekonomski uslovi
U organizaciji Evropskog pokreta, Fondacije "Fridrih Ebert" i Instituta ekonomskih nauka u Beogradu je 6. i 7. decembra održana međunarodna konferencija "Srbija i Crna Gora na putu ka EU – dve godine kasnije". Konferenciji je prisustvovalo oko 150 učesnika, među kojima su bili visoki predstavnici administracije Srbije, Crne Gore, Jugoslavije, ali i zemalja regiona, EU i međunarodnih institucija, predstavnici parlamenata, političkih stranaka, eksperti iz raznih oblasti, aktivisti nevladinog sektora. Podneto je 30 referata koji će biti objavljeni u zajedničkom zborniku
U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 26. juna održana je tribina pod naslovom "Kuda idu Srbija i Crna Gora". Tribina s istim naslovom održana je u oktobru 2001. godine i želja organizatora bila je da okupimo iste učesnike. Nažalost, to nije bilo mogućno jer su neki od njih na dan održavanja tribine bili angažovani kao članovi Komisije za ustavna pitanja. Gosti tribine su bili gospoda Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice za politička pitanja, Zoran Knežević, član Izvršnog odbora Socijalističke narodne partije Crne Gore, Vuk Minić, poslanik DPS-a u Skupštini Crne Gore, Milan St. Protić, predsednik Političkog saveta Demohrišćanske stranke Srbije, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i Nebojša Medojević iz podgoričkog Centra za tranziciju. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme". Razgovor koji objavljujemo u ovom dodatku tek je neznatno skraćen u odnosu na ono što je izrečeno u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Učesnici nisu naknadno autorizovali svoja izlaganja. Oprema teksta je redakcijska
Delove Jugoslavije koja se juna 1991, na početku još nezavršenog rasturanja, zvala Socijalistička Federativna Republika (SFRJ) danas vode bivši komunisti, njihovi osuđenici, marionetske vlade, politički autsajderi, guverneri međunarodne zajednice i NATO trupe. Odnekud, najbolje ide bivšim komunistima
Na predstojećim izborima na Kosovu Aljbin Kurti ima dobre šanse za ponovnu pobedu. Njegovoj popoularnosti, između ostalog, doprinosi konfrotativno držanje prema susednoj Srbiji koju ponajviše oseća 90.000 Srba na Kosovu
Holandska novinarka Ingrid Gerkama priča kakve je razlike primetila između svojih zemljaka i ljudi na Balkanu
Ovo je priča o ljudima koji beže od muke, od ratova i nezamislivog siromaštva, o njihovom boravku u Srbiji, o nekim prošlim vremenima kada su Rumuni i Čileanci tražili spas u Jugoslaviji, o devedesetim i našim izbeglicama iz Hrvatske koje nisu imale kud, a potom o godinama nakon 2008. kada dolaze ljudi iz nekog dalekog sveta. Svima je jedno zajedničko – želeli su mir i da se skuće
Sud ne dozvoljava eksperiment Đorđe Meloni, u kome je pokušala da smesti dvanaestoricu muškaraca iz Egipta i Bangladeša u prihvatni kamp u Albaniji
Za dvanaest godina na vlasti, Aleksandar Vučić je izgradio bliske odnose sa vlastodršcima među kojima su i Redžep Tajip Erdogan, Viktor Orban i Edi Rama. Sva ova prijateljstva spaja jedno – poslovno-politički interesi koji nadilaze moguća neslaganja
Sastanci liče na ritual, napredak je sporadičan i nije suštinski, a ulazak Srbije i komšiluka u EU se ne nazire, piše nemačka štampa nakon sastanka Berlinskog procesa u glavnom gradu Nemačke
Prva grupa migranata je prebačena iz Italije u Albaniju, u skladu sa kontroverznim sporazumom dve zemlje o formiranju azilnih centara van Evropske unije. I druge evropske države razmatraju tu mogućnost, a jedan od mogućih domaćina za izbeglice iz celog sveta je Srbija koja je 2019. godine pregovarala o sličnom sporazumu sa Austrijom
Predsednik Turske dolazi u Beograd, a odatle će posle na samit BRIKS-a. Predsednik Srbije na taj samit izgleda ići neće. Zašto neće? I o čemu će Vučić razgovarati sa Erdoganom?
