Specijalno za „Vreme“ iz Jerusalima
Dakako, osim upitnika naslov nije naš: pripada „Džeruzalem postu“ od pretprošlog vikenda, gde Herb Kinon zaključuje da je otvaranje novog Istorijskog muzeja u Jad Vašemu „takođe pokazalo tipično različite načine na koje Izrael i svet koriste holokaust da promovišu sopstvene diplomatske prosedee“. Bez konkurencije, Jerusalim je ovim povodom bio i političko središte sveta: „Zamislite kakav sam košmar napravio premijerovom kabinetu – devet šefova država i svaki od njih hoće da sretne Arika (Šarona)“, opisuje za „Džeruzalem postu“ suparnički „Ha’arec“ Avner Šalev, generalni direktor Jad Vašema, svoje slatke muke sa 1700 zvaničnika prisutnih na otvaranju.
Pošto na žalost balkanskih malih careva nijedan od njih nije stigao do Šaronovih dveri da bi mogao to da oglasi, ostalo im je da se pozabave sami sobom: ni Mesić ni Marović nisu našli za shodno da pomenu Jasenovac u svojim besedama drugog dana otvaranja (Šalev koji je i kurator nove postavke, tek da zabeležimo, izgleda da misli drugačije: Jasenovac ima značajno mesto u novom muzeju), ali je zato Paravac kao predsedavajući predsedništva Bosne i Hercegovine nabrojao i Jasenovac i njegovo stratište Donju Gradinu i sakrivanje zločina. Tek da se balkanski cirkus nastavi, Mesić mu je na to odgovorio pominjući Srebrenicu, naravno u hrvatskim novinama. No, ovde – a u Izraelu to često znači u „Njujork tajmsu“ – Balkan malo koga više zanima i ova polemika nije našla medijskog odaziva. Uostalom, u trenutku kada njihova zemlja šalje suštinsku poruku svetu, i ceo svet gleda na Izrael, lokalnim medijima niko nije mogao da zameri trenutak samozadovoljstva.
Ova univerzalna dimenzija Jad Vašema, najveće svetske institucije za spomen i proučavanje holokausta, bila je jasna od njegovog osnivanja 1953, ali je razvijana postepeno. Tek 1961, sa inauguracijom Šatora sećanja, uz Zapadni zid najsvetijeg mesta nove države, univerzalizam je dobio svoj izraz u tamnim i neobrađenim galilejskim bazaltnim stenama i večnom plamenu koji gori nad pepelom donesenim iz logorâ smrti širom Evrope.
No, dok je Šator sećanja još uvek središnje mesto spomena i bez konkurencije, Istorijski muzej je morao da se izbori za svoje prvenstvo: ne samo Muzej holokausta u Vašingtonu nego i planirani Muzej tolerancije u Jerusalimu bili su takmaci – prvi za ugled, drugi za budžet. Šalev, general koji je karijeru napravio kao šef kabineta znamenitog načelnika Generalštaba Dade Elazara (inače našeg čoveka iz Bosne, koji je kao dete 1941. umakao Nemcima ispred nosa; inače je on dobio Jom-kipurski rat 1973), borio se i izborio: „Mi smo giganti, oni su patuljci“, kaže Šalev za vašingtonski muzej, „naš muzej je samo jedan od slojeva Gore sećanja (na kojoj se nalazi Jad Vašem). Imamo ogromnu arhivu, desetine hiljada svedočanstava, mi smo ogromno istraživačko čvorište. Istraživačke mogućnosti Jad Vašema su višestruko veće od njihovih. Poređenje je nemoguće.“
Pobeda je koštala 56 miliona dolara – koliko je utrošeno na Istorijski muzej. Od ukupne sume od 100 miliona utrošene za obnovu Jad Vašema započetu 1994, još 22 miliona otišlo je za digitalizaciju imena žrtava od kojih je nedavno na mreži objavljeno oko tri miliona – polovina od ukupnog broja. Država Izrael je obezbedila ukupno 16 miliona; 25 je dala Konferencija za materijalna potraživanja od Nemačke (krovna organizacija koja okuplja 22 različite jevrejske institucije iz celog sveta), a ostatak su prilozi i donacije.
U našem slučaju, stvari stoje po običaju mutnije: godišnjica proboja logoraša iz Jasenovca 22. aprila, koja je kod nas zauzela mesto središnjeg datuma (za svet je to oslobođenje Aušvica 27. januara), odražava doduše naš specifičan položaj sastradalnika u „holokaust univerzumu“, ali još nema svoj definisan izraz u Srbiji i Crnoj Gori, niti obeležje u prestonici. U Jasenovcu Republika Hrvatska priprema svečanost za 24. april, dok je sa druge strane Drine i Save, u Republici Srpskoj, opšta srpska sramota sa (ne)odlaskom u Aušvic pokrenula stvari.
Predsednik Čavić predsedava i Odborom za obeležavanje šezdesetogodišnjice i možemo očekivati da ćemo 17. aprila na jasenovačkom stratištu, Donjoj Gradini, pokazati nešto drugačije sopstveno lice od onoga na koje smo navikli. Da li će Gradina taj dan sabrati i neke od likova koje smo sreli u Jad Vašemu, ostaje da se vidi.
