"Sve dolazi iz veoma ličnih iskustava koja sam imao: iz zainteresovanosti za slikarstvo, arhitekturu, ples, tišinu, formalističko pozorište, ali i iz nezainteresovanosti za naturalizam, psihologiju i pričanje o pozorištu! Pozorište je nešto što treba iskusiti"
Uprkos brojnim problemima s kojima se Makedonija suočava, primetno je da nijedna stranka u predizbornoj kampanji svoju platformu ne zasniva na ekonomskom ili socijalnom programu i da uopšte ne dotiče najteža pitanja makedonskog društva
Zoran Đinđić, predsednik Demokratske stranke na sednici glavnog odbora ("Politika")
Koridor 10, po svemu sudeći, konačno postaje realnost. Najveći deo ovog autoputa koji prolazi kroz Jugoslaviju (ukupno 767 kilometara) trebalo bi da bude završen do Olimpijskih igara u Atini 2004, dok je završetak svih 2360 kilometara predviđen za 2011. godinu. Krediti su odobreni, analize se završavaju, a neke deonice već su u fazi izgradnje. Ukoliko se ostvare optimističke prognoze naših zvaničnika, Jugoslavija bi za koju godinu trebalo da postane zemlja sa pristojnim putevima, isto takvom železnicom i pratećim sadržajima. Onima koji ne veruju domaćim prognozama možda bi nešto trebalo da znači da je grčki premijer Kostas Simitis nedavno ustvrdio kako će olimpijski plamen proći upravo ovom autostradom
Ako smo, nekada bili izvoznici dobrih vina, zašto da sada mirno posmatramo gašenje ove delatnosti. Tim pre što na domaćem tržištu primećujemo sve više stranih vina i to najčešće manje kvalitetnih od onih koja smo mi u stanju da proizvedemo
Zasad najbučnija afera u privatizaciji našeg podrumarstva izbila je nedavno prilikom aukcije Podruma Palić u Subotici – i ovoj aferi se još ne vidi kraj. Komisija za hartije od vrednosti poslala je zbog toga na lice mesta svoje eksperte da ispitaju stvar – ali javnost još nije upoznata sa činjenicama koje su tamo utvrđene (ko je koga tamo izigrao, od igrača koji su celom poslu, izgleda, pristupili uz znatna ulaganja u navijače)
"O lažovu, jednom krivotvoritelju, opskurnom i stupidnom tipu"; "Vreme" br. 608
Prvih pet pisama u rubrici "Reagovanja" odnose se na polemiku započetu tekstom "Dehelsinkizacija gospođe Biserko" ("Vreme" br. 604). Ta polemika traje već četiri nedelje i u opremi tekstova nije navedeno na koji tekst se ta pisma odnose radi uštede na prostoru. Naslovi su, manje-više, redakcijski
Kada bi ustao pokojni komunistički generalisimus Enver Hodža, teško da bi mogao da poveruje očima da u piramidi-mauzoleju u centru Tirane koji mu je bio namenjen sede utegnute devojke i momci sa beneton majicama i piju kapućino i koka-kolu
Boreći se s generacijskim kulturno-tehnološko-civilizacijskim nedoumicama, Peljevin se pozicionira na globalnoj literarnoj mapi kao Douglas Copeland ekskomunističkog Istoka
"Mislim da nije najvažnija cena, da je mnogo važnije poštovati autorska prava. Ako počnemo da ih poštujemo – a tu se ne radi samo o softveru, radi se o muzici, filmu, o umetničkim delima, dakle, svemu što je plod nekog znanja i intelektualnog rada - i taj segment tržišta počeće da se razvija"
Ako naši glavni politički akteri nastave da se ovako tvrdoglavo "ćeraju" i natežu oko Ustavne povelje, možemo opet da se nađemo tamo gde smo bili do pre dve godine: izolovani, u crnoj rupi Evrope, u društvu s Belorusijom
"Dehelsinkizacija gđe Biserko"; "Vreme" br. 604
"Neprijatelji u Srbiji: otvorenost, snaga i integritet nekoliko žena"; "Vreme" br. 607, "Neprijatelji nezavisnih medija"; "Vreme" br. 607
"Žive mete"; "Vreme" br. 606, "Neprijatelj u Srbiji: otvorenost, snaga i integritet nekoliko žena"; "Vreme" br. 607, "Neprijatelji nezavisnih medija"; "Vreme" br. 607
Teško je reći šta u Aušvicu više uznemirava. U nekadašnjoj zatvorskoj zgradi sačuvan je enterijer nekadašnjih kancelarija Gestapoa i ćelija, tamnice, stvari bivših zatvorenika...
Tišma i Vegel povezani su – ako ničim drugim – onda bar srodnošću njihovih gotovo kišovski komplikovanih srednjo-istočno-evropskih sudbina, nevoljno ispečatiranih silovitim zamasima bičeva Istorije
Velimir Bata Živojinović, potpredsednik SPS-a i predsednički kandidat ("Blic")
Poznati veliki bački kanal Dunav-Tisa, koji je izgrađen pre dva veka i koji je kasnije postao okosnica čitavog hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, u velikoj meri i sada "rasterećuje" Dunav od visokih voda. Uprkos tome on se u tekućoj "poplavnoj krizi" uopšte ne spominje
"Dehelsinkizacija gđe Biserko"; "Vreme" br. 604
"Moj odgovor njima"; "Vreme" br. 606
"Nacionalna država (ili o Srbiji i Građaniji)"; "Vreme" br. 605
Uroš Predić je nezaobilazno ime u istoriji srpskog slikarstva. Odgovarajući na ankete nacionalnih institucija, Predić je u tri navrata pisao svoju autobiografiju, 1921, 1946. i 1949. godine. Jedini publikovani autobiografski zapisi objavljeni su u "Godišnjaku Srpske kraljevske akademije" 1921. godine. U feljtonu koji će "Vreme" objaviti u narednih nekoliko brojeva naći će se sva tri Predićeva autobiografska teksta, od kojih je autobiografija pisana 1921. godine objavljena, ali sa kojom šira publika nije imala prilike da se upozna, kao i dopune autobiografije koje je Predić pisao 1946. i 1949. godine, a koje se sada prvi put publikuju. Osim toga, čitaoci će imati priliku da se upoznaju i sa do sada nepoznatim dokumentima, delovima prepiske i reprodukcijama koji nigde ranije nisu bili publikovani. Materijal je priredio Darko Garić
