Opozicija u Srbiji se nije snašla u ukrajinskoj krizi. Trebalo bi da se izjasni da li na ovim izborima nastupa kao proevropska alternativa Vučiću ili se pribojava rusofilski opredeljenih birača. I pitanje Rio Tinta je pitanje evropskog puta Srbije
Predsednički kandidat pokreta „Da se struka pita“ Srđan Škoro odustao je od kandidature zato što nije imaop novac za kampanju, i najavljuje da će uskoro objaviti sve što je otkrio u vezi izbora
Zabrana izvoza žitarica više je politička nego ekonomska mera, jer ih za domaće snadbevanje ima i više nego dovoljno. Odluka će uskoro pogoditi poljoprivrednike, a opozicija je dobila novu temu za predizborne skupove
Od subote se ukidaju kovid propusnice, nošenje maski ostaje na nivou preporuke i prestaju da važe sva ograničenja za okupljanja na javnim mestima
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na zajedničkoj konferenciji za medije sa nemačkom ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok nije ni pokušao da prikrije koliko je njemu teško. Velika je bila razlika u atmosferi u odnosu na zajednička pojavljivanja sa Angelom Mekel. Na bini su ovog puta bili protagonisti koji se vidno ne slažu: Vučić smrknut, Berbok čila i orna
Bivši kancelar Nemačke i lobista za Severni tok 2, koji je na platnom spisku Rosnjefta, mimo znanja nemačke Vlade u ime Ukrajine razgovara u Moskvi sa Putinom o deeskalaciji sukoba
Ma koliko bile nužne, zar sve te nabavke pirinča ili soli nisu idealna prilika za profitiranje na „nacionalnom jedinstvu“? Aktualni režim ni u čemu nema tako bogato i duboko iskustvo
Gost Filipa Švarma i Milana Ćulibrka – glavnih urednika Vremena i NIN-a – je ZDRAVKO PONOŠ, kandidat za predsednika Srbije
Šta bi optuženi za monstruozne zločine mogli reći u sudnici? Na primer, kako su napravili svoju kriminalnu grupu, u kojoj meri su tu učestvovali BIA i MUP, ko je sve iz državnog aparata bio uvezan sa njima, šta su dobili zauzvrat i kako su se povezali sa crnogorskom mafijom? Takođe i da objasne na kakav način su bili uključeni u aktivnosti Srpske napredne stranke, ko ih je tačno u policiji štitio i da li je to bila samo Dijana Hrkalović i još mnogo toga
Savremena diktatorska društva, kako je govorio Orvel, za razliku od drevnih tiranija, ne ostavljaju narodu nimalo vazduha. Nije im dovoljno samo da uguše slobodu izražavanja, već se trude da ubiju i svaku želju za slobodom. Ali, nema veće zablude od one da je čovek dovoljan sam sebi. Prikrivena sloboda u kojoj navodno možete da uživate pod despotskom vlašću je besmislena, i to je većini ljudi odavno jasno
Šta spaja Aleksandra Vučića i Slobodana Miloševića? Kako to da nakon trideset godina prvi koristi parolu drugog da s njim “nema neizvesnosti”? Kuda vodi lična svevlast, spojena sa preplašenim i poltronskim okruženjem, nedostatkom dijaloga, strogo kontrolisanim medijima i razvaljenim javnim mnjenjem? I može li Vučić išta naučiti iz Miloševićevog i Putinovog primera
Šta građanskoj opoziciji preostaje u narednih dvadesetak dana do predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih izbora? Hoće li uspeti da dā valjan odgovor na odsjaj svetske krize i da li će uspeti da (ponovo) stavi fokus na “svoje teme”? Odgovore na ovo pitanje tražili smo od relevantnih opozicionih predsedničkih kandidata, ljudi sa vrha opozicionih lista za republički parlament i političkih analitičara
Predsednik se, na iznenađenje i svog protokola, nije obratio novinarima posle ceremonije. Ako nije zbog zaliha graška, onda se umorio, jer je ubacio najviše lopata peska u rupu
August Strindberg: Pelikan režija Đurđa Tešić Narodno pozorište u Beogradu, scena “Raša Plaović”
Umesto plata od 1000 evra, Vučić građanima Srbije sada obećava da neće biti gladni. Dok se kampanja naprednjaka u hodu prilagođava ratu u Evropi, pred kojim sve drugo deluje banalano i koji proždire medijski prostor, opozicija deluje zbunjeno. Do izbora 3. aprila ostalo je manje od četiri nedelje
Zapad je Rusiji uveo najobimnije i najdetaljnije sankcije u istoriji. Srpska Vlada je podržala teritorijalni intergritet Ukrajine i glasala za rezoluciju UN koja osuđuje rusku invaziju na Ukrajinu, ali je odbila da se priključi sancijama protiv Rusije. Ekonomske posledice Srbiju, međutim, neće zaobići. Nova poskupljenja su neminovna
Politiku vidi kao nešto „što strašno oduzima energiju“ i „kratkoročnu ljudsku delatnost“. Veruje da su ljudi sa plavim i zelenim očima vanzemaljci. Ne veruje u vakcinu. Tvrdi da ima poverenje 20 do 25 odsto ljudi u biračkom telu. Biće nosilac pokreta okupljenih oko Reformističke stranke - „Profesor dr Branimir Nestorović – snaga sabornosti naroda Srbije“
Kremlj je uveo drakonske kazne za “širenje laži” o ruskoj “specijalnoj operaciji” u Ukrajini i naveo listu termina koji ne smeju da se koriste. “Nova Gazeta” odbija da o ratu izveštava po kalupu vlasti. Kažu da zbog cenzure neće pisati o ratnim zbivanjima, ali će zato izveštavati o posledicama zapadnih sankcija i nezadovoljstvu koji se već osećaju. Legendarni nezavisni radio Eho Moskve i televizija Dozhd već su pre nekoliko dana zatvoreni jer nisu hteli da se povinuju cenzuri
Predsednik Skupštine Srbije u tehničkom mandatu Ivica Dačić raspisao je u sredu predsedničke izbore za 3. april. Kandidati mogu da se prijave do 12. marta u ponoć. Još uvek se čeka kandidatura Aleksandra Vučića. Predstavljamo vam sve predsedničke kandidatkinje i kandidate koji su se do sada prijavili
Možda je Dijana Hrkalović došla do tačke kada je odlučila da se odrekne ili Nebojše Stefanovića ili Aleksandra Vučića. Svakako je “upotrebljivo oružje”, a u kom dometu će i koga tačno “razarati”, javnost će saznati sigurno tokom kampanje, a pre izbora
Šta spaja Vučića i predsednika Rusije? Zašto veliki deo građana podržava ruski napad na Ukrajinu? Kakva je tu uloga tabloida i njihovih režimskih pokrovitelja? I kako se zbog svega ovog predsednik našao u nevolji sa svojim biračkim telom
Srbija je najtiša od svih zemalja i u okruženju i u Evropi. Kao da su se svi, zaista, sakrili ispod kamena i veruju da će sve ovo da prođe, a onda se vraćamo na 23. februar, kao da ničega bilo nije. Sve je moguće zamisliti, samo to ne izgleda realno: da ćemo se probuditi u onom, starom svetu
Cinculiranje opozicije je razumljivo i očekivano s obzirom na to kakav odnos većina građana ima prema Rusiji i Putinu. Svako zaoštravanje bi im odnelo neke potencijalne glasove, a dali bi bogme i dodatnu municiju režimskim artiljerijskim tabloidima. Ali i vlast se našla u nezgodnoj situaciji. Trebalo joj je koji dan da artikuliše stav, valjda vreme da ispita javno mnjenje i donese odluku koja otprilike glasi: “može da bidne, al’ ne mora da znači”
“Nisam ja protiv gradnje, ali Beograd treba da se širi, a ne da se sabija. Ne treba da se ruše građevine koje su važne za duh grada i predstavljaju neku njegovu istoriju, a sve sa ciljem da bi investitori bliski vlasti imali veliku materijalnu korist od toga. Postoje opšti interesi koji moraju da budu iznad privatnih, a ova vlast se ne ponaša u tom kontekstu”
Koliko je istorijski maksimum Vučićevog lošeg raspoloženja u poslednjih deset godina zapravo pokazatelj da Srbija reaguje samo na pretnje i ucene
