Hoće da pokaže da se može biti „i patriota i demokrata“, njegova Srbija nije ni „Vučićeva ni Đilasova“, ni Quo vadis, Aida, pravna država mora da se poštuje, a Srbije bez Kosova nema. Program koji zastupa veran je svetonazorima osnivača Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice
Niko nije više razmišljao o životnoj sredini od vlasti SNS-a, lideri ekoloških organizacija nisu ljudi od reči, zapravo vode politiku protiv Vučića i samo su protiv svega i svačega, a nemaju plan ni za šta. Izbori još nisu ni raspisani, a izborna kampanje se zahuktava
Još pre nego što su izbori uopšte raspisani, kandidatura Zdravka Ponoša za predsednika Srbije unela je neočekivan optimizam u opozicione redove. Od bivšeg načelnika Generalštaba svi očekuju hrabru borbu u uslovima koji mu nimalo ne idu u prilog. Što više stranaka stane iza njega, to je veća šansa da uđe u drugi krug predsedničkih izbora
Vladeta Janković je spreman „da podrži borbu protiv ovog, ne samo trulog, već i klijentelističkog režima“. Razlikuje „dobro od zla, lepo od ružnog“ i može da okupi stručnu „ekipu koja bi raščistila ove gomile đubreta i nanosa koje ostaju posle Vesića“. Janković će biti kandidat za gradonačelnika ispred koalicije okupljene oko Stranke slobode i pravde, Narodne i Demokratske stranke
Da je u Srbiji sasvim prosečno stanje demokratije i parlamenatarizma ne bi se postavljalo pitanje faovorita na ovim predsedničkim izborima. Dovoljno bi bilo samo uporediti minuli rad kandidata
Saga oko Temeljnog ugovora traje već mesecima i izvlači se na svetlo dana, reklo bi se, prema političkim potrebama. Poslednja epizoda bila je susret Dritana Abazovića sa patrijarhom Porfirijem. Pritom je preterano insistiranje na nacionalnom, koje je često rezultat (ne)čistih interesa, i/ili komentarisanje tamošnje politike odavde, zatvaranje vrata na štetu i Crkve i društva
Gubitak glavnog grada kod svih autokratskih režima zakonomerno dovodi do pada i otuda toliki strah vlasti od gubitka Beograda. Strah je velik i izbog toga što i Vučić i njegovo okruženje znaju šta su sve radili i kakve su sve tragove ostavili za sobom u prestonici
Anarhija nije puko bezvlašće, već nešto još gore: vladanje bez principa. Da bi se ustanovio princip vladavine volje Jednog, dakle princip bez principa, potrebno je odstraniti stvarni uticaj ustanove koja počiva na principima i koja proizvodi principe – zakone. I potpuna uzurpacija javnog prostora takođe doprinosi anarhičnim tendecijam u službi lične, proizvoljne vladavine
Boris Tadić je predstavnicima Evropskog parlamenta predočio da je vlast izvitoperila mere dogovorene Sporazumom o međustranačkom dijalogu. Sa druge strane smatra da njegove opozicione kolege pogrešno očekuju da će im EP rešavati probleme. Kaže još i da je u toku medijska akcija sa ciljem da se stvori utisak da je Zdravko Ponoš protivkandidat Aleksandru Vučiću
Premijerka Ana Brnabić praktično je optužila vlade SAD, Velike Britanije, Nemačke i Austrije da stoje iza ekoloških protesta u Srbiji koji su ozbiljno uzdrmali Vučićev režim i, bar privremeno, oterali Rio Tinto sa ovih prostora. Rekla je da „nema reči za licemerje“ ovih zemalja
Pregovori velikih sila o situaciji u i oko Ukrajine ne daju rezultate. Blokovska podela na „Zapad“ i „Istok“ podseća na najbolje dane Hladnog rata. Konsolidacija na nivou NATO-a i EU oko jedinstvenog odgovora Rusiji još uvek traje. U sve podeljenijem svetu i Srbija će u nekom trenutku morati da se svrsta na jednu stranu
Epilog poslednje posete Beogradu Evropskih posrednika u međusrtranačkom dijalogu pred izbore je da će bilo kakvo odlaganje implemetacije ugroziti efikasnost dogovorenih mera
Opstrukcija jeste "heavy" opcija. SNS-u nikako ne bi odgovaralo da Kreni-promeni u sred njihove kampanje opstruiše izbore. Svesni su da i 14 posto njihovih članova podržava proteste. A to će se desiti, ako se pre raspuštanja Skupštine ne usvoji moratorijum o zabrani eksploatacije bora i litijuma na 20 godina, jer ako ima političke volje, mogu da stignu
Da li je i kako radikalski Vojvoda postao direktor specijalnih operacija Službe
Ako se ne usvoji zakon koji zabranjuje eksploataciju bora i litijuma narednih 20 godina, pokret Kreni-promeni preti ili opstrukcijom izbora, ili aktivnom predizbornom kampanjom protiv Rio Tinta, a to znači protiv vlasti
Medijski zakoni, zahvaljujući kojima je Srbija skočila na komparativnim listama medijskih sloboda polovinom prošle decenije, doprineli su – ili bolje rečeno, njihova šalabajzerska primena – tome da srpska medijska scena nikada u istoriji nije bila gora. Proces konkursnog sufinansiranja se, uz neke izuzetke, pretvorio u dotiranje režimskih medija
Čak je i Politbiro bez Staljina bio nešto. I Centralni komitet bez Tita. I Glavni odbor SPS-a bez Miloševića i Centralna otadžbinska uprava bez Šešelja. Bez Vučića naprednjaci bi se stropoštali baš kao u sceni kad je Izildur u Gospodaru prstenova otrgao prsten moći Sauronu. Naravno, u opozicionoj eshatologiji to je optimistički rasplet. A šta ako se naprednjaci ne bi raspali posle Vučića? I da li Vučić u svom samopoimanju (viziji svog mesta u istoriji) razmišlja o SNS-u bez njega. Ne samo kad napusti čelo stranke, već i kad možda jednom ode u političku penziju
“Ljudi iz Skupštine slobodne Srbije ne misle da treba da se izađe pred građane i da se kaže: ‘Glasajte protiv Vučića’. Ne, oni treba da glasaju za mnogo bolje. Oni treba da glasaju za odgovornu, pravnu državu, bez kriminala i korupcije, za državu u kojoj će moći da budu informisani, u kojoj će javne nabavke da budu po proceduri, u kojoj se neće krasti izbori. Moramo da glasamo za zemlju u kojoj će rudarenje biti odgovorno i nije samo pitanje Rio Tinta, nego i Bora i Smedereva i drugih gradova”
Imena nekih donatora – kao što su Rokfeler i Šoroš – crvena su svetla koja signaliziraju straobalnu opasnost po srpstvo, za veliki procenat građana u Srbiji. Zaboravlja se, naravno, da je Ana Brnabić svoju karijeru izgradila kao “granti” zapadnih fondacija, a da se Vučić u nekoliko navrata susretao sa članovima porodice Šoroš i išao kao gost – sav ozaren – na večeru prilikom posete visokih funkcionera Fondacije Rokfeler Beogradu. A da ne navodimo Vučićeve sjajne odnose sa nekim aktuelnim i bivšim zapadnim visokim dužnosnicima, kojima se toliko hvali. To se, naravno, ne zove licemerje
Iracionalni zbir monologa na političkoj sceni Crne Gore sputava bilo koju vrstu komunikacije i dovodi do “konflikta u produženom trajanju”, suštinski određuje politiku kao scensko-oratorsku predstavu, u kojoj samoproklamovane vođe samodopadno uživaju u vlastitom političkom besmislu
Srbija će, kao i prethodnih godina, obeležiti Međunarodni dan zaštite podataka maltene bez ikakve kažnjivosti za brojna kršenja prava građana
Porodica je ljubav po cenu velikog bola, bilo da ste roditelj ili dete. Za tu porodicu i decu i kroz njih živimo i tragamo za smislom. Najmanje što bismo onda mogli da očekujemo jeste da to najdublje osećanje mediji tretiraju s poštovanjem
Svako ko bi prigrlio ovakvu ideju, a da politički ne pripada konzervativnoj desnici, morao bi da se zapita: “A za šta ja to glasam glasajući za Koštunicu”?
Šta se forsira u optužnici protiv Veljka Belivuka i članova njegove kriminalne grupe, a šta se uopšte ne pominje? U kom pravcu može ići odbrana optuženih i šta bi mogli da kažu u sudnici? Kako je teklo prikupljanje dokaza za suđenje i da li je uopšte utvrđivana politička pozadina delovanja ove bande
Kao uzrok tegoba američkih diplomata na Kubi i u drugim zemlja pominjani su ruski napad ultrazvučnim oružjem, indijski kratkorepi cvrčci i masovna psihogena bolest, izazvana stresom kod diplomata i špijuna
Roman-poema Milene Marković toliko je visoko odskočio da je obeležio i nešto mnogo šire od jedne godine. Individualni drugačiji glasovi su sasvim u redu, ali kolektivno neuviđanje te činjenice (a književni žiri jeste nekakav kolektiv) činilo bi se mnogo više na vlastitu štetu nego na štetu Dece
