SPC i Crna Gora: Temeljne igre oko Temeljnog ugovora

S obzirom na previranja u Crnoj Gori, te tamošnje, veoma složene odnose između stranaka i podeljenost biračkog tela, poruka patrijarha SPC Porfirija da će Temeljni ugovor biti potpisan čim se normalizuju političke prilike, zvuči kao da će proteći mnogo vode Savom i Moračom dok prvi čovek crnogorske Vlade i prvi čovek SPC-a ne stave svoje potpis na dokument. A ko će tada biti premijer susedne države, to je neizvesno.

Saga oko Temeljnog ugovora traje već mesecima i izvlači se na svetlo dana, reklo bi se, prema političkim potrebama. Poslednja epizoda bila je susret Dritana Abazovića sa patrijarhom Porfirijem. Gost je dolazak u Patrijaršiju opisao kao privatnu posetu, a domaćin kao samo jedan u dugačkom nizu razgovora sa „odgovornim političkim ličnostima iz Crne Gore.“

Nijednom od tih razgovora nije prisustvovao nijedan od episkopa koji stoluju u Crnoj Gori.

Ovogodišnja hronologija, kada je reč o crkvenim akterima, mogla bi stati u nekoliko izjava.

U božićnom intervjuu koji vladika Irinej bački tradicionalno daje listu „Pečat“ – čiji je osnivač Milorad Vučelić, podsećanja radi, nedavno odlikovan Ordenom Svetog Save – izjavio je: „Lično i ne verujem da će (Temeljni ugovor) biti potpisan dokle god dr Zdravko Krivokapić bude premijer Crne Gore“. Zatim je usledila optužba na račun Krivokapića – da je on jedini krivac, da ne drži do svoje reči, kao i pravljenje paralele između Krivokapića i komunističkih vlasti, a potom Krivokapića i Brisela tj. briselskih uslovljavanja.

„Nijedan Sinod i nijedan poglavar Crkve ne može sebi dozvoliti da uzme učešća u ovakvoj ili sličnoj ‘igri bez granicâ’“, zaključio je u „Pečatu“ član Sinoda SPC-a. I bi dosta jasno kako će se stvari odvijati.

A da je igra, igra je, samo je pitanje koji su motivi glavnih igrača, na čiju se štetu, a na čiju korist, ona odvija.

U božićnom intervjuu u „Politici“, patrijarh Porfirije je kazao da je po pitanju potpisivanja Temeljnog ugovora potpuni optimista, objasnivši i tada da će se, čim se političke prilike u Crnoj Gori srede, pristupiti zajedničkom razmatranju svih dosadašnjih opcija koje su iz Podgorice dostavljanje. „Ako bude svrsishodno, neće nam biti teško da krenemo i od sasvim belog papira. Sve ćemo učiniti na dobro naroda, države i Crkve“, zaključio je on.

Iako se svakako ne može naći zamerka na ideju dogovora na dobro svih, ovaj beli papir može da zazvuči zbunjujuće.

Naime, meseci su prošli u razmenama predloga Temeljnog ugovora, išlo se do najsitnijih tančina, a pregovori između Vlade Crne Gore i Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC traju li traju. Krajem oktobra prošle godine mitropolit Joanikije je objasnio da postoji još nekoliko problematičnih stvari, da je sve vrlo blizu usaglašenja i da treba još ljudi da se dogovore oko datuma i mesta potpisivanja.

Temeljni ugovor jeste (p)ostao pitanje političko-crkvenih, srpsko-crnogorskih igara. Dok traje ping-pong, šta ne treba prenebregnuti?

Sporna zakonska rešenja, zbog kojih su litije i počele, su već odavno promenjena. Nakon iskustva koji je imao Milo Đukanović u pokušaju da se obračuna sa Crkvom, teško da će se ijedan politički akter usuditi da ponovi tu grešku. Drugim rečima, čak i ako na vlasti budu žestoki kritičari SPC-a, ti napadi sigurno neće biti brutalni kakvi su bili za vreme Đukanovićevog vakta.

S druge strane, s obzirom da je rasplet tamošnjih politički prilika krajnje neizvestan, za SPC u Crnoj Gori je svakako šteta što Sinod i Vlada nisu uspeli do sada da postignu dogovor oko Temeljnog ugovora.

Njenom položaju u tamošnjem društvu možda i više smeta stalno podgrevanje podela, te srbovanje iz Beograda. Jer, na tamošnjem sveštenstvu je da iznese osetljivu dinamiku odnosa nacionalnog i verskog – nije mali broj vernika SPC-a koji se izjašnjavaju kao Crnogorci. Misija Crkve je da bude za sve otvorena i da u njoj „nema razlike između Judejca i Jelina.“ Zato je preterano insistiranje na nacionalnom, koje je često rezultat (ne)čistih interesa, i/ili komentarisanje tamošnje politike odavde, zatvaranje vrata na štetu i Crkve i društva.

Predstavnici Mitropolije crnogorsko-primorske i tamošnjih eparhija se mahom drže po strani u političkim previranjima i pored mnogo pokušaja da ih u tu arenu vrate, nastavljajući da pokazuju zavidan nivo pameti i odmerenosti, ne tako često viđen u regionu.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com