Trideset godina od pada Berlinskog zida

Od dana radosti do decenija razočarenja

Nakon ujedinjenja Nemačke ljudi sa istoka zemlje su dobili toliko dugo snevanu slobodu da putuju gde hoće i kupuju šta hoće, samo što za to nisu imali para. Životni standard na istoku države je počeo da opada, a na gotovo sve rukovodeće funkcije su postavljani zapadni Nemci, čak i za šefove baleta ili direktore muzeja. Tri decenije nakon pada Berlinskog zida nemačko društvo je i dalje podeljeno, baš kao i raspodela bogatstva. Još jednom se pokazalo da demokratiju i slobodu veličaju samo oni koji je nemaju

Budžet za 2020. godinu

Driblanje narodnim parama

Predviđeno je zaduživanje Srbije od 250 miliona evra za "projekat urbanog razvoja sa izgradnjom nacionalnog stadiona" (jednog jedinog), 120 miliona evra za izgradnju koncertne dvorane ("naraslo" sa 100 miliona koliko je predviđao prošlogodišnji budžet), kao i 27 miliona evra za izgradnju gondole Brzeće-Mali Karaman. I dok bi za sve ove projekte moglo lako da se kaže kako u državi zbilja postoje mnogo važnije stvari na koje treba potrošiti pare, daleko je nažalost, od toga da su to jedine "bačene" pare iz budžeta. Još je budžetom za 2018. predviđen skoro 21 milion dinara za "razvoj sistema u oblasti javnog informisanja i nadzor nad sprovođenjem zakona", da bi za 2020. za istu namenu bilo planirano 29 miliona. Za šta? Koji su rezultati ovog projekta, kakav je sistem uspostavljen, kako je sprovođen zakon

25 godina od smrti Milana Mladenovića (1958–1994)

Glad je vatra

Pre četvrt veka, preranom i prebrzom smrću Milana Mladenovića sa scene je nestala Ekatarina Velika, rok grupa čiji su najbolji albumi jedan od glavnih razloga zašto se treba založiti da se rokenrol retroaktivno konačno prepozna kao deo ovdašnje kulturne baštine, kanonizovan u istom rangu sa najvažnijim filmovima, romanima ili slikarskim radovima iz tog perioda

Portret savremenika – Miša Vacić

Izliv mržnje u mozak

Predsednik partije "Srpska desnica", lider ekstremno desničarskog pokreta SNP Naši 1389, sa uslovnom kaznom zatvora iza sebe, sin gastarbajtera kojem patriotizam nije dozvolio da ostane pod suncem nemačkog neba, čovek koji je u prepucavanjima na Tviteru obećao da će lično mobilisati srpsku decu da ratuju na Kosovu i vlasnik jednog crnog rotvajlera, Miša Vacić sve je suprotno Marku Kraljeviću, kakvim bi voleo da ga doživimo

Putevi oko znakova

Korupcija kao estetika

Naš progres postoji, moguć je samo ako od njega neko ima ličnu privilegiju, nauštrb drugih; naš progres je zatvoreni klub

Kultura sećanja

Juriš, Partizani

Poslednjih desetleća kad igraju naši klubovi, potežu se, uoči utakmice, priče o budžetu. Kao grafikoni i kao žalopojke, pa koliki je budžet Bešiktaša, Olimpijakosa, Ludogoreca... A koliki je Partizanov budžet u odnosu na Mladost iz Lučana? Ma, boli me kurac za budžet. Koliki je bio budžet Nemaca, Nijemaca na Sutjesci, pa su partizani probili fašistički obruč. Uzleteli uz jednu liticu, u jurišu na koji su svi krenuli: i kuvari, i konjovoci, i ekonomi, i bolničari, i proleteri, i intendanti, i ranjenici, i bombaši, i kuriri, i mitraljesci, i sveštenici, i španski borci, i kraljevi oficiri, i komesari, i komandanti. Pozdrav partizanskom Šibeniku

Koncert – Afro-Cuban All Stars

Latini.com

Ovaj orkestar ima sopstveni život, ne poštapa se opštim mestima Buena Vista Social Cluba, i pruža više od pukog zbira trinaest pojedinaca

Pozorište – Šumadija

Šuma, ali nije baš da blista

Nova premijera Šabačkog pozorišta je intrigantna, uznemirujuća, psihotična, scenski maštovita priča o položaju umetnika u Srbiji danas

Špijunaža

Prosvećeno prikupljanje informacija

U Srbiji se često govori o nekakvim špijunima, obično stilizovanim u misteriozna bića koja u dosluhu sa domaćim izdajnicima iz tmine rovare protiv srpstva. Ko su ti obaveštajci, agenti tajnih službi, prvi ili drugi sekretari ambasada, špijuni i šta rade širom sveta

Slučaj Siniše Malog

Velikomučenik sa plagiranim doktoratom

Ukoliko se, iz bilo kog razloga – lako ih, naravno, možemo naslutiti – donese odluka uz pomoć koje će, i pored silnih dokaza o plagijatu, Siniša Mali izaći kao pobednik, to će biti snažan, do danas verovatno najsnažniji udarac i akademskoj zajednici i Univerzitetu u Beogradu, i veliko je pitanje da li će se ova institucija nakon toga ikada oporaviti. U tom smislu, "presuda" koja će biti doneta 22. novembra biće ne samo "presuda" doktoratu Siniše Malog nego i celom društvu. Sa druge strane, ukoliko se donese odluka da je u pitanju plagijat, to će biti izuzetno snažan šamar naprednjačkoj vlasti i biće srazmeran ogromnoj energiji koju je ona uložila da se to ne desi

Velika Britanija – Torijevci pod udarom Bregzita

Umetnost preživljavanja

Konzervativna partija je kroz vekove preživela i dublje krize od Bregzita, pa je ni Boris Džonson neće uništiti. Najverovatnije

Južna Amerika – Nemiri od Čilea do Argentine

Trideset pezosa kao trideset godina

Neredi u Čileu i Ekvadoru, protesti u Argentini, tenzije u Boliviji i Paragvaju govore o jazu između bogatih i siromašnih, besu marginalizovane mladeži, sporom privrednom rastu, rastućem dugu i nepoverenju građana i u leve i u desne vlade

Lični stav

Da li je moguće nesvesno priznanje Kosova

Predsednik Srbije nikada nije izneo svoj plan za Kosovo niti objasnio šta pojam "razgraničenje", o kome toliko priča, zaista znači, a u javnom prostoru se samo nagađa o mogućim scenarijima

Vlast, opozicija i duboka država

Za šta služi Služba

Stanje u zemlji je takvo da na funkcije ne dolaze sposobni, nego poslušni. Kao i iz MUP-a i Vojske Srbije tako iz BIA odlaze ljudi čim ispune zakonske uslove. A u BIA to su napunjene 53 godine života, od toga bar 20 provedenih u Službi, te posedovanje statusa ovlašćenog službenog lica u trajanju od 10 godina. I ko onda ne bi otišao – penzija je barem duplo veća od prosečne

Intervju – Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta

Vlast finansira univerzitet, ali ga ne poseduje

"Ukoliko se ne proglasi da je doktorat Malog plagijat, onda smo zaista priznali da obrazovanje nije važno. Mi smo onda sami sebe pogazili. Sami smo rekli, mi smo bezveze, nije ni važno da li postoji univerzitet ili ne postoji"

Kratki prilog za jednu biografiju

Milenin američki san

Uskoro će biti objavljene nove informacije o Mileni Pavlović Barili, u istraživanju umetnika i filologa Miodraga Kovačevića. Ovom prilikom objavljujemo neke od njih, u feljtonu "Srbija i Sjedinjene Američke Države – dve zemlja, jedna kultura" koji realizuju "Vreme" i magazin "Vitraž"

Nagrada Sonji Ćirić

Najbolja knjiga za decu

Književnost – Almin Kaplan

Priče o čestitosti i ćutanju

O dvama romanima mladog mostarskog pisca, novim biserima savremene bosanskohercegovačke, ali i književnosti našeg jezika

Ratni zločini

Šta sve Srbija može kad neće da uradi ništa

Povodom slučaja Bitići oglasio se Kongres SAD, koji je jednoglasno usvojio rezoluciju u kojoj se od Srbije zahteva da pod hitno reši ovaj slučaj. Da li će rezolucija dovesti do napretka u istrazi i procesuiranju ovog zločina ili će se sve, kao i do sada, završiti na obećanjima srpskih vlasti i predsednika Vučića? Eksperti tvrde da su SAD upotrebile izrazito jako oružje. Posle Kongresa, rezoluciju bi trebalo da usvoji i Senat, a to će značiti da će svaki zvaničnik SAD imati obavezu da u komunikaciji sa srpskim vlastima insistira na rešavanju ovog slučaja

Intervju – akademik Ljubomir Simović

Ovde je ozakonjen sveopšti grabež

"Posle oslobođenja Užica, na samom kraju Drugog svetskog rata, na Žitnoj pijaci – sad je to Trg partizana – održavao se miting. Sećam se da je na krovu pijačne vage, na kojoj su nastupali učesnici i govornici, profesor muzike Dragoljub Jovašević pevao: ‘Granuo je, evo, već i Prvi maj / Rusi u Berlinu sada piju čaj.’ Ja sam na tom mitingu, kao učenik trećeg razreda osnovne, recitovao neku satiričnu pesmu o okupiranom Beogradu. Zaboravio sam, davno, i tu pesmu, i ko je njen autor. Ali, gledajući šta se u Beogradu dešava poslednjih godina – od Slavije i Savamale, preko Beograda na vodi, preko ukidanja Glavne železničke stanice, do raskopanih bulevara, do Trga republike, do premeštanja živog Starog savskog mosta sa reke na livadu, do jarbola, i do žičare i gondole na kalemegdanskoj tvrđavi, posle toliko godina, setio sam se početnih stihova te satire: ‘Beograde, slavni stari grade / šta od tebe u ludilu rade!’"

Putevi oko znakova

ČTP × 2 = nostalgija

Meni je Beograd bio prvo inostranstvo, London drugo, Beograd, opet, treće. Svuda sam se, čudno, osećao i kao stranac i kao domaći

‘Odanje po Sajmu knjiga

Trauma mozga i balzam za bradu

U svu umetnost i Nezavisna asocijacija studenata "Svi za Kosmet", kod njih zastave Srbije, ikona Kneza Lazara, a od literaturu, liker, Dečansko vino i Manastirsko ladno pivo

Velika Britanija – Beskonačni Bregzit

Povuci – potegni

Nakon tri godine preganjanja oko toga kakav će biti Bregzit i kog datuma će se desiti, britanski parlament se saglasio da se vanredni izbori održe 12. decembra

Lični stav

Smrt i dostojanstvo u plastičnoj vreći

Sa ovom dijagnozom vam niko neće dati rehabilitaciju. Naša stomatološka ordinacija nema uslove, tu ide posebna sterilizacija. Ti sa HIV-om, uđi kod doktorke! U bolnici trenutno nema mesta. Ej, tu sam, ali sam u gužvi, žena, deca, čućemo se. Produžićemo ti bolovanje, ali ti ne bi trebalo da radiš na roštilju sa tom dijagnozom. Sačekajte da pregledam sve, pa ćete vi poslednji na red. A otkud to tebi? Uradite još jednom sve ove preglede pa ćemo videti za operaciju, biće

Intervju – Vladimir Bilčik, izvestilac EP za Srbiju

Kontradiktorni signali

"Ja sam koautor parlamentarne rezolucije (Evropskog parlamenta) o borbi protiv dezinformacija usvojene u oktobru ove godine. Ova rezolucija posebno apostrofira ranjivost zemalja Zapadnog Balkana na kampanje dezinformacija. Smatram da je sloboda govora, zajedno sa društvenom odgovornošću u izveštavanju i širenju vesti, osnovni preduslov za uspešan put Srbije u Evropsku uniju"

Nuspojave

Lament jednog (ne)satiričara

Ovi na koje je Srbija u međuvremenu spala, nisu za "ozbiljniji" tretman od onog koji bi neko, eto, mogao prozvati satiričnim, a da možda ne bude sasvim u krivu

Pozorište – Tri premijere

Izvinite, zašto vičete?

Naši glumci viču. I oni jako dobri i oni ne baš sjajni. Odakle ta neobuzdana potreba za vikanjem na našoj sceni? Da li je to vikanje u naše pozorište stiglo sa javne scene