Nuspojave
Zla kob ekstremnog centra
Jedini kontinuitet Demokratske stranke je kontinuitet centrumaškog ideološkog ševrdanja; činili su to i Đinđić i Tadić, i oni pre i posle njih
56. Oktobarski salon
Onaj kome je do ljubavi
Emocija u mnogoznačnim i mnogobrojnim vidovima, dakle, nešto što je svima blisko i bitno, karakteristika je ovogodišnje najveće likovne manifestacije u zemlji
Festival
Svetovi unutar sveta
Novi Festival muzičkih filmova "Paralelne vizije" pokazao se kao pogled na ono što moderni, globalni i nekomercijalni bioskop hoće, može i treba da bude
Bitefov jubilej
Slike važnog vremena
Nemoguće je govoriti o Bitefu izvan konteksta u kome je nastao, on je bio izuzetna pojava, ali i deo tadašnjih političkih i društvenih okolnosti – kaže Borka Pavićević, koja je deo prvih decenija Bitefa
Intervju – Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa
Oštar zaokret ka svetskom pozorištu
"Rešili smo da na libansku predstavu, i zbog teme i zbog nepostojanja jezičke barijere, dovedemo migrante iz Sirije koji se trenutno nalaze u Krnjači – da budu publika kao i svi mi ostali"
Premijere
Hamlet u krizi (urnebesna tragedija)
Vilijam Šekspir: Hamlet;
adaptacija: Goran Stefanovski;
režija: Aleksandar Popovski;
Jugoslovensko dramsko pozorište
Vojvođanski forum – Kultura dijaloga (I)
Izazovi slobodne misli
U mestu Bukovac, u okolini Sombora, 9. septembra održan je susret pod nazivom Vojvođanski forum. Ovaj jedinstveni filozofski kružok postoji već 20 godina i do sada je funkcionisao izvan očiju javnosti, uglavnom u Novom Sadu, a učesnici ga zovu jednostavno Salon. Više od sto mislećih individualaca, uglavnom liberala, sastajali su se jednom mesečno i diskutovali o društvenim diskursima, razmenjivali poglede na političke, filozofske, sociološke i druge teme relevantne za vojvođansko i srpsko društvo
Lisica i ždral
Peronska karta
Aerodromska taksa, peronska karta, kuver... – sve sam zulum do zuluma koji namernik ili kaf. gost mora da plati, a zašto
Kultura i država
Kome treba jubilej Bitefa?
Kakve su realne šanse za opstanak alternativne/druge/nove scene u društvu koje, budući nesigurno u sopstvene vrednosti, insistira na slavljenju jubileja
Intervju – Dušan Mijić, jedan od osnivača i domaćin Salona
O jubileju, dijalogu i strahu
"Salon je počeo sa radom kada je nacionalizam bujao. Nacionalizam je po našem mišljenju ključ nesporazuma Srbije sa ostatkom regiona. Ja mislim da on danas nije nestao. Prema tome, slobodna razmena stavova, ideja na temu kako slomiti nacionalizam jednom građanskom, slobodnom individuom, i dalje je suština našeg rada. Mi se danas razlikujemo u pristupu kako se boriti protiv nacionalizma, ali ono što je zajedničko je traženje načina kako osvajati slobode za pojedinca"
Intervju – Srbijanka Turajlić, vanredni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu
Populističko kupovanje vremena
"U Evropi postoje tri forme dualnog obrazovanja, u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji. Problem u tim zemljama, posebno u Austriji, jeste to što se sa deset godina polaže prijemni ispit koji određuje ko će u gimnaziju, a ko na dualno školovanje. To je sistem obrazovanja koji rešava problem dece gastarbajtera koji u tom uzrastu ne vladaju dovoljno dobro jezikom da bi položili prijemni ispit i nastavili školovanje u klasičnoj gimnaziji. To je duboko nepravedan sistem, ali je država rešila problem obavljanja poslova za koje se obično niko ne otima"
Žan Arp
Dadaland (Cirih 1915–1920)
Intervju – Lav Rubinštejn, pesnik
Čuvar značenja reči
"Pitaju me – kako je vaš rukopis došao do Francuske, a ja kažem – ne znam. Ja dajem tekst raznim ljudima da ga pročitaju, a šta oni posle toga urade sa njim, pojma nemam"
Intervju – Gabrijel Felc, novi šef-dirigent Beogradske filharmonije
Momenat povezivanja
"Reč je o snažnom, energičnom orkestru, a u isto vreme veoma strastvenom, i to je ono što posebno volim kod Beogradske filharmonije – tu strast, koju osećam kad stanem pred njih. Vidi se da ti ljudi ozbiljno shvataju i sa mnogo imaginacije doživljavaju notni tekst. To je čudesno"
Sto godina dade
Polazna tačka promena
"Poštenje, domovina, moral, porodica, umetnost, religija, sloboda, bratstvo nekada su odgovarali čovekovim potrebama. Sada od toga nije ostalo ništa, osim skeleta konvencija... treba usavršiti veliki negativan posao destrukcije. Mi moramo čistiti i prati", poruka je Tristana Care, jedna od brojnih dadaističkih poruka koje su ove nedelje prisutne u Beogradu
Intervju – prof. dr Stojan Radenović, matematičar
Za istraživanje granice ne postoje
"Dobri mentori nisu sebični, vole mlade, imaju dobrotu i ne ističu sebe, a loši su oni koji žele da iskoriste doktoranda da im on uradi sve, a da oni zarade novac. Matematika to ne trpi, po tome je bliža umetnosti. Matematičar mora da ima ljubav, kapacitet i radoznalost"
Dejmijan Herst
O novim singularnostima
Izložba "Nova religija" (Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad) prvo je predstavljanje umetnosti britanskog umetnika Dejmijana Hersta u Srbiji. Herst je jedan od najuticajnijih, najinovativnijih i najuspešnijih svetskih umetnika. "Novom religijom" Herst, između ostalog, želi da suprotstavi nauku i religiju
Istorija, kultura, tradicija
Vizantija živi
Iako se država Nemanjića u kulturološkom pogledu danas shvata kao deo vizantijskog sveta, ona je baštinila njegov rimski karakter, ostajući na taj način u zapadnjačkom, papskom diskursu Rimsko-vizantijskog carstva. Ovo je jedna od tema o kojima se govorilo na Međunarodnom kongresu vizantologa, skupu zbog kog je beogradska vizantologija bila u centru naučne pažnje
Intervju – Slobodan Šijan, filmski reditelj, vizuelni umetnik i pisac
O podrumskim mračnim salama
"Čini mi se da stvaraoci uvek imaju potrebu da razotkrivaju neke nezvanične verzije naše zbilje – otud i ti filmovi koji se ne dopadaju delu javnosti. Međutim, taj isti deo javnosti bi se zgrozio realno prikazanom slikom o sebi samima. Oni sebe doživljavaju kao holivudski film"
Utisci sa Briona
Mediči u Britaniji
Vanesa Redgrejv i Ralf Fajns na gostovanju u Hrvatskoj sa večitim Šekspirom, koji nam priča da današnji svet nije naučio lekciju koju su iskusili njegovi sunarodnici još u petnaestom veku
Feljton – Igre u Olimpiji (4)
Obnova
U omiljene dvorske zabave spadale su igre loptom, što je glave koštalo bar jednog vizantijskog cara, Aleksandra, koji je posle jedne žestoke utakmice odigrane 6. juna 913. godine dobio izliv krvi i umro dva dana kasnije. Ponešto od stare tradicije atletskih nadmetanja može se naslutiti u običaju povremenog priređivanja borbi rvača i pesničara za zabavu cara i njegovih pratilaca
Intervju – Ljubiša Ristić, reditelj
Nikolaj Velimirović je bio crnorukac
Organizacija "Ujedinjenje ili smrt" pokrenuće čitav jedan istorijski proces koji je u isto vreme i oslobodilački i teroristički i anarhistički. On je, takođe, povezan i sa svim mogućim agenturama – austrijskim, ruskim, svakojakim
In memoriam – Ljuba Popović (1934–2016)
Zlatna grana Ljube Popovića
Mravinjci – Peti Sabor na Povlenu
Da Srba kao mrava ima
Multimedijalni Milutin uze predstavi gospođu "koja se bavi izradom narodnih nošnju", Beli Marković na tu nošnju samo reče, Jaštaht, u to ime nazdravi sa reporterom sa neku brlju
Brazil – Olimpijske igre
Na marginama sportskih bojišta
Brza traka kroz favele. Druga Olimpijada predsednika Nikolića i deficit drugih predsednika država i vlada. Ko kome zviždi i aplaudira. Sportska brazilska nacija. Pogled sa Glave šećera koji oduzima dah. O arhitekturi "prestonice" estetske hirurgije, imidžu Srbije koju vezuju za Novaka Đokovića, o Petropolisu i snahi Karađorđevića iz brazilske džungle, o propustima domaćina i Plavom orkestru na Kopakabani
Mediji sa muzejima
U potrazi za publikom
Rezultati nedavne ankete sprovedene u 28 gradova otkrili su da 40 odsto ispitanika nije posetilo nijedan muzej tokom protekle godine, što je bio alarm muzealcima da tu situaciju promene