U londonskom Kovent Gardenu upravo je završena izložba mladih umetnika Balkana Interruption (Prekid) na kojoj su učestvovali i naši slikari. Izložbu je u klubu „Library“ organizovala Contemporary Balkan Art (CoBA), organizacija koja zastupa i promoviše umetnike sa Balkana čiji je značaj potvrđen na domaćoj i međunarodnoj umetničkoj sceni.
Bio je to povod da razgovorom sa nekim od učesnika ove izložbe – Marijom Šević, Mirzom Dedaćem, Jovanom Mlađenović i Ninom Ivanović – predstavimo ovu generaciju naših mladih slikara.
Marija Šević (1987) diplomirala je slikarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, a usavršavala na Visokoj nacionalnoj školi likovnih umetnosti u Parizu. Sa grupom kolega vodi umetnički prostor U10 u Beogradu. Izlagala je u Braziliji, Beču, Milanu i Bazelu. Mirza Dedać (1981) masterirao je slikarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti. Imao je više kolektivnih izložbi u Srbiji, Nemačkoj, Italiji i Belgiji. Dobitnik je Nagrade „Stevan Knežević“ za crtež. Jovana Mladenović (1991) diplomirala je na odseku za fotografiju Fakulteta primenjenih umetnosti, a masterirala u oblasti modne fotografije na Univerzitetu umetnosti u Londonu. Dobitnica je mnogih nagrada za fotografiju na nacionalnim i međunarodnim konkursima. Izlagala je u Parizu, Londonu i Beogradu. Nina Ivanović (1986) diplomirala je slikarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti. Učestvovala je na brojnim izložbama u Srbiji i inostranstvu, a imala je tri samostalne izložbe u Beogradu. Dobitnica je nagrade za crtež Fondacije Vladimir Veličković.
KOJE TEME SU NJIHOVE UMETNIČKE TEME: Jovana Mladenović se najviše bavi portretom u fotografiji, gde nastoji da prikaže psihološki portret čoveka u trenutku suočavanja sa strahom. Posebnu inspiraciju pronalazi u arhitekturi: „Moja serija fotografija Monumentalni strah, čiji je deo izlagan u Londonu, posvećena je spomenicima Revolucije bivše Jugoslavije nastalim nakon Drugog svetskog rata, koji su oštećeni tokom i posle ratova devedesetih. Ideja te serije fotografija je da kroz svoj objektiv, mladima koji nisu imali prilike da se sretnu s ovim pogledom na svet, približim ideje brutalizma i socijalizma.“ Neke od karakteristika i tema Mirze Dedaća „su pitanja identiteta, autorstva kao i ispitivanja i recepcije različitih socioloških fenomena. Ali to su samo neke osobenosti koje se provlače kroz moj rad. Nisam sklon uverenju da umetnost treba da šalje neke velike poruke, a još manje da je umetnik neko ko je iznad drugih i ko poručuje nešto uzvišeno. U tom smislu moji radovi problematizuju izvesna uverenja i otvaraju dodatna pitanja. Nina Ivanović se bavi temama vezanim za svakodnevicu: „Dosta fotografišem, kasnije od tih fotografija pravim rad ili seriju radova. Ne postoji jedna konkretna poruka koju šaljem, bilo bi mi drago da posmatrači mogu da se izmeste iz sopstvenog načina posmatranja sebe i okoline gledajući neki moj rad. Meni je to dragoceno u drugim umetničkim radovima – kada nešto što mi je poznato bude prikazano tako da imam osećaj kao da vidim to po prvi put.“ Marija Šević se bavi temama iz svakodnevnog života „to su reakcije na određena stanja, probleme, događaje, situacije. Trenutno radim na seriji slika Party koja predstavlja mlade ljude izgubljene u trenucima razonode, žurki, prepuštene beskrajnom noćnom životu. Svaka slika pokazuje poseban intiman trenutak, delić izvučen iz celokupne situacije, koji pozicionira posmatrača ponekad kao voajera a ponekad ga poziva u sam prostor slike. U ovoj seriji se postavlja pitanje o tankoj liniji između zadovoljstva i samouništenja.“
DA LI USPEVAJU DA SE NAMETNU GALERISTIMA: Marija Šević ocenjuje „da ima sjajnih mladih autora i sve više novih prostora. Sa svojih šest kolega vodim umetnički prostor U10, otvorili smo galeriju da bi mladi umetnici imali gde da na adekvatan način predstave svoje radove. Pre dve nedelje proslavili smo peti rođendan. Realizovali smo preko sto grupnih i samostalnih izložbi, javnih vođenja, razne debate, kratkotrajne projekte, muzičke događaje, performanse.“ Po Mirzi Dedaću, galerije su otvorene za mlade umetnike i nije „problem da li postoji mesto u kom ćete izlagati već da li imate plan i strategiju koja bi vas održala kao umetnika, pa samim tim i da li ćete naći način da opstanete“. Autori se slažu da u Srbiji ima prostora za mlade umetnike, kao i da su umetnički prostori otvoreni. Nina Ivanović smatra da „postoje prostori koji su spremni da prime mlađe autore ali ih nije mnogo, i druga stvar je što kod nas ne postoji nikakav sistem u kome može da se nađe mesto za pojedinca koji pokušava da se ostvari. Takvi uslovi veoma otežavaju situaciju za autore bilo koje generacije, ali za mlađe je to baš negativan doček u realnost nakon nekog stručnog usavršavanja u školama ili na akademijama.“
INOSTRANA ISKUSTVA: „Neki od mojih radova su lokalnog karaktera i zbog svoje specifičnosti su provokativni u našoj sredini, a predstavljanje tih radova u drugoj zemlji može značiti i drugačije čitanje“, ističe Mirza Dedać. Izložbe u inostranstvu su i eventualna prilika umetniku da živi od svoje umetnosti. Marija Šević priliku da izlaže u inostranstvu smatra neprocenjivom: „Povezivanje, potencijalna saradnja i razmena sa ljudima, radnicima u kulturi i umetnicima van zemlje je najdragocenija i najznačajnija za samog umetnika i dalje stvaranje.“ Jovana Mladenović smatra da „život umetnika nije lak gde god da ste. Ja sam otišla u Londonu zbog svojih master studija, i veliko mi je zadovoljstvo da radove inspirisane mojom zemljom prezentujem publici u Engleskoj.“
KAKO SVET DOŽIVLJAVA UMETNIKA SA BALKANA: Autori primećuju da inostrana publika uglavnom ne zna šta da očekuje od autora sa Balkana, a pretpostavljaju da je to posledica nedovoljne prisutnosti balkanskih autora na međunarodnoj sceni. Nina Ivanović kaže da je „međunarodnoj publici uvek zanimljivo da vide umetnost sa naših prostora. Na raznim grupnim izložbama i sajmovima umetnosti u prethodne dve godine, nisam se susretala sa stereotipnim očekivanjima, mada naravno da nije isključeno da negde neko unapred očekuje teme koje bi po njemu trebalo da slika balkanski umetnik.“ Marija Šević kaže da su reakcije na sliku koju je izložila u Londonu „bile veoma pozitivne, svako je imao svoju interpretaciju koju je želeo da podeli sa mnom, ali su isto tako bili zainteresovani da čuju moju stranu priče i da vide da li se te dve strane poklapaju. Dobila sam mnoge pohvale i to je stvarno nešto najlepše.“ Inače, Marija misli da „pečat Balkana predstavlja pravo osveženje za inostranu publiku bez obzira što su savremene umetničke prakse sa naših prostora nerazdvojive od globalnih umetničkih kretanja“. Jovana Mladenović je oduševljena „reakcijama u Londonu, ljudi su tamo zaista želeli da razumeju projekat i slušali su moju prezentaciju s punom pažnjom. Vrlo je interesanto da su informisani o našoj zemlji – s obzirom da je moj rad fokusiran na spomenike NOB-a prijatno iznenađenje bilo videti interesovanje na njihovim licima.“
Mirza Dedać: „Svoju budućnost vidim u Srbiji, ali kakva će ona biti, to je već drugo pitanje. Ovo je baza iz koje polazim, ali ne i jedino mesto u kojem želim da budem.“
Jovana Mladenović: „Nadam se da ne samo ja, već svi mi imamo budućnost u našoj zemlji, iako sam se odselila pa je moja sadašnjost na relaciji London–Beograd. Znam da za budućnost u Srbiji treba raditi i boriti se.“
Nina Ivanović: „Zasad sam tu, ne znam da li će me nužda naterati da kao mnogi moji prijatelji i kolege napustim ovu zemlju. Radim na tome da živim i radim ovde, a da pored toga kroz izlaganje i rezidencijalne boravke putujem u druge zemlje.“
Marija Šević: „Naša zemlja ima neverovatan potencijal, ali nepovoljan je sistem u kome se nalazimo i koji pokušava da uguši sve u nama. Sa druge strane, baš to motiviše ljude da reaguju i stvaraju. Taj bunt kreira neverovatne stvari.“
Redom: M. Dedać, J. Mladenović, N. Ivanović, M. Šević
