Velur je mekana i kvalitetna tkanina dlakave površine, proizvodi se od grebane vunene pređe, tkanjem. Tkanina se čupavi, zatim šiša na željenu visinu stršećih vlakana, a završnim procesom valjanja vlakanca se priljubljuju uz površinu tkanine. Posebno su na ceni veluri od kamiline ili lamine dlake, te kašmira. Evropom se raširio iz malenog gradića u Italiji
Pet meseci rata u Ukrajini bacilo je u zasenak sve druge ratove koji se vode u svetu, uključujući i one neobjavljene, ali oni zbog toga nisu prestali, naprotiv. Jedan od tih neobjavljenih ratova, onaj između Irana i Izraela, sa najvećim potencijalom po regionalni, ali i svetski mir, eskalira prethodnih meseci
Lideri tri regionalne sile sastali su se usred svetskog sukoba oko Ukrajine: Vladimir Putin i Ebrahim Raisi koji spadaju u kategoriju “neprijatelja Zapada”, i Tajip Redžep Erdogan koji važi za nepouzdanog saveznika. Sva trojica imaju svoje planove mimo političkih stremljenja zapadnih saveznika. A šta ako je plan Putina da pomogne Iranu da razvije nuklerano oružje
“Srbija je jedina zemlja koja načelno teži ka Evropskoj uniji, a koja otvoreno podržava rusku agresiju na Ukrajinu. Nije tačno da je neutralna, ona je na ruskoj strani. Pričamo da smo neutralni samo da ne bismo trpeli posledice. Kako je Srbija od proevropski nastrojene države došla do toga da podržava rusku agresiju? Zajedničkim snagama: evropskim nečinjenjem i aktivnim i strateškim činjenjem naše vlasti”
Vođe NATO-a su prvog dana samita usvojili novi "Strategijski koncept", u kojem se ističe da su "Zapadni Balkan i oblast Crnog mora od strategijske važnosti za Atlantski savez". Finska i Švedska rešile su nesuglasice sa Turskom, čime je otvoren put za prijem ove dve zemlje u NATO
Bivši predsednik SR Jugoslavije, Slobodan Milošević, izručen je Haškom tribunalu 28. juna 2001. godine. Prenosimo tekst Miloša Vasića objavljen u „Vremenu“ br. 548, 05.07.2001.
Jasno je da je Dijego de Brea hteo da postavi jednu modernu Antigonu. U tu svrhu glumci sa savremenim kostimima, imaju savremene geste koje treba da pokažu kako danas izgledaju i kako se ponašaju ljudi iz vlasti (Kreont), a kako savremeni buntovnici (Antigona). Ali to nismo dobili, jer Sofoklov tekst se opire ovakvom tumačenju i glavna žrtva tog opiranja, pored Kreonta, sama je Antigona
Mnogi dobri poznavaoci prilika nisu verovali da će Rusija krenuti u invaziju na Ukrajinu, a to se desilo. Rat u Ukrajini neće se uskoro završiti, po svemu što se sada dešava, i to će biti izvor nestabilnosti koja će se prenositi dalje
Ekonomske, a pre svega energetske sankcije Rusiji, koje donose veće globalne šokove nego ikada ranije, poput lavine kidaju trgovačke veze i na tri polovine cepaju svetski poredak. Zavode ih jaki iako ih to mnogo košta, i nameću slabima. Njihovi krupni “partneri” trpe i zaobilaze ih, a slabi teško podnose i kada ih pod prinudom zbog discipline, solidarnosti ili po nagovoru primene, a i kad ih ne primene
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
Rat Rusije protiv Ukrajine doveo je do kulminacije krizu hrane dugog trajanja i mnogobrojnih uzroka i posledica, a hladni rat svim ostalim sredstvima na istoku Evrope poveo je dalje. U pat poziciji rezerve se smanjuju, cene rastu, glad preti najslabijima, a socijalni neredi izbijaju
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
Izložba “Nikola Dobrović – Pod zastavama modernih pokreta”, jedan od glavnih programa ovogodišnje Beogradske međunarodne nedelje arhitekture (BINA), biće otvorena u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti 24. maja. Povod je 125 godina od rođenja ovog arhitekte, akademika, i profesora. Autori izložbe su Marta Vukotić Lazar i Bojan Kovačević
Finska je nakon Poljske i Bugarske treća zemlja kojoj je Gasprom obustavio isporuku gasa zato što ga ne plaća rubljama. Ovaj ruski uslov prihvatile su Nemačka, Italija, Francuska, Austrija, Mađarska, Slovačka i Severna Makedonija. Srbija je u grupi zemalja koje Rusija (još uvek) ne smatra neprijateljskim
“Ono što je za Srbiju nepovoljno nije samo rast cene energenata nego i to što će Nemačka, Italija i Austrija, nama glavna izvozna tržišta, ali i zemlje odakle dobijamo dobar deo stranih investicija, biti prilično pogođene razvojem događaja, tako da se to odražava na našu ekonomiju i kroz trgovinski i kroz investicioni kanal. Trpećemo inflatorne pritiske kao i svi, ali je za odbranu od viših cena sa međunarodnog tržišta dobro da Srbija u ovim uslovima pokuša da održi sve trgovačke odnose koje može”
Deset stvari koje nam pre pandemije nisu bile važne ovoliko koliko su sad, a koje će, gotovo je sigurno, preživeti i kad ovo čudo jednog dana konačno prođe
Izložba “Nikola Dobrović – Pod zastavama modernih pokreta”, jedan od glavnih programa ovogodišnje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA), biće otvorena u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti 24. maja. Povod je 125 godina od rođenja ovog arhitekte, akademika, i profesora. Autori izložbe su Marta Vukotić Lazar i Bojan Kovačević
Mađarska je saopštila da je prethodne nedelje više od 5000 migranata uhvaćeno u ilegalnom prelasku granice. Po standardnoj proceduri koja važi već godinama, svi uhvaćeni ilegalni migranti dovedeni su do granice Srbije i vraćeni u našu zemlju
Finska i Švedska su danas zvanično u sedištu NATO-a u Briselu zatražile prijem u Alijansu i formalno napustile politiku neutralnosti. Uprkos negodovanju Turske, procedura se smatra formalnošću. NATO tako izbija na granicu sa Rusijom.
Švedska će aplicirati za članstvo u NATO-u. To znači zvanično raskidanje sa dobrim delom identiteta ove zemlje - vojnom neutralnošću koja je trajala dva veka. Datum podnošenja zahteva još uvek nije poznat, ali se zna da će Švedska to uraditi zajedno sa Finskom
Ulaskom Švedske i Finske u NATO Moskva će doživeti još jedan težak poraz – najvažnije opravdanje za napad na Ukrajinu bilo je sprečavanje da se ta zemlja uvuče u NATO, čime bi Alijansa došla na samu rusku granicu, ali NATO ipak dolazi na granice Rusije, i to bez ispaljenog metka. A svet je time još jedan korak bliže potencijalnom direktnom sukobu Alijanse i Rusije, samim tim i globalnoj katastrofi
Embargo Evropske unije na rusku naftu i gas dovešće do još većeg poremećaja na tržištu, izazvaće skok cena i, uprkos svoj solidarnosti sa Ukrajincima, samo je pitanje vremena kada će evropski birači pokazati nezadovoljstvo padom sopstvenog standarda. Sa ruskim gasom je još složenija situacija nego sa naftom: za gas u doglednoj budućnosti gotovo da nema alternative, što je adut Moskve u ovom ekonomskom ratu
Kominikei zaraćenih strana govore o malim pomeranjima na liniji fronta. Masirane snage ruske vojske na istoku već nedeljama potiskuju Ukrajince, ali bez dramatičnih promena. Zauzvrat, Ukrajinci se trude da prenesu rat u Rusiju
Film Valter brani Sarajevo snimljen je pre 50 godina, tri decenije nakon okupacije Sarajeva u Drugom svetskom ratu, jednako koliko je prošlo od rata devedesetih do danas. Broj njegovih gledalaca – ne zna se
Ukrajina optužuje Rusiju da je počinila genocid u gradiću Buča u blizini Kijeva. Ruska vojska je na antiruske demonstracije u gradu Energodar pucala bojevom municijom. Pregovarači Kijeva i Moskve nisu se pomerili po pitanju shvatanja statusa Krima i Donbasa. Stotine hiljada Ukrajinaca se iz izbeglištva vratilo u domovinu, a Crnim morem plutaju otrgnute mine
Dosadašnje teške borbe nisu dovele ni Ruse ni Ukrajince do pozicije na kojoj bi bilo razloga da se očekuje neko političko rešenje. Rusi su zauzeli veliki prostor, ali ofanzive su sada svedene na poneki kilometar. Na taktičkom nivou, ruske kolone nisu više tako lake mete kao što je to bilo na početku rata. Komandni kadar je na vrlo težak način, kroz gubitke, naučio lekciju o tome šta znači izviđanje pre nailaska glavnine snaga. Iznad kolona sada lete Ka-52, Mi-28 i Mi-24 na malim visinama, i tu su da preventivno odvrate manje grupe Ukrajinaca od pokušaja da otvore vatru
Ruske trupe su počele da se povlače iz okoline Kijeva. I SAD i Velika Britanija očekuju rusku ofanzivu u regiji Donjecka i Luganska. Nakon druge runde mirovnih pregovora u Isanbulu ne nazire se brza obustava ratnih dejstava. Pogođena je zgrada uprave strateški važnog grada Mikolajiva
