Foto: AP
Turska policija je sprečila protesnu šetnju u Istanbulu povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Predsednik Turske je istim povodom izjavio da ni jedna žena ne sme da bude izložena nasilju. Istanbulsku konvenciju Saveta Evrope o zašti žena od nasilja i posle 11 godina od osnivanja u mnogim zemljama kritikuju konzervativni političari
Prema podacima grupe „Zaustavićemo femicid“ najmanje 349 žena je ubijeno u Turskoj od početka godine.
Pa ipak, turska policija je juče u petak u Istanbulu razbila protest organizovan povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Učesnici protest su pozvali na okončanje nasilja nad ženama i povratak Turske sporazumu koji ima za cilj da ih zaštiti, a desetine ljudi je privedeno.
Takođe juče, govoreći na događaju povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, predsednik Turske Redžep Erdogan je rekao da će „stalno podizati letvicu“ u sprečavanju nasilja nad ženama.
„Ne možemo dati saglasnost da i jedna žena bude izložena nasilju“, rekao je on.
Turska se prošle godine povukla iz Istanbulske konvencije Saveta Evrope koja ima za cilj zaštitu žena od svih vidova nasilja i sprečavanje, procesuiranje i eliminiranje nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Ovu odluku je doneo predsednik Erdogan, bez parlamentarne debate i glasa turskog civilnog društva.
Odluka da se napusti konvencija usledila je nakon što su neki zvaničnici Erdoanove islamističke partije tvrdili da je to u suprotnosti sa konzervativnim vrednostima Turske kao i da konvencija podstiče razvod i podriva tradicionalnu porodičnu zajednicu.
Istanbulska konvencija je prvi evropski ugovor i najdalekosežniji međunarodni ugovor za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. U Istanbulskoj konvenciji se navodi da muškarci i žene imaju jednaka prava i obavezuju se vlasti zemlje da preduzmu korake da spreče nasilje nad ženama, zaštite žrtve i počinioce izvedu pred sud.
Konvencija predviđa zaštitu od oblika nasilja koji često nisu ugrađeni u nacionalne zakone, poput seksualnog uznemiravanja ili prisilnog braka, te zaheva zaštitu za sve žrtve, bez obzira na godine, poreklo, seksualnu pripadnost ili imigracijski status. Osnovana je 2011. godine, a do sada su je potpisale 34 države, a 12 još uvek nije.
Konzervativni političari i grupe smatraju da Konvencija preti “tradicionalnim” porodicama, promoviše homoseksualnost i takozvanu “rodnu ideologiju” i nagriza “nacionalne vrednosti”.
Poljski ministar pravde Zbignew Ziobro najavio je u julu prošle godine da će tražiti povlačenje ove zemlje iz Konvencije. Mađarski parlament blokirao je ratifikaciju u maju prošle godine. Slovački parlament je nekoliko puta blokirao ratifikaciju, poslednji put u februaru prošle godine. Hrvatskoj je trebalo pet godina nakon potpisivanja da ratifikuje Konvenciju, uz veliko protivljenje desničarskih grupa i pritiske Katoličke crkve.
Azerbejdžan i Rusija su jedine države Veća Evrope koje još uvek nisu potpisale sporazum.
Crna Gora je Istanbulsku konvenciju potpisala 2011, a stupila je na snagu 2013. Srbija je ratifikovala 2013. godine, a taj dokument je stupio na snagu u avgustu 2014. godine, kao i u Bosni i Hercegovini. Slovenija ju je ratifikovala 2015., a Makedonija 2018. godine.Poslednje je to učinilo Kosovo u septembru 2020. godine.
S.Ć./RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Agencija za sprečavanje korupcije je postupajući po zahtevu Republičkog geodetskog zavoda potvrdila da predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović ne može da bude član Komisije za izlaganje podataka o nepokretnostima
Kontroverzna izjava Snežane Paunović da bi etnički očistila Kosovo da je bila Milošević izazvala je brojne reakcije u javnosti. Deo opozicije traži njenu ostavku, Ružić se ogradio, Dačić stao u njenu odbranu, a Evropska komisija poručuje da za takvu retoriku nema mesta u Evropi
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na poziv svog francuskog kolege Emanuela Makrona prisustvovao danas u Parizu vojnoj paradi povodom Dana pada Bastilje. Režimski tabloidi su na svoj način protumačili ovaj događaj
Na Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici ministarka Srbije Snežana Paunović izjavila je da bi etnički očistila Kosovo. Ona je ekonomistkinja rodom iz Peći, koja je bila i članica Odbora za Kosovo i Metohiju
„I ako si već, po sopstvenim postupcima, nadležan za sve, hoćeš li jedog dana biti i odgovoran za sve“, upitali su studenti predsednika Srbije Aleksandra Vučića
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
