Posledice oporezivanja knjiga
Pravednik i prestupnik
Nova vlast narugala se svima koji čitaju, pa samim tim i koriste mozak i razmišljaju, čime po prirodi stvari spadaju među one koji su sigurno učinili nešto da dođe do političkih promena u zemlji
Nuspojave
A što ne bi moglo…
Prisustvujemo strateškoj relokaciji "govora mržnje" s Ovlašćenih Državnih Predikaonica pravo u "čudesni svijet privatluka"
Polemika - odgovor na pismo Srđe Popovića, savetnika premijera Srbije za pitanja životne sredine
Pobrkani ekološki lončići
Za pismo koje ste napisali, moj mlađi kolega, nije Vam trebao moj dopis, mogli ste se čak i prvi javiti, ako ste, kako sami kažete, za "širu raspravu". Ne znam zašto ste čekali baš moje pismo. Vi pišete: "Tako je u prvih sto dana Vlade napravljen ozbiljan Izveštaj o stanju životne sredine u 2000. godini." Dobro je kad vas neko hvali; kad se sami hvalite, to sasvim drugačije zvuči. Ko je sve pravio taj ozbiljan Izveštaj? Nemojte mi samo pričati o imenima, ja Vas pitam za institucije
Majkrosoft u Srbiji
Srpski interfejslifting
Iako je pojava Majkrosofta sama po sebi već dovoljna vest, najveće interesovanje budila je priča o tome da će Majkrosoft sa srpskom vladom potpisati ugovor o saradnji na projektu elektronske administracije
Zakon o privatizaciji
Deset pitanja – deset odgovora
Zakon o privatizaciji upravo je pred poslanicima Skupštine Srbije. U dosadašnjoj javnoj raspravi izazvao je brojne polemike i oštra osporavanja, kako i priliči ključnom reformskom projektu novih vlasti. Reformisti su s nestrpljenjem očekivali njegovo usvajanje uveravajući da ovaj zakon najzad uvodi Srbiju u kapitalizam. Protivnici tvrde da će zakon poslužiti za rasprodaju društvene imovine. Radnici su strahovali da će ostati bez samoupravljačkih prava u propalim firmama, a građani su se raspitivali da li će i njima stići poneki vaučer. Iz tromesečne javne rasprave iskristalisalo se deset karakterističnih pitanja u kojima je sublimirana suština Zakona o privatizaciji. Da bi široj javnosti učinilo dostupnim ovaj ključni reformski dokument, Ministarstvo za privredu i privatizaciju ponudilo je deset odgovora na ta pitanja. Redakcija "Vremena" odlučila je da objavi integralni dokument "Deset pitanja – deset odgovora" kako bi pomogla građanima da se što bolje upoznaju s projektom koji bi u naredne četiri godine Srbiju trebalo da svrsta u normalne evropske države
Štrajk taksista
Vozanje poreza
Epilog blokade Beograda je kompromis koji je postignut sa predstavnicima Vlade da dugovanja nastala do 30. juna ove godine taksisti plate u četiri mesečne rate, da prestane prinudna naplata i započnu pregovori o realnom tempu vraćanja dugova shodno ekonomskoj snazi taksista
Budućnost osnovnih škola u Srbiji
Loš program i drugi problemi
Nedeljnik "Vreme" i Fondacija "Friedrich Ebert" organizovali tribinu "Reforma sistema osnovnog obrazovanja"
Mačva - rizici šverca preko Drine
Kobasice i olovo
Pri pokušaju prebacivanja kobasice preko Drine, pripadnik Vojske Jugoslavije, kroz šoferšajbnu, upucao Milana Lackovića. Narod solidaran sa žrtvom ekscesa o kome obe strane imaju svoju "istinu"
Moderna špijunaža
Dokle seže „veliko uho“
Prema pisanju britanskog lista "Sandej tajm", "veliko uho" prisluškivalo je Vatikan i samog papu, majku Terezu, pa čak i ledi Dajanu. Ovu poslednju, ne zbog ljubavnih afera, već zbog njenog angažmana u kampanji protiv upotrebe nagaznih mina
DB na sudu
Muke s državnom tajnom
Srpska vlada bi morala u rekordno kratkom roku da izmeni svoju odluku o skidanju poverljivosti sa tajnih dosijea da bivši funkcioneri DB-a ne bi morali da budu pušteni iz zatvora
Priča sa naslovne strane
Leševi iz hladnjače zakopani na „13.maju“
Istraživanje koje je protekle nedelje sprovela redakcija "Vremena" gotovo sa potpunom izvesnošću ukazuje da se grobnica nalazi na petnaestak minuta vožnje od centra Zemuna, na desnoj strani starog novosadskog puta. Drugi izvori "Vremena" potvrđuju da je priprema ekshumacije počela u subotu, 2. juna, i da je rad prekinut u ponedeljak, četvrtog. Razlog za prekid još pre pravog početka iskopavanja nije kiša, već najava dolaska "haških istražitelja" koji bi trebalo da se pojave krajem ove nedelje
Amerika i ratni zločini
Kisindžer kao nezgodan primer
U poslednjih nekoliko meseci liberalnu Ameriku uznemiruje pitanje ratnih zločina i sopstvene odgovornosti za izazivanje rata, siromaštva, gladi i nestabilnosti širom sveta. Jedna od glavnih meta kritike je Henri Kisindžer
Odgovor na otvoreno pismo dr Jagoša Raičevića objavljeno u Vašem listu 24. maja 2001.
Srbija zaslužuje novu ekološku politiku
Dok ne počnemo da se ponašamo na ulici kao što se ponašamo u kući ("da li biste želeli olupinu od fiće u dnevnoj sobi – da, baš onu što ste je bacili u njivu...?"), nikakva institucija neće rešiti probleme
Ekonomija i politika
Sudbina reformi
Trapav i nedovoljno odlučan početak ekonomskih reformi kombinovan sa širenjem straha među delom populacije antievropskog mentaliteta i konsolidovanjem antireformskog lobija stvorilo je u Srbiji eksplozivnu smešu koja bi mogla da oduva reformiste iz vlasti. Jedina šansa da se ne vratimo u predistoriju je u brzim i radikalnim ekonomskim reformama koje će omogućiti razmah privatnog preduzetništva na slobodnom tržištu
Ikona novog boga
"Iskočite iz kolotečine"; "Vreme" br. 538
33. svetski kongres izdavača časopisa
Njuh za stopala
Učesnici 200 časopisa iz 38 zemalja okupili su se na kongresu koji je u aprilu održan u Rio de Žaneiru i Buenos Ajresu
Kriza u FSJ
Kvorum specijalis
Farsa sa izbornom Skupštinom FSJ-a i poslednja zbivanja u fudbalskoj organizaciji pokazuju pravo lice sukoba: nije reč o principima, programima, idejama i ciljevima već o ličnim interesima za čije ostvarenje važi princip "cilj opravdava sredstvo"
Svakodnevica
Pošto mozak
Sa punim buđelarom muškarcu ne treba čin. Pa ako mu je do uznemiravanja, nek lepo rentira i mudro potroši zarađenu nagradu
Završen Filmski festival u Kanu
Ko je pomenuo nostalgiju
Intervju - Mlađan Dinkić
Jedanaest milijardi maraka poklonjeno u Topčideru
Ko su bili miljenici Miloševićeve štamparije dinara ili hoće li Karići moći da plate jednokratni porez na ekstraprofit koji su stekli na kreditima iz primarne emisije? U poslednjih deset godina iz centralne banke ukupno pozajmljena 31 milijarda maraka, a realno vraćeno 20 milijardi – na razliku od 11 milijardi maraka, ako se usvoji novi zakon, privilegovani zajmoprimci morali bi da plate fantastičan porez na ekstradobit
TV MANIJAK
Ženska ruka na menjaču
Italijanski izborni zaokret
Berluskoni ponovo na sceni
Italijansko izborno telo, umorno od osmomesečne prljave kampanje, dalo je svoje poverenje medijskom magnatu i svom najbogatijem sugrađaninu zbog toga što se dokazao u biznisu. Većina smatra da je sposoban da "prevrne" Italiju i donese lidersku poziciju u porodici zemalja Evropske unije. Tako su ostala bez odjeka sva upozorenja na kriminalno poreklo Berluskonijevog bogatstva