Svetlana Vukajlović, direktorka RZZO-a, za "Vreme" kaže: "Mi smo poslednja zemlja koja nema informacioni sistem, a imaju ga i Bugari i Rumuni i Crnogorci. To znači da kod nas nema kontrole, nema evidencije, mi ne znamo ni koliko osiguranika imamo. Poenta zamene knjižica je čišćenje evidencije kao osnove za ono što će ubuduće doći"
"Danas nam je divan dan"; "Vreme" 841
"Moskovska tišina"; "Vreme" br. 841
"Moskovska tišina"; "Vreme" 841
"Miloševićeva blagajnica"; "Vreme" br. 841
Pobedniku kače lentu Vitez dobre kapljice, pije pobedničku čašu, sve mu se vraća na nos, takmičar Jedan ne zna gde je, ali ‘oće još, Četvorka riga u toaletu
Jedan od retkih neospornih iskaza o terorizmu jeste da teroristi nikada ne uspevaju da postignu cilj za koji se navodno bore, sem jednog. Reč je o želji, formulisanoj na razne načine, da se "raskrinka" država kao represivni aparat, tj. da stvari postanu gore no što su bile. Ni tamo gde je delovala "leva" gradska gerila stvari se nisu izmenile u pravcu u kome su teroristi to želeli, ali je zato život postao naporniji i policija sve nametljivija
Na predstojećem Festu biće prikazano ostvarenje Film noir Rista Topaloskog i Srđe Penezića, prvi animirani dugometražni film nastao u Beogradu
Vladimir Koman, funkcioner G17 plus ("Press")
Rok za privatizaciju društvenih preduzeća ističe 8. marta i posle toga će u firmama koje nisu počele privatizaciju biti pokrenut stečajni postupak
"Želeo sam samo da opomenem kolege da političare ne možemo da okrivljujemo baš za sve i da mi, novinari, nismo onoliko divni i bezgrešni koliko ponekad mislimo"
"Nalazimo se pred čudnom pojavom: ukoliko jedna osoba 'tvrdi' da je veći broj njenih sunarodnika ubijeno – utoliko ta osoba ima veće zasluge i smatra se većim nacionalistom. Drugim rečima, da li je jedna osoba ‘izdajnik’ svog naroda ako ne ‘nalazi’ da je bilo toliko žrtava kako se to na svim stranama tvrdi?" Ove redove ispisao je Bogoljub Kočović u knjizi "Sahrana jednog mita – žrtve Drugog svetskog rata" u Jugoslaviji (Otkrovenje, Beograd, 2005) čije izvode na sugestiju i uz dozvolu priređivača londonskog izdanja Desimira Tošića prenosimo u ovom broju "Vremena". Dr Bogoljub Kočović je po obrazovanju pravnik, doktor prava u Parizu posle rata, potom naučni saradnik u Francuskoj, a potom je u Sjedinjenim Državama i u Francuskoj prešao na ekonomske studije, posebno na statistiku... Prvo izdanje ove knjige izašlo je u Londonu 1985. U njoj je tada izrečena opomena da "kod izvesnih preovlađuje još uvek ideja... da međunacionalni obračuni nisu završeni, odnosno koji žele, ako im se prilika ukaže, da se ‘svete’, da ‘nastave’ sa građanskim ratom...". Na knjigu nije bilo reakcija nekoliko godina, a onda je izbio rat. Po njegovom okončanju, licitacijama o starim žrtvama dodate su licitacije o novim...
Predsednik vlade, pred svi svoji ministri, kako samo to on ume, poručio da nemamo prava da se odreknemo i da se nikada nećemo odreći Kosova, sa čim su se, sve ustanički udarajući desnom o levu, svi ministri složili
"Razumljivo je što Ujedinjene nacije oklevaju da se na Kosovu igraju politike svršenog čina, jer to onda dobija šire razmere u međunarodnim odnosima"
Ko je zagrebački prijatelj Čumeta i Legije uhapšen prošle nedelje u Amsterdamu
General policije u ostavci i bivši komandant Žandarmerije trenutno je nedostupan organima gonjenja koji bi hteli da sa njim razgovaraju o pitanjima od obostranog interesa. Kažu da je u Libiji ili u Kini; kažu da samo što se nije vratio da se odazove na pozive, ali ga još nema – a vreme teče. Skok iz tiganja u vatru nije nužno najpametnija taktika ako nekoga već traže da im razjasni svoju ulogu u slučaju braće Bitići
Ukoliko presuda i žalbe (a svi su ih već najavili, i odbrana i tužilac) dođu do najviše instance pre 1. juna ove godine, postoji osim mogućnosti potvrđivanja ili preinačavanja prvostepene presude i verovatnost još jednog njenog ukidanja i vraćanja slučaja na novo suđenje. Ukoliko to bude posle 1. juna, kad na snagu stupa novi zakonik o krivičnom postupku, Vrhovni sud će po slovu novog zakona morati sam odlučiti o predmetu i doneti presudu
Evropljanima se u trenutku visoke napetosti može učiniti boljim da Albanci dobiju svoju vojsku nego da oni gube svoje vojnike, što je oblik racionalnosti koji bih savetovao i srpskim političarima da nam Čeku i njegovi nisu prve komšije
"Potkosovske večeri – Da li se u Belanovici igra ruskim kartama"; "Vreme" br. 840
Zdravko Vitošević, rektor Prištinskog univerziteta sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, govori o udžbenicima koji će se koristiti na Kosovu posle utvrđivanja statusa
Ko misli da su budale bezopasne samim tim što su budale, taj je prespavao XX vek; daj budali dovoljno dugačku batinu, i videćeš šta sve ume
"Moramo da shvatimo da učlanjenjem u fond postajemo deo finansijskog sistema, da smo investitori i da, umesto da tračarimo i preklapamo o politici, povedemo malo računa o sebi: da ujutro, kao sav normalan svet, u novinama prvo pogledamo stranu sa informacijama sa berze i proverimo vrednost svoje investicione jedinice, pa ako nam se nešto ne dopada, odmah reagujemo"
Najjači oslonac na koji Srbija računa u trenutku kada konačno rešenje za kosovsko pitanje ulazi u zonu crvenog usijanja jeste Rusija, jedna je od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN-a sa pravom veta. Logično je pomisliti i da su u takvom trenutku sve snage usmerene na održavanje što bolje komunikacije sa Rusijom. Iako deluje da je ta komunikacija svakodnevna i intenzivna na mnogim nivoima, informacija da Srbija nema ambasadora u Moskvi još od kada je 1. jula 2006. iz rezidencije otišao poslednji ambasador SCG Milan Roćen, zvuči, blago rečeno, čudno
Međunarodna ekipa pregovarača stalno je na liniji Beograd–Priština, analitičari se uporno trude da objasne kakve veze ima formiranje Vlade Srbije sa rešavanjem statusa Kosova, a mediji bruje o planovima i mapama. U međuvremenu, na dva kilometra od Prištine, žitelji sela Čaglavica pokušavaju da žive kao da se ništa bitno oko njih ne dešava... Utisci nekoga ko se tamo našao prvi put ne čine kompaktnu priču. Filmskim jezikom rečeno, petodnevni boravak u Čaglavici najviše liči na niz "kratkih rezova"
Očekivano skupštinsko "ne" Ahtisariju, a spor oko buduće oštrine beogradskog demarša zbog eventualnog priznanja nezavisnosti Kosova jeste pre ono zbog čega buduća vlada može pasti nego ono zbog čega ne može biti formirana
