Čekajući na Caneta

Prvo pitanje koje se sasvim spontano postavlja glasi: a šta će Cane u Moskvi? Razuman čovek za kojim je raspisana poternica preko Interpola vodi računa da putuje samo tamo gde je siguran, pa čak ni tamo, a kamo li u Rusiju. Ponuđena tumačenja nisu najuverljivija: te išao je da skuplja dokaze o svojoj nevinosti, a već je više puta odlazio tamo i ništa nije bilo, kažu advokati; te imao je garancije Mila Đukanovića, kažu neki; te išao je po pozivu Gornjeg doma Dume, kažu treći. Ako je Cane mislio da poternice Interpola iz Srbije u Rusiji ne važe, prevario se: ne važe za izvesne ratne zločince, pa čak više ni to; jedini način da se u Rusiji bude van domašaja srbijanskog pravosuđa jeste – kao što svi znamo – politički azil koji uživaju njegovi suoptuženici iz afere „Mreža“, Mira Marković i Marko Milošević.

RUSKA VEZA: Vlado Pavićević, jedan od advokata Stanka Subotića, kaže za „Vreme“ da tu ima više uglova: pre svega, njegov klijent nikada nije pozvan u istrazi da se pojavi pred istražnim sudijom; kad je optužnica napisana, on ju je uredno primio u Švajcarskoj, na svojoj adresi boravišta; formalno-pravno gledano, kaže adv. Pavićević, Cane nije u bekstvu. Zatim, on je ponudio da se pojavi 19. maja na glavnom pretresu pod uslovom da se brani sa slobode, za šta je ponudio jemstvo u vrednosti od nekih 700.000 evra; neki od suoptuženih uživaju taj status i sa manjim jemstvima. Osim toga, vlasti Švajcarske i Francuske odbile su da postupe po našoj poternici, kaže Vlado Pavićević, jer krivično delo zloupotrebe položaja u privrednim poslovima kod njih ne priznaju, ali su isto tako postupile i vlasti nekih drugih država kod kojih su se Subotićevi advokati raspitivali. Uostalom, kaže Pavićević, Subotić je u Rusiji bio više puta od podizanja optužnice, poslednji put u januaru i Rusi su ga pustili na miru. Adv. Pavićević insistira da je tu reč o krivičnom delu koje je kritično blizu zastare, s obzirom na vreme počinjenja i uopšte zvuči optimistično; čovek je advokat.

Zašto je Cane Subotić rizikovao da ode još jednom u Rusiju ostaje i dalje nejasno; možda to nekada saznamo, možda nikad. Sva je prilika – kad je stvar već ovakva kakva je – da će ga Rusi i izručiti, kad su ga već uhapsili, uprkos nadama i očekivanjima njegovih branilaca. Teško da će se to desiti pre 19. maja, kad je zakazan glavni pretres: jedina mogućnost je da Cane sam pristane na izručenje, što je moguće samo ako mu se odobri odbrana sa slobode, kako kaže adv. Pavićević. Mogu da mu sude u odsustvu, kao što je i istraga vođena u odsustvu, ali kad postane dostupan sudu, moraju da se ponavljaju sve već izvedene radnje. Moguće je odlaganje početka glavnog pretresa, ali i to nije praktično (zbog pritvora u kome su neki od optuženih), jer se ne zna koliko bi mogao da potraje proces izručenja kod ruskog suda. Sve nekako izgleda da ćemo se načekati dok Cane Subotić ne počne na sudu da iznosi svoju odbranu.

E, sad: priroda ovog predmeta, tzv. „Duvanske mafije“ ili „Mreže“, kako hoćete, donekle je delikatna: krivično-pravno, politički i moralno. Tu se javlja već pomenuti problem zastare s obzirom na kvalifikaciju; pa problem sa švercom cigareta kao prevashodno političkom kategorijom, jer je taj šverc bio državni posao par excellence, naređen, uređen i kontrolisan sa samog vrha Miloševićevog bezdržavlja, posao koji je, što reče Bracika Kertes, obezbeđivao plate policajaca, tužilaca i sudija; i konačno moralni problem – kako to da tužite ove, a ne i one druge koji su u šverc cigareta umočili – i od njega zaradili – mnogo više od optuženih? Sve to zajedno neprijatno ukazuje na izvesne neizbežne političke uglove, što advokati Caneta Subotića nisu propustili da istaknu. Neki mediji su već pomenuli mogućnost da je hapšenje Subotića u Moskvi „ruska usluga narodnjačkoj koaliciji“ u predizbornoj kampanji; usluga donekle zakasnela, ako je tako, a i više usluga Rusiji nego našim rusoljupcima.

„DRŽAVNI POSAO„: Nego da vidimo mi u čemu bi to Cane Subotić mogao da nas prosvetli ako se i kada pojavi pred sudom u Ustaničkoj. Čovek zna svašta, mnogo više od onoga što piše u optužnici, jer je godinama bio u poziciji da, kao veletrgovac cigaretama, vidi i sazna mnogo o sredstvima, metodima i ljudima u tom poslu. Sva je prilika da će Subotićeva odbrana tražiti saslušanje raznih svedoka kojima to neće biti nimalo ugodno. Strategija odbrane može se zamisliti i ovako: jeste, radili smo državni posao uz određeni profit, ali smo ga radili u ime i za račun ljudi kojih ovde nema i bez kojih bi to bilo nemoguće, pa ko je onda zloupotrebio položaj? Hajde da vidimo ko se od njih ugradio mnogo više od nas pukom zloupotrebom položaja; mi smo barem trgovali, a oni su samo uzimali reket, jer im se moglo. I ne samo to, nego su i godinama posle Petog oktobra pokušavali da nas reketiraju, pa kad nije išlo, onda su nas napali.

Evo, na primer: Bracika Kertes i Mrgud Škorpion su tu, na klupi, pa neka kažu kako je stvar išla. Ko je Kertesu govorio čije cigarete da pušta preko granice? Tu je i Steva Banović, predao se nedavno, on je bio šef čuvenih Kertesovih „vanrednih kontrolnih mera“ za to. Mrgud bi mogao da se suoči sa Canetom na okolnost ko je njemu, Mrgudu, pokazivao šeme akcije „Mreža“, mada se on, Mrgud, zavetovao da to više nikada neće reći. Jovica Stanišić jeste u Hagu i sanja čudovišta, ali je dostupan da svedoči odatle na okolnost uloge Resora državne bezbednosti u švercu cigareta, kanalima prevoza tako zarađenog novca i njegovoj raspodeli; kad je mogao Šešelj da svedoči iz Haga, može i on – ako mu bude dobro. Tu se onda, logičnim sledom, javljaju Milorad Vučelić, Franko Simatović, hadžija Antić, Mirko Vučurević, Neđo Bošković putem pokojnog zeta Vanje Bokana, Pero Matić, Dušan Zabunović (onaj što ne može da se liši Hitlerovog portreta) i još neki umetnici, što nipošto ne iscrpljuje listu mogućih svedoka na okolnosti zarade na švercu cigareta, metodima i sredstvima tog šverca i konačne podele profita iz njega. Ništa ne bi smetalo sudu – a pogotovo ne javnosti u Srbiji – da se ta priča rasvetli i u periodu pre 1995, jer se bez toga mnogo teže shvata o čemu je zapravo reč.

Skoro sasvim je izvesno da će Cane Subotić pomenuti u svom iskazu – i možda tražiti saslušanje svedoka na te okolnosti – i pokušaje iznude počinjene nad njim tokom proteklih desetak godina: od Ratka Kneževića i pok. Ratka Đokića, preko Vukašina Volfa Minića, pa do nekih ljudi mnogo značajnijih od tog polusveta.

„CRNA OVCA„: Tu bi se trebalo vratiti i na onu tužnu priču sa Dušanom Mihajlovićem, bivšim ministrom unutrašnjih poslova: da ko je Canetu Subotiću pokazivao razne verzije dijagrama akcije „Mreža“ i sa kakvim namerama. Sva je prilika da će Dušan Mihajlović biti predložen za svedoka na tom suđenju, na okolnosti, pored pomenute, kako je došlo do njegovih javnih istupa u kojima je uvlačio Vladimira Bebu Popovića i Čedu Jovanovića uz Caneta Subotića u šverc cigareta, pa onda i u političku pozadinu atentata na premijera Đinđića, sve po starom principu mitgegangen, mitgefangen, mitgehangen (zajedno hodali, zajedno uhvaćeni, zajedno obešeni). Dušan je bio taj koji je Caneta, „svog najuspešnijeg zemljaka“, zivkao i muvao za doprinos predizbornoj kampanji „Crna ovca“ iz 2003, da bi se to naglo podgrejalo u leto 2007. I tako dalje, ima toga još i sve se to, slava Bogu, dade lako razjasniti na sudu, čisto da ne pomremo u neznanju. Treba samo da sud svedoke pozove, a ne kao u suđenju za atentat na premijera da odbije zahteve stranaka u postupku, pre svega i iznad svega zahteve Srđe Popovića.

Nije preterano očekivati da će suđenje „Duvanskoj mafiji“ izneti na videlo i detalje o kojima se trenutno veoma rečito ćuti: kako to da im je Cane Subotić bio dobar četiri godine, a sada ga gone? Šta su sve zajedno radili? Nije valjda da su tek u leto 2007. doznali s kim su se to do sada pajtali i njuškali? Da se nije taj Cane malo suviše zaigrao i stao u tanjir nekima? Borba za monopole u najslađim poslovima u Srbiji je nemilosrdna.

Ali, sve se to dade razjasniti; treba samo političke volje i – što je mnogo važnije – poštenja i integriteta u pravosuđu, pa ko je kriv, kriv je, ali bez izuzetaka.