"Papa ima vrlo gust kalendar susreta. O poseti predsednika Nikolića razgovaralo se još dok sam bio ambasador u Vatikanu, u leto 2012, vrlo brzo nakon predsedničkih izbora u Srbiji. Međutim, brzina kojom će sastanak između Tomislava Nikolića i pape Franje biti ponovo zakazan biće indikativna – ako se to dogodi uskoro, značiće da se nešto ozbiljnije dešava u odnosima između Vatikana i Srbije"
Srbija se sada nalazi u kritičnoj fazi sprovođenja reformi i fiskalne konsolidacije. Zabrinjava što aktuelna Vlada pokazuje kolebanje u pogledu realizacije reformi, nije sigurano da li će istrajati na reformama ukoliko one ugroze političke interese stranaka u Vladi
Umetnost vladanja u današnje vreme jeste kako obezbediti političku stabilnost u uslovima kad imate sve žešću eksploataciju. Oni koji u tome uspevaju visoko su cenjeni u međunarodnim institucijama. Vučić je uspeo da sprovede reforme koje su ne samo nepopularne nego i kontraproduktivne za kvalitet života većine ljudi, a da pri tome to nije izazvalo ozbiljnije potrese. Tajna uspešne politike onako kako je ona danas shvaćena jeste da ljudi glasaju za vas uprkos tome što radite protiv njihovih interesa
Možete stvarati ne znam kako divan "pravni ambijent" i pisati teorijski savršene zakone, ali stanje medija na kraju će opet bitno zavisiti od – političkog konteksta
Talas izbeglica koje očajnički traže spas u Evropi rizikujući život u pustinji i na pučini ćudljivog Mediterana, posledica je sedam velikih ratova i desetine nešto manjih sukoba koji se vode na Bliskom istoku i na severu Afrike, kao i apsolutnog siromaštva u kojem živi polovina stanovništva "crne Afrike"
Kada je Bratislav Gašić seo u fotelju ministra odbrane 27. aprila prošle godine, verovatno nije slutio kakva ga iskušenja čekaju već u prvoj godini službe, mada je morao da zna da će ta stolica biti vrela. Da je sve ostalo bilo u redu (a nije moglo biti u armiji koja iza sebe nosi teret skorašnjih ratova, poraza, besparice), dovoljno bi bilo razloga za preznojavanje što je na toj funkciji u vreme kada se vojska približava NATO-u više nego što se to sviđa domaćem stanovništvu i Rusima, a on mora da objašnjava da nije sve tako kao što na prvi pogled deluje. Ovako, vojsku su od kada je on preuzeo dužnost počele da sustižu afere koje se ređaju jedna za drugom, od učešća vojnih policajaca u incidentu oko prebijanja Andreja Vučića na Paradi ponosa prošle godine, do pada vojnog helikoptera u Surčinu u kome je poginulo sedam ljudi. Uz sve to, očigledno je da se unutar vojske rasplamsao sukob "Tominih" i "Vučićevih" ljudi
Novi tematski broj časopisa "Gradac" posvećen je virtuelnoj istoriji, odnosno razmatranjima šta bi se desilo da su neki istorijski procesi krenuli drugim smerom od onog koji jesu. Autori koji se bave "kontrafaktualnim" pitanjima su ugledni istoričari Nil Ferguson, Endru Roberts, Majkl Barli, Džonatan Haslam i Mark Almond, a njihove teme su "Hitlerova Engleska: šta bi bilo da je Nemačka izvršila invaziju na Britaniju u maju 1940?", "Šta bi bilo da je nacistička Nemačka pobedila Sovjetski Savez?", "Staljinov rat i mir: šta bi bilo da je izbegnut Hladni rat?" i "1989. bez Gorbačova: šta bi bilo da se komunizam nije urušio?". Iz ovog broja, uz dozvolu izdavača, prenosimo deo eseja profesora Majkla Barlija
Američki predsednik Barak Obama izjavio je da izolacija Kube nije funkcionisala proteklih pedeset godina, da je Kastrov režim još na vlasti, te da treba da se pregovara o normalizaciji odnosa. Republikanci su ga dočekali na nož. Opsesija Kubom je konstanta američke politike, starija od hladnog rata
Procenjena vrednost digitalizacijom oslobođenih frekvenci na koje će sa radošću da se prošire operateri mobilne telefonije je oko 75 miliona evra godišnje: toliko će, naime, da inkasira država a da prstom ne mrdne, dvostruko više nego što je u kompletnu analogno--digitalnu tranziciju uloženo. Budući da se frekvence ne troše, a nije im potrebno ni održavanje, 37 miliona evra koliko je u ovaj projekat uloženo najisplativija je investicija otkad je sveta i veka
"Vučić je naš veliki vođa koji nas uči radu na svom primeru. A taj primer nije baš nimalo ubedljiv. Naprotiv. On je petnaest godina držao banku u Skupštini, prodavao maglu, zagovarao rat i slavio ratne zločince, a sad se predstavlja kao veliki radnik, mučenik koji radi od jutra do sutra. Je l’ to govore drugi premijeri? Žale li se oni građanima da mnogo rade, da im je mnogo teško, da im svi prete, da ne spavaju, da ne kradu i da nemaju kad da jedu? Vučiću ne pada na pamet da se nas nimalo ne tiče sve to što se odnosi na njega lično. To je ta intimizacija koja je strašno autoritarna i iritantna. Pritom, on govori o radu da bi nam rekao kako smo svi mi neradnici i kako smo zato siromašni"
Ginter Gras je, po meni, najznačajniji ne samo nemački nego i svetski pisac druge polovine prošlog stoleća. A bio je mnogo više od toga
"Moi mili Otac zdravo je bojažljiv bio, a ja sam za kupovinom Čeba (Čelareva) ludovao, šta više mojoi Soki naglašavao sačuvajme Bože da mi dete umre, samo to ću većma zažaliti od Čeba ako ga ne kupim..."
Ako se usvoje pravila koja važe samo za ovaj projekat, pred ovom ili budućim vladama i skupštinama stajaće dva loša izbora – da za svaki naredni veliki investitorski poduhvat donosi slične posebne zakone ili da zainteresovanim investitorima na drugim područjima saopšti da oni neće moći da računaju na prednosti koje su date investitoru "Beograda na vodi"
Ne treba očekivati da sveci budu bezgrešni, na kraju, i oni su bili ljudi. Ali se nanovo otvara poznata dilema koja zaokuplja laičku javnost – kako može biti svetac onaj koji je ćutao pred zlom? Hana Arent je, pišući o papi Piju XII i njegovom odnosu prema Holokaustu, skovala termin guilt by silence – krivica zbog ćutanja. Da li neko sa takvom vrstom krivice, zatvaranja očiju pred patnjom, zaista treba da bude smernica vernih
Ratne i postratne traume nekadašnjih jugoslovenskih društava, medijska, forenzička, politička i moralna identifikacija i prezentacije ratnih zločina, analiza mehanizama njihovog negiranja i brisanja unutar aktuelnih tranzicijskih ideologija – ovim pitanjima se bavi izložba Vladimira Miladonovića koja se održava od 13. marta do 17. aprila u galeriji "Likovni susret" u Subotici
"Kad kažemo ‘režim’, treba biti vrlo precizan: tu je reč o Aleksandru Vučiću i grupi ljudi oko njega. Nije reč čak ni o SNS-u, ni o vladi, nego o ljudima od kojih su neki možda vezani za SNS, dok neki nisu, ali su svi prijateljskim, kumovskim ili nekim drugim vezama vezani za Vučića"
Na osnovu izveštavanja medija, domaći menadžeri uglavnom imaju ulogu prevaranata. Ko biva, kod nas nema menadžera pa ih uvozimo, a domaći investitori su po pravilu tajkuni
Nakon što su ostavile štetu od 3,5 milijarde evra, ali i druge ekonomske, ljudske i političke posledice, poplave iz maja 2014. godine donele su i pitanja kako se adaptirati na klimatske promene
"Koliko je dugo trebalo da se probije stav Akademije nauka i Akademije arhitekata o ‘Beogradu na vodi’? Nije cenzura samo kada neko zove iz kabineta ovog ili onog i kaže: ‘Nemoj da objaviš, ili objavi.’ Cenzura je kada svetlo dana ne može da ugleda informacija koja je bitna za život građana, a koja dolazi iz neke ‘druge ruke’, a ne samo iz vladareve"
Novo čitanje kolumni Draže Petrovića samo podvlači njihove vrline, potvrđujući piščevo mesto u vrhu savremenog srpskog novinarstva
Paralelno čitanje dnevničkih "Zapisa iz NDH" Edmunda Gleza fon Horstenaua, opunomoćenog generala Vrhovne komande Vermahta u Pavelićevom Zagrebu, odnosno memoara Hermana Nojbahera, Hitlerovog izaslanika u Nedićevom Beogradu, nudi nam zanimljivu slike nekadašnje Evrope. Uz oprez i snažnu svest o velikoj opasnosti koja se krije u nekritičkom prepuštanju istorijskim analogijama, ovo štivo nam ipak govori mnogo i o našem vlastitom vremenu
Od 11 studentskih domova, koliko ih je u sastavu Studentskog centra Beograd, sedam nosi nazive po nekoj ličnosti. Većina domova je zadržala nazive koje je dobila u vreme SFRJ, a nekima je, poput nekadašnjeg doma "Ivo Lola Ribar", vraćeno staro ime ("Kralj Aleksandar I"). Studenti ih i dalje zovu po višedecenijskim nadimcima – Lola, Penezić, Vera, Rifat, Patris, Mika, ali većina njihovih današnjih stanara ne zna ko su bili ti ljudi i čime su zaslužili da domovi u kojim žive nose njihova imena
Nikad nisam učestvovao u politici kao organizovani deo bilo kakve opcije. Nisam to ni danas. A danas živimo u vremenu netolerancije, nerazumevanja, negacije demokratičnosti i prava na sopstveno mišljenje. To je zlo koje će definitivno da satre srpsku državu i srpski narod; to je u toku i to je recidiv
Premijer koji se sam nudi ispitivanju poligrafa liči na sitnog kriminalca koji veruje da može da vlada otkucajima srca, znojenjem i promenama krvnog pritiska. On iskreno veruje da se ceo svet, a ne samo opozicija, zaverio protiv njega
Premijer Viktor Orban prvi put se suočava sa građanskom neposlušnošću i razdorom u vrhu vlasti. Dok traje njegov sukob sa Zapadom oko Rusije, korupcija u Mađarskoj cveta
Šta sve srpski premijer Aleksandar Vučić može da nauči od nekadašnjeg britanskog kolege Tonija Blera
