Vučić i »primese fašizma«

Posle beogradskih izbora i još jednog debakla razjedinjene opozicije, proletos je jedan prozapadni opozicionar po političkoj čaršiji proneo vest kako je uticajni evropski diplomata nedvosmisleno saopštio da proevropske stranke u Srbiji treba da podrže i poguraju sveobuhvatni pravno-obavezujući sporazum s Kosovom i aktivnosti predsednika Aleksandra Vučića povodom toga: unutrašnji dijalog, nacionalni konsenzus, referendum i sve što već treba. Kad je ovaj naš političar stranom diplomati odgovorio da se u Briselu žmuri, između ostalog, na medijski mrak u Srbiji, te da bi, ako bi hteli da se potrude, mogli da oslobode makar RTS za opozicione stranke, jer će u suprotnom opozicija nestati, diplomata mu je kazao: „Zašto da pomažemo desničarima i njihovim finansijerima sa Istoka da promovišu antievropsku, nacionalističku politiku prema Kosovu?“

ŠTA KAŽU O SAVEZU VUČIĆ…: I eto ga sad, nekoliko meseci kasnije, formira se Savez za Srbiju, čiji je neformalni lider Dragan Đilas, ali na nešto izmenjenoj platformi od one sa kojom je Đilasova lista izašla na beogradske izbore. Savez će u odnosu na beogradsku listu od pre nekoliko meseci biti ojačan Demokratskom strankom koju sada predvodi Zoran Lutovac, naći će se tu verovatno i Dveri Boška Obradovića, mediji spominju i DSS Miloša Jovanovića. Od Đilasovih partnera sa beogradskih izbora biće tu Narodna stranka Vuka Jeremića, Levica Srbije Borka Stefanovića, Pokret za preokret Janka Veselinovića. Saša Janković (PSG) je najavio alternativni opozicioni blok i čini se da je definitivno odustao od dogovora sa svojim partnerima sa beogradskih izbora Đilasom i Jeremićem. Kao članovi Saveza spominju se još Zdrava Srbija Milana Stamatovića, Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića, Sindikat Sloga Željka Veselinovića. Savez još nije zvanično počeo svoj politički život, trebalo bi da bude formiran do kraja jula ili početka avgusta, ali je, makar u najavi, ambiciozna organizacija sa ciljem da privuče sve. Prvi je uslov da ga čine istinski opozicione stranke, pokreti, sindikati i grupe građana u širokom spektru od levice do desnice. Drugi, jednako važni preduslov za ulazak u Savez je da se programi pojedinačnih stranaka i pokreta u okviru Saveza mogu sprovoditi samo demokratskim sredstvima. Mediji su poslednjih dana spominjali 30 ciljeva o kojima su se opozicioni lideri dogovarali na zlatiborskom skupu prošle nedelje, što bi trebalo da bude neka vrsta krovnog programa Saveza za Srbiju. Među tačkama o kojima su se dogovarali okupljeni lideri levice, centra i desnice, kako je o tome govorio Borko Stefanović, spominju se borba protiv politike siromaštva koju nameće ovaj režim, borba protiv ovakvog tretiranja stranih investitora, pitanje Kosova i Metohije, reforma pravosuđa, formiranje specijalnog tužioca, donošenje zakona o poreklu imovine, sloboda medija, mogućnost da imamo slobodne izbore, sređivanje biračkih spiskova, mogućnost lustracije…

Savezu je, međutim, odmah prišivena desničarska i antievropska orijentacija. U tom su se prišivanju, nekako u trenu, složili i Vučić i Boris Tadić i Ana Brnabić i Saša Janković, ali i neki mediji za koje se baš ne bi moglo kazati da su režimski. Čedomir Jovanović se podrazumeva. Ukratko, okupljanje opozicije u organizaciju koja će biti „više od koalicije, a manje od partije“ i dogovor o 30 ciljeva ovog saveza (od kojih je rešavanje problema Kosova samo jedan), sveli su se na priču da srpska opozicija (bar ova koja se okuplja u SZS-u) neće dati podršku Aleksandru Vučiću da potpiše taj pravno-obavezujući sporazum sa Kosovom. Te da je Savez za Srbiju „desničarski“, „antievropski“, „antigrađanski“ i „s primesama fašizma“.

foto: dimitrije goll / tanjug

Primese fašizma „desničarsko-tajkunskom“ Savezu za Srbiju spočitao je Vučić, njega uvek najviše zaboli vest o udruživanju opozicije, pa je tokom posete Urgentnom centru KBC-a u Beogradu pre neki dan rekao: „Recite narodu koje je po vama jedino rešenje – da izbacimo Albance? Ima ih između 1,35 i 1,4 miliona. Ja ne mogu da budem neodgovoran i neozbiljan kao drugi. Mi ćemo nastaviti da razgovaramo, a oni koji su uništili zemlju, doveli je do bankrotstva, neka pričaju svoje priče. Neka kažu narodu da žele da budemo taoci problema na KiM.“

Tom prilikom Vučić je najavio i da će građani uskoro čuti za šta je Vuk Jeremić dobio pare od katarske ambasade iz Nemačke „iako on ćuti na tu temu“, ali i odakle Đilasu 100 miliona evra „koje je zaradio od 2007. do 2012. godine, kada je bio bog i batina u državi“. I naravno, požalio se da je teško suprotstaviti se „tajkunskoj familiji partija“ koja ima mnogo novca i medija – Šolakovih i Đilasovih medija, kao i boriti se „protiv tajkuna iz Makedonije koji pokušavaju da nam uređuju zemlju“.

…JANKOVIĆ, BORIS I ČEDA: Saši Jankoviću, lideru Pokreta slobodnih građana, dojučerašnjem saborcu Dragana Đilasa i Vuka Jeremića i prekjučerašnjem saborcu DS-a (koji će biti u SZS-u, prim.n), vest o desničarima u redovima Saveza taman je dobro došla da se konačno pozicionira na srpskoj političkoj sceni. Mada, ruku na srce, nigde u svom autorskom tekstu u „Danasu“ (18. jul) nije spomenuo ni Đilasa ni Jeremića, ipak, reklo bi se da se citat odnosi baš na odluku lidera Saveza da okupe i konzervativce i liberale: „Istina je da i sa opozicione strane ima nemali broj onih koji, zgroženi realnošću, prosto žele promenu, bilo kakvu. Ali mnogim ljudima ipak nije svejedno šta će se posle desiti – hoće li Srbija biti nacionalistička, konzervativna, državocentrična, kolektivistička, sa krutom društvenom hijerarhijom, okrenuta Rusiji i Istoku, živeti sa zamrznutim kosovskim konfliktom i okružena NATO zemljama s kojima se gleda preko nišana. Ili ćemo živeti u građanskom društvu koje poštuje i štiti nacionalni identitet, ali ga ne stavlja iznad ravnopravnosti svih građana; gde je državna vlast ograničena širokim slobodama i pravima ljudi i kloni se suvišnog mešanja u društvene i ekonomske tokove, ali osigurava obrazovanje, zdravlje i sprečava siromaštvo; u kojoj opšte ne može da potre pojedinačno, već se traži njihova harmonija, gde je društvo inkluzivno i gde se svi problemi, uključujući kosovski, rešavaju bez nepotrebnog odlaganja i s pogledom u budućnost…“

Zato je u istom tekstu predsednik Pokreta slobodnih građana već najavio i opozicionu alternativu SZS-u – drugi opozicioni blok okupljen oko PSG-a. Biće to, kaže on, dogovor političkih organizacija sličnih stavova, od liberalnih do socijaldemokratskih: „Taj politički blok biće spreman za saradnju sa opozicionim političkim organizacijama drugačijih političkih vizija kada za to dođe vreme, kako bi Srbija što pre izašla iz diktature i uvereni smo, nepovratno pošla baš putem izgradnje evropskog, prosvećenog i otvorenog društva“, napisao je Janković u pomenutom tekstu za list „Danas“.

I Boris Tadić, predsednik SDS-a, sličnog je mišljenja kao Janković. On je uveren da će se formiranjem Saveza za Srbiju ujediniti samo „antievropska konzervativna opozicija u jednom bloku, dok će proevropska i građanska opozicija ostati razjedinjena i dodatno oslabljena. I da bi trebalo da dođe do „prestrojavanja u dve politički i vrednosno kompaktne kolone – građansku proevropsku i konzervativnu antievropsku“ koje bi radile zajedno na izbornim uslovima i kontroli izbora. Ali i da proevropski građanski politički model ne može da se ostvari „na konceptu patrijarhalnog društva“. Zato je opomenuo i Demokratsku stranku i sve njene bivše lidere da se manu ćorava posla sa konzervativcima i da bi trebalo da se priključe idejama koje iznose on i Saša Janković jer „političko mešanje baba i žaba“ samo može da poveća apstinenciju i razočaranost birača. Čedomir Jovanović, predsednik LDP-a, rekao je da Savez za Srbiju afirmiše političke vrednosti koje su već jednom uništile ovu zemlju. Kao i predsednik Vučić, i Jovanović je uveren da je Srbiji „potreban mir“ i da se „do njega može doći samo dogovorom sa kosovskim Albancima“.

„Zbog toga LDP želi referendum, jer verujemo da su građani Srbije hrabriji od političara koji im nude život ‚zaleđen’ u devedesetim“, zaključio je Jovanović.

ŠTA KAŽU U SAVEZU: Na optužbe da je Savez desničarska i antievropska organizacija zato što se protivi načinu na koji Aleksandar Vučić vodi pregovore s Prištinom, kao i potpisivanju pravno-obavezujućeg sporazuma, u Savezu za Srbiju kažu da je posredi klasična zamena teza. Kao i da nijedna od članica Saveza bez obzira na to da li je levičarska, desničarska ili centralistička, nije protiv dijaloga sa Prištinom i stvarne normalizacije odnosa Albanaca i Srba, sigurnosti, stabilnosti i istinskih demokratskih reformi kako u srpskom tako i u albanskom društvu. Problem je, ističu, što se ne zna šta piše u pravno-obavezujućem sporazumu, to samo zna Vučić. U takvim se netransparentnim okolnostima ne može tražiti podrška i saglasnost o bilo čemu. Protiv su pravnog priznanja Kosova i to je zajednički stav svih članica SZS o rešavanju kosovskog problema. Borko Stefanović (Levica Srbije), jedan od lidera SZS, u intervjuu za prošli broj „Vremena“ kaže:

„O pregovaračkom procesu u Briselu nigde se ne raspravlja, niti postoji bilo kakva informacija o tome koji papir je na stolu, šta taj papir podrazumeva i da li se zaista sve svodi na tu famoznu stolicu u UN. Bez rešavanja tog pitanja ne vidim da Srbija može da napreduje. To uopšte nije pitanje desnice i levice, to moram da istaknem. U delu naše liberalne javnosti, bilo kakav državotvorni stav o Kosovu tretira se kao nacionalistički. To je ogromna greška i to nigde na svetu ne postoji. Ako neko kaže da branimo svoj državni interes i Ustav, kažu: aha, Đilasov savez naginje udesno. Po čemu? Da li je dokaz da neko nije desnica to što ćemo reći: odričemo se Kosova i idemo dalje?“

Ni Zoran Lutovac, predsednik DS-a, takođe jedan od osnivača SZS, nije siguran šta zapravo znači pravno-obavezujući sporazum o kojem se govori i zato je uveren da pre normalizacije odnosa između Beograda i Prištine prvo treba normalizovati odnose u Srbiji. Jer je, kako kaže, Vučić uzurpirao sve institucije i jedino on zna šta uopšte predviđa pravno-obavezujući sporazum s Prištinom (TV N1, 17. jul). Za razliku od Lutovca i Stefanovića, Vuk Jeremić i Boško Obradović su sigurni da je to potpisivanje kosovske stolice u UN, odnosno priznanje nezavisnosti Kosova.

Vuk Jeremić (NS) tvrdi da je jedina nagrada za potpisivanje kosovske stolice u UN – „četiri godine Aleksandra Vučića na našoj grbači sa punom podrškom Zapada“. U intervjuu za „Blic“ Jeremić je na pitanje novinara da li je alternativa sporazumu – zamrznuti konflikt, rešenje kosovskog pitanja, odgovorio ovako: „Kakav konflikt?! Trenutno nema nikakvog, pa ni zamrznutog – niti ga mora biti, kako to režim želi da predstavi da bi zastrašio narod. Nije tačno da je članstvo ‚Kosova’ u UN neophodno da bi život bio normalizovan, kako na teritoriji Pokrajine, tako i u regionu. Tajvan, na primer, nema stolicu u UN, a ima i te kako intenzivne ekonomske odnose – i sa Kinom i s ostatkom sveta. I bez stolice u UN ‚Kosovo’ će uskoro dobiti viznu liberalizaciju. Ne vidim zašto bi alternativa kosovskom članstvu u UN morala da podrazumeva konflikt.“ (22.7, Blic)

U Savezu za Srbiju su uvereni da će im se, uprkos činjenici što zasad nisu uspeli da okupe celu opoziciju, kasnije sigurno pridružiti još političkih organizacija, stranaka i grupa građana na lokalu, te da je ovo tek početak. Oni ne strahuju od osuda svojih glasača zato što su ušli u savez sa strankama sa kojima ne dele ni uverenja ni istu ideologiju, jer su dosadašnji izborni ciklusi pokazali da ovakvo okupljanje jedino može biti delotvorno. Posebno zato što su se dogovorili o prelaznoj vladi, tj. da prva vlada koju bude formirala ujedinjena opozicija bude prelazna. Ova vlada imaće zadatak da ispuni dogovorenih 30 programskih tačaka, a to znači, između ostalog, i da se pripreme uslovi za održavanje fer i poštenih izbora u roku od godinu dana.

I DOS je kao i današnji Savez za Srbiju okupio ideološki različite stranke, s ciljem da se cela opozicija ujedini protiv Slobodana Miloševića. Cilj je ostvaren, a raspad DOS-a je počeo već 6. oktobra. Današnja opozicija, međutim, nema ni materijalnu ni moralnu podršku Zapada kakvu je imala opozicija iz devedesetih, na prvom mestu zato što u Aleksandru Vučiću imaju dobrog saradnika ne samo po pitanju Kosova nego i inače. Zasad nemaju razloga da traže alternativu Vučiću. Čak i ukoliko bi opozicija podržala pravno-obavezujući sporazum sa Prištinom. Zapravo, tek tada ne bi imali nikakav razlog da traže alternativu.

Olako etiketiranje Saveza za Srbiju koje združeno sprovode i Vučić i Tadić i Jovanović i Janković, a na kraju i zapadne diplomate, svako iz svojih razloga, ima jedan cilj – delegitimizaciju demokratskog potencijala nove ujedinjene opozicione snage. I nije to neočekivano. U nečem je drugom ovde opasnost, što zapadne diplomate ne mogu da shvate jer ovde ne žive. Ako je Savez za Srbiju „desničarski“, „antievropski“ i „s primesama fašizma“ zato što neće da podrži Aleksandra Vučića da potpiše pravno-obavezujući sporazum, da li to onda znači da će svako ko bude protiv tog sporazuma s Prištinom – biti fašista? Hoćemo li se, dakle, na referendumu izjašnjavati za fašizam i protiv njega?