Bilo da su njihovi međusobni sukobi i animoziteti stvarni ili su samo bacanje prašine u oči, Vučić i Nikolić su uvek do sada postizali dobar kompromis. Jedan je dobijao vlast i moć, a ni drugi nije ostajao kratkih rukava
Veliki je posao uradio Radivoj Cvetićanin, i obavio ga je elegantno, odmereno, gospodski
"Nema nikakve. Ja ne vidim nikakvu sličnost niti paralelu između Đinđića i Vučića. Apsolutno ne. Prvo mislim da Đinđića nije zanimala vlast, a Vučića isključivo zanima vlast. Mislim da je Vučić mnogo veštiji otimanju i zadržavanju vlasti koja, očigledno, ovde može samo na totalitaran način da se izvede. Da je to Đinđić mogao, on ne bi bio ubijen"
"Kako proširenje Evropske unije trenutno nije na stolu, neki evropski političari vide Zapadni Balkan kao tampon zonu prema Bliskom istoku, koji iz njihove perspektive počinje sa Turskom. Takvi smatraju da Zapadni Balkan treba zato oblikovati kao prostor gde bi se apsorbovali budući eventualni šokovi – izbeglički i svi ostali. A ako vam je cilj da na nekoj teritoriji, uslovno rečeno, imate potencijalni kamp, onda vam tu ne treba demokratija, već brutalni upravnik. To nikako ne može biti u interesu nas koji ovde živimo"
Kako izgleda ta zamišljena medijska budućnost, dalo se zapravo i naslutiti u danima nakon briselske predstave Ane Brnabić. Aleksandar Vučić otvoreno se pobunio zbog toga što je Ivica Dačić na N1 dobio osam sekundi više od njega, Goran Vesić samo što fizički nije nasrnuo na koleginicu Maju Nikolić, "Kuriru" je ukazana milost, a nastup predsednika na TV Pinku bio je dvoiposatni monolog održan u prisustvu osoba koje rade u medijima, a koje nisu smele, uspele, želele ili umele da postave nijedno iole suvislo pitanje. Da li tako, po mišljenju Ane Brnabić, Jadranke Joksimović i Aleksandra Vučića izgleda to famozno objektivno novinarstvo? Da li je takvo medijsko okruženje ono što nas očekuje, ili bar ono čemu se vladajuća elita nada? Da li je to slika pred kojom će – kao i do sada – raznorazni evropski i svetski zvaničnici koji pohode Vučića nemo klimati glavom i praviti se da ništa ne primećuju? Da li je to ideal kojem bi trebalo da stremimo uz njihovu podršku
Nabivši Srbima usred Beograda na nos da ih je trebalo bombardovati, te da nam je maltene NATO doneo demokratiju, neupućeno i ljutito ponavljajući površne, crno-bele zapadne stereotipe, Herta Miler je, nažalost, skrenula pažnju sa svojih romana koje i te kako vredi pročitati
Nedavni sukobi Zorane Mihajlović sa pojedinim ministrima samo su najnovija epizoda – napadi na nju "iznutra" su konstanta naprednjačke vlasti, baš kao što je konstanta i da ti sukobi i napadi nisu imali nikakve konkretne posledice po učesnike u njima: vlast koja ih okuplja bila je, i još uvek je, dovoljno jak integrativni faktor
Tokom kongresa, komunikacija u Kini je otežana. Poznate aplikacije, već korišćene prilikom ranijeg boravka u Kini, koje služe da se uloguje na gmail, gugl i fejsbuk, jednostavno nisu bile od koristi. Reporter "Vremena" nije čak uspeo ni sms-om da odgovori kolegi koji živi i radi u Kini
Skandiranje i talambasi uglavnom su dosta važni kao efekti kad je vladavina zasnovana na kampanjama i propagandi, a ne na politici. Onda se od te zaglušujuće buke ništa drugo i ne čuje. Tu je vrstu vladavine Aleksandar Vučić tako dobro usavršio da se čini da će mnogo vode proteći Savom i Dunavom dok se opet ne pojavi neki novi majstor u takvoj veštini u ovim našim krajevima
Ove godine Srbija obeležava 250 godina od rođenja Filipa Višnjića. Na osnovu kojih izvora je otkriveno kad je rođen slepi guslar srpske narodne epike
Zašto je uspevao Nju dil u SAD 30-ih godina prošlog veka ili razvoj države blagostanja u nekim evropskim zemljama? Kapitalisti nisu to radili sami, nisu oni bili ti koji su inicirali socijalno osiguranje, zakone koji regulišu dečiji rad i minimalne zarade, prava radnika, sindikate... Neophodno je da postoji jak radnički pokret, što ne zavisi samo od kapitalizma već od tradicije društvenih protesta i neformalnih grupa, feminističkih reformista, kao i od vladinih inicijativa. Ako postoji demokratski sistem u kojem se računa snaga glasača, gde imate javnu kritiku kao legitimnu formu, veća je šansa da će kapitalizam biti reformisan na poželjan način
Kako su dvojica pisaca koji su otvorili ovogodišnji Sajam knjiga otelovili dve različite priče ovdašnjeg režima – za spoljnu upotrebu i za po kući
Nešto slutim da će prvi član nove Medijske strategije – a iz komisije su se povukli svi članovi reprezentativnih cehovskih udruženja – glasiti: "Vučićev mora biti najduži." Mislim na govor
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić koji peva turskom predsedniku Erdoganu, dok ga muftija Mustafa Jusufspahić kiti novčanicom od sto dolara, nije ni bruka ni sramota, nego prava slika srpske spoljne politike: veliko ponižavanje za sitne pare
Službena beleška Tužilaštva za organizovani kriminal o postupku protiv ministra Aleksandra Vulina do koje su došli novinari KRIK-a pokazuje traljav, površan i nedovršen posao tužilaštva i policije. Na razgovor nije pozvan ni ministar Vulin, ni misteriozna tetka koja mu je, navodno, pozajmila 205.000 evra, a istražni organi nisu proverili ni sumnjiv milionski posao koji je Vulin sklopio na Kosovu. KRIK otkriva i da je slučaj vodila tužiteljka Tamara Ristić, u javnosti poznata po postupku protiv biznismena Miroslava Miškovića
U ozbiljnim zemljama spoljna politika ne zavisi od ličnih odnosa nego od strateških interesa i institucija. Srbija nema funkcionalnu strategiju spoljne politike i bezbednosti, pa to kompenzuje burazerskom diplomatijom i improvizacijama
Gde može da se govori o kriminalu i korupciji u vrhu vlasti ako ne može ni u Narodnoj skupštini ni na javnom medijskom servisu
Policijski sindikat Srbije skrenuo je pažnju javnosti na izmene i dopune Zakona o policiji, koje su došle do faze zakonskog predloga. Direktor policije Rebić teši nas da policiji možemo da verujemo. Za to vreme predviđaju se veoma zanimljiva nova ovlašćenja policije i proširuju postojeća
Partokratska radna biografija predsednika Srbije nema nijednu dodirnu tačku sa biografijom "čoveka iz naroda", kako se on svakodnevno u javnosti predstavlja
Iznošenjem zahteva za održavanje izbora Pokret slobodnih građana i Narodna stranaka u osnivanju pomerile su za trenutak debatu sa pitanja hoće li i na koji način Dragan Đilas učestvovati u toj trci na uslove za održavanje te trke. Ukratko: traži se da svi učesnici u izbornom procesu imaju ravnopravne uslove i mogućnost da predstave svoje politike svim građanima, a da vlast ni na koji način ne zloupotrebljava svoju poziciju i omogući fer izborno nadmetanje
Neki novi aktivisti, pokreti, stranke (Ne da(vi)mo Beograd, studenti, Pokret slobodnih građana Saše Jankovića, ostatak opozicije i nezavisni novinari) uprkos svim opstrukcijama režimsko-medijske kamarile SNS-a, postigli su makar jedno – učinili su vidljivim neka od najvećih nepočinstava ove vlasti u proteklih pet godina. A to u ovakvoj raspodeli snaga i moći, uopšte nije malo, ali je još uvek – nedovoljno
Kazuo Išiguro, ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost, očima njegovog srpskog izdavača
U zamišljenom takmičenju za najomraženiji lik iz devedesetih, u izuzetno jakoj konkurenciji, Milovan Bojić bi bio u najužem izboru. Danas je opet na velikoj sceni, sa osmehom koji poručuje: "Pljunete mi pod prozor"
"Cela opozicija je danas roptateljska, zato što je, kao u svim autoritarnim režimima, lišena svake moći. Ne znam kako je u vašoj generaciji, ali ja od svojih ispisnika stalno slušam da ‘nikada nije bilo ovako strašno’. To nije tačno, ljudi imaju kratko pamćenje i zaboravljaju sve zlo i bolno, trpljenje i patnju, postoje mehanizmi koji to zatrpavaju. I zato smo uvek spremni da kažemo da nikada nije bilo gore nego sada, da ropćemo. S druge strane, uvek treba roptati, jer promene bez roptanja nema"
Španska vlada je ušla u opasne vode kada je poslala 7000 policajaca da fizički spreče Katalonce da glasaju na referendumu koji Madrid smatra neustavnim. Time je samo udahnula vetar u leđa katalonskim indipendistima, koji sada razmatraju sledeće korake i prave stilizovane paralele sa metodama Frankovih fašista
Izbori u Beogradu, koliko god se insistiralo da su to izbori za 110 odbornika Skupštine grada Beograda, imaju tu jednu zavodljivu "grešku" – vazda se na njih gledalo kao na izbore za gradonačelnika Beograda. Ko god da je pričao o "timu" taj bi obično promašio temu, zato će Vučić ponovo govoriti o sebi
"U poslednjih par godina u Mitrovici smo imali preko pedeset slučajeva paljenja automobila, bacanja ručnih bombi i dva nerazjašnjena ubistva. Sve se to dešava na teritoriji od dva i po kvadratna kilometra, koja je potpuno pokrivena sigurnosnim kamerama. Očigledno je da se policija boji da se ne zameri počiniocima, ili su počinioci uvezani sa bezbednosnim strukturama"
