Futuristički institut – Krajnje je vreme bilo da se promoviše srpska varijanta baba Vange, a pitanje za futuriste glasi – šta će biti ako Vučić ode?

Kristalno jutro: A u studiju svi klimaju glavom

Kad je „Srpskom telegrafu“ pripala nevesela čast da objavi, prošle nedelje, kako Aleksandar Vučić, sav utučen zbog nerazumevanja, razuzdane opozicije i još razuzdanijih igumana, i popova uopšte, namerava da se povuče i s državne i sa stranačke funkcije, hteo sam da se nasmejem, ali i meni, kao i ukupnom ovdašnjem građanstvu odavno nije do smeha i sasvim je jasno da nema tog marifetluka kome se neće pribeći radi jačanja krvne slike svevođe.

Nismo dugo čekali – što se nekad govorilo, nije se ni olovo s te štampotine osušilo – a počela je kuknjava kako je bez Vučića sve propalo i u tom stilu. Nisam očekivao da će izvesni Darko Glišić, predsednik Izvršnog odbora Srpske napredne stranke (SNS) dva puta uzastopce biti pomenut u ovoj kolumni, ali, eto, događa se. Prošle nedelje istakao se optužujući Zoranu Mihajlović da se obogatila zahvaljujući Vučiću i umesto da je prijavi tužilaštvu, on je turio u saopštenje, a ove nedelje posebno se istakao izjavom da će srpski narod, ako Vučić ode, da doživi novu „Oluju“ i još gore da će on, Glišić, takođe da ode. Pa vi Srbi vidite šta ćete bez Glišića.

Pitam se već poodavno, ne više profesionalno nego ljudski, šta tera nekog ko se zove glavni urednik da objavljuje gluposti, a onda sam video uživo glodara (molim urednike, lektore i korektore da ništa ne ispravljaju i ne pomisle da sam hteo da napišem pomodno: glodura) i stvar mi je postala kristalno jasna, mada nije bila noć nego rano jutro.

Taj je izjavio, parafraziram, da sve i kad bi nam dozvolili da ubijemo milion i po Albanaca, niko od Srba ne bi želeo da ide da živi na Kosovu. Njemu je to ključni dokaz ispravnosti Vučićeve najnovije teze o razgraničenju. Prisutni u studiju televizije Pink s razumevanjem su klimali glavama i stekao sam utisak da im se najviše dopao onaj prvi deo izjave. Eto, takvi i njemu slični kreiraju javno mnjenje u Srbiji, pa se posle pitamo kako smo dovde došli, a još se ne pitamo kuda ćemo s takvima na kraju stići.

Nije nemoguće da se Vučić negde požalio da mu je svega dosta, kao i nama uostalom, a onda je neko procenio potencijalnu vrednost spina i dostavio ga uredniku tog „Srpskog telegrafa“ koji je odigrao ulogu lakmus papira: da vidimo, brajko, ko će jače, brže i bolje da moli svevođu da ne ide u manastir (tamo bi mogao da ga spopadne iguman Sava). Pored narečenog Glišića i drugi su se isticali, ali nedovoljno, što bi mogla biti neka linija razgraničenja ne samo unutar SNS-a već i šarolike interesne koalicije oko Aleksandra Vučića.

Boško čeka u Čačku: Frustracija na frustraciju

Pre nego što pređem na ponovo aktuelno pitanje puča, samo bih da napomenem da me je ovo s povlačenjem podsetilo na tipskog lika iz mog detinjstva, vremena oskudice kad je i posedovanje lopte bilo statusni simbol. Onaj ko ima loptu morao je da igra makar pojma o fudbalu nemao, a kad se njemu nešto ne dopada, stavi loptu pod mišku i ode kući, a mi ostali kao – Glišić.

A onda je Boško Obradović, lider „Dveri“, napisao na društvenim mrežama da bi vojni i policijski časnici trebalo da uhapse predsednika Srbije zbog kršenja Ustava. Možda Obradović i nije bio svestan da je samo dodao municiju za vladalačke haubice, ali je artiljerija odmah proradila. Jake reči – vojska, policija, hapšenje – pre odražavaju neku vrstu nervoze zbog neučinkovitosti onih koji sebe smatraju opozicijom nego što doprinose boljem pozicioniranju opozicione scene u frustriranom društvu uplašenom od prevratničkih ideja i zabavljenim elementarnim preživljavanjem.

Obradović još zadirkuje vlast tvrdeći da „već 48 sati u krugu porodice u Čačku“ čeka ostvarenje najava ministra policije i vojske da bi trebalo da bude uhapšen. A onda se u utorak oglasio i Aleksandar Vučić i, prema agencijama, izjavio je:

„Šta je drugo poziv na hapšenje predsednika države nego poziv na vojni puč i krvoproliće?“, upitao je Vučić komentarišući pitanja novinara za „prozivke“ pojedinih opozicionih predstavnika zbog njegovih stavova o rešenju kosovskog pitanja.

„Ovo je direktan, javni poziv na vojni puč i krvoproliće, na ubistvo vrhovnog komandanta, na njegovo hapšenje“, rekao je Vučić, te poručio da je očekivao da neko na to reaguje.

Ne bi, dodao je, da se meša u posao državnog tužioca, posebno s obzirom da je u pravosuđu, kako je naveo, još mnogo „odlivaka“ i „ispljuvaka“ režima u kojem je glavna bila Demokratska stranka: „Ali, očekivao sam da neko reaguje, jer ne postoji bolji primer da se reaguje, ali zašto tužioci ćute, kao što su navikli da ćute iz vremena Đilasa i DS, kad su ćutali na krađe, ne znam, ali pokažite mi bolji knjiški primer da je reč o pokušaju vojnog i državnog puča.“

Kako je rekao, mislio je ranije kad je Dragan Vučićević, urednik „Informera“, pominjao državni udar, da on preteruje, ali sada, kaže, čini se da je to bilo tačno.

Budućnost: Ko će prvi da beži?

U međuvremenu, oglasio se i novoformirani Futuristički institut s analizom šta bi bilo kad bi bilo, odnosno ukoliko propadnu ideje Aleksandra Vučića oko rešavanja kosovskog pitanja. Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, jedan od osnivača ove srpske varijante „baba Vange“ izjavio je, ukoliko je tačno citiran, da bi godišnji gubitak Srbije bio „sto milijardi evra“, dakle, veći nego što sada zaradimo, pa vi vidite, posebno Boško Obradović da vidi, kolika je Vučićeva vrednost.

Pored Čadeža, osnivači Instituta za futurizam i odbranu lika i dela Vučića i njegove politike su i Vladimir Čupić, bankar, Milko Štimac, bivši direktor Agencije za hartije od vrednosti i Ivan Radovanović, novinar.

Nekako su izračunali šta će da bude ako Vučić ode, ali bih jako voleo da izvračaju pravce raspada SNS-a i koalicije oko njih i ko će prvi da pobegne iz zemlje. To bi se čitalo i bez plaćanja podlistaka u dnevnim novinama.