Na licu mesta– Sever Kosova

Satnica puna obećanja

Ovog puta ništa nije ličilo na crninu i sivilo, kišu, sneg, tragediju, čemer i jad januarskog Vučićevog puta od manastira Banjska do Lapljeg Sela i Pinkovog rijaliti prenosa iz te seoske hale. Predsednik Srbije sa svojim saradnicima sada nije delio pernatu živinu, telad, krave i vozila, kao posle ispovesti i jadikovki srpskih seljaka sa centralnog Kosova 20. januara, četiri dana posle ubistva Olivera Ivanovića. Tokom ove dvodnevne posete nizale su se reči o velikim infrastrukturnim ulaganjima – nule na brojevima vrtoglavo su se ređale

Kultura sećanja – Gazimestan, onda i sad

Događanje vođe u odsudnom trenutku

Miting na Gazimestanu 1989. Srbija je pripremala mesecima. Trideset godina kasnije, nedeljama se "priprema" javnost u Srbiji da će se na Kosovu ponovo dogoditi nešto istorijsko. Izvesno, bez bine, himne i stotina hiljada ljudi

Intervju – Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa

Samo se prepustite i uživajte

"Danas je pomalo utopijski verovati da promovisanje pravih vrednosti u pozorištu može da dovede do šire društvene emancipacije. Ali, vi me niste pitali da li može da utiče globalno, već na publiku. Da, verujem da može, ali da se taj uticaj sprovodi i kritikom onoga što ne valja u društvu, i promocijom emancipatorskih vrednosti"

TV manijak

60 godina RTS-a – može li televizija da omatori

U vreme kada ideologije gube značaj, kada kapital uređuje medije i pomera državne granice, javni servis je jedini prostor gde je moguće voditi dijalog o vizijama budućnosti i konstruktivno kritikovati postojeće stanje stvari

Osečina – Jubilarni, 13. Sajam šljiva

Dva metra pesme

Voditelj završno reče da su njegovi od obližnje Gole glave, da uživa na bini, pa reče gologlavu misao, kojom je, kod organizatora, konkurisao za dupli honorar: Ja se nadam da će "Vreme" sve najgore o nama napisati, ali, mi se radujemo da će svi drugi mediji pohvaliti manifestaciju

Prilog raspravi o "razgraničenju"

Svako je imao svog Albanca

"Radničke novine" iz 1913. godine pišu: "Nama su u Beogradu Arnauti poznati: oni su vrlo valjani i izdržljivi radnici na obali Save i Dunava gde istovaruju i utovaraju velike terete, oni su drvoseče, bozadžije, salepčije itd. I još nijednog Beograđanina nije bilo da se na lenost Arnauta požalio." Posle Drugog svetskog rata gotovo svako koga sam poznavao u Beogradu imao je "svog Albanca". Nisu bili samo fizikalci, bili su i naši "privatni bankari" od kojih smo bez kamate mogli da pozajmimo novac ili kupimo devize

Sezonski rad

Verovanje na reč umesto ugovora

Sve pozitivne aspekte zakona koji treba da uređuje položaj sezonskih radnika zasenio je deo koji se odnosi na usmeni ugovor. Naime, prema nedavno usvojenom zakonu, sezonski radnici u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu imaće usmeni dogovor sa poslodavcem o naknadi, ali i uslovima rada

Zlostavljanje na radu

Društveni, a ne lični problem

Srbija od 2010. godine ima Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu. Iako je, po mišljenju stručnjaka, ovaj zakon savremen, osam godina od početka njegove primene teško je proceniti njegovu uspešnost. Najčešće navođeni razlozi za to jesu teška dokazivost i velika mogućnost zloupotrebe

Intervju – Sarita Bradaš

Šta se krije iza statistike

"Na prvi pogled pozitivan pokazatelj povećanja zaposlenosti rezultirao je, u najvećem delu, povećanjem broja obespravljenih ljudi koji su na marginama tržišta rada, mladih koji, umesto da se obrazuju, rade na slabo plaćenim poslovima, starijih kojima penzija ne obezbeđuje opstanak, ljudi koji nemaju garantovanu zaradu ili onih čija je zarada znatno manja, ljudi koji nemaju bezbednost i zaštitu na radu, pravo na bolovanje, pravo na godišnji odmor, prava iz socijalnog osiguranja, zakonsko radno vreme, pravo na sindikalno organizovanje i slično"

VREME SOLIDARNOSTI 3, 23. avgust 2018.

Tamna strana rada

Udvorička posla

Vučićeva Osma sednica

Istorija Srbije (i Jugoslavije) bogata je ulizicama, udvoricama, laskavcima i karijeristima – kao što se zna. Zna se takođe da su takvi bili prvi koji će zabiti nož u leđa predmetima svog dotadašnjeg obožavanja. Pošto nas istorija ne uči ničemu, da vidimo gde smo sada kad je o tome reč

Intervju – Vladica Đurđanović, bivši direktor Aerodroma Konstantin Veliki

Zašto su nam oteli aerodrom

"Ovo što se dešavalo u poslednjih šest meseci posledica je trogodišnjeg sukoba gde ste na jednoj strani imali mali, već prežaljeni Aerodrom Niš sa lokalnim institucijama i lokalnom politikom, a na drugoj svu silu državne administracije i politike ogledanu u Ministarstvu saobraćaja i ministarki Mihajlović, da bi kasnije bila uvučena i Vlada, pa i stranka. Zašto je sve urađeno na ovaj način, pitanje je za Ministarstvo. Zašto baš posle potpisivanja ugovora sa Vansijem? Zašto se uopšte otvarala ova tema kada je jasno bilo da će problem s Kosovom i Metohijom kulminirati? Naravno, nikakve direktne veze nema između Aerodroma Niš i problema sa Kosovom i Metohijom. Reč je o tajmingu, u takvoj situaciji se sporedne krizne situacije kao što je Aerodrom rešavaju po ‘hitnom postupku’"