Ako su sastanci Igmanske inicijative poslednjih godina otkrivali prirodu odnosa između balkanskih zemalja, sada međudržavne veze mogu ponešto reći o budućim sesijama ovog pokreta: kako stvari stoje, na njima se neće ponovo lako okupiti predsednici zemalja dejtonskog trougla
U samoj izvedbi, Peti oktobar u Beogradu je bio mnogo spektakularnija manifestacija od Oktobarske revolucije. Grupe vojnika bi dolazile redom pred određene objekte ili institucije poput železničke stanice ili pošte u Petrogradu, tu su se malo natezale sa stražom, ova bi se potom razišla i boljševički komesar bi javio da je zauzimanje završeno. Tramvaji su za to vreme normalno vozili, a narod, više ili manje zainteresovano, gledao kroz prozore šta se dešava
Dok se u Prištini spremaju da dočekaju Fift Senta, u Mitrovici prave spomenik ruskom konzulu
Državni vrh, nakon decenije uništavanja sudstva i pravosuđa, u celini nije pokazao nameru da stvari bitno poboljša
Napori zlikovačkog kartela da relativizuju i podriju sudske procese protiv svojih članova nešto su izgubili na upornosti. Mora biti da je to zbog nespornih činjenica, tako da su sada na redu apsurdni i očajnički pokušaji da se javnost uveri kako su Legija i ekipa nevini
Da li jedna od najvećih lokalnih investicija, vredna 14 miliona evra i 400 radnih mesta, zaista ugrožava 240 vrsta retkih ptica Carske bare
"A kod nas..."; "Vreme" br. 878
Tešku odluku, koja podrazumeva vođenje računa o suprotstavljenim stranačkim interesima, a valjda i o interesima Srbije, doneće prema najavama Boris Tadić, Vojislav Koštunica i Mlađan Dinkić – uz javno, ili tajno, asistiranje Tomislava Nikolića
"Reforma bez strategije"; "Vreme" br. 876
Kako je u bivšoj Jugoslaviji snimljen prvi koproducentski film, ko je ocenio da je reč o delu koje "poboljšava međunarodni položaj naše zemlje, posebno u zapadnom svetu", šta je bilo posle
Kako izgleda mesto gde će obični protoni juriti jedni ka drugima kao vozovi teški 400 tona pri brzini od 150 kilometara na čas, da bi se potom sudarili
Kraj dvogodišnjeg eksperimenta u izolacionizmu, nacionalizmu i netrpeljivosti
Kreditni dug građana bankama krajem septembra iznosio je oko 400 evra po stanovniku Srbije, što je tri puta manje od prosečne zaduženosti u EU-u
Vuk Bojović, direktor beogradskog zoo-vrta ("Kurir")
Eventualno učešće Gaspromnjefta u privatizaciji NIS-a teško bi bilo smestiti u klasičnu "privatizaciju", jer Gaspromnjeft nije kompanija sa privatnim, nego sa državnim kapitalom. Pojednostavljeno, NIS bi umesto jedne države, kontrolisale dve države vlasnice: Srbija i Rusija – što već, samo po sebi, navodi na zluradi zaključak da bi NIS-ove slabosti vezane za njegovu etatističku vlasničku strukturu mogle biti više nego duplirane
"Perspektiva neće imati budućnost bez Srbije – bez nje, stvoriće se velika praznina. Srbija treba da bude što bliže evropskoj porodici"
"Najvažniji je osećaj za muziku. Nije dovoljno samo poznavanje nota, muzičar mora da ima poseban osećaj i sposobnost da natera publiku da se naježi. Nešto kao što imaju Romi"
Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS, Nenadu Čanku i Čedomiru Jovanoviću ("Večernje novosti")
Pre ekološke modernizacije koju je Elektroprivreda započela sa evropskim, a delom i srpskim novcem, svaki građanin Srbije je potrošnjom struje sedmično u proseku proizvodio između pet i deset kilograma pepela. I sav se prosipao na glave stanovnika obrenovačkih sela
"Zukorlić kaže da policija ne obavlja posao korektno zato što igra na kartu rasplamsavanja loših srpsko-bošnjačkih odnosa iz prošlosti, na koje su Bošnjaci ranjivi – ali zato treba ići u pravcu pomirenja, a ne suprotno"
Kao i u mnogim drugim "balkanskim ratovima", Ljajić i Ugljanin su u svojim prvim političkim danima, na početku devedesetih, bili članovi iste partije – SDA
Kako to da se ugled jednog toliko čuvenog i iskusnog menadžera, kakav je bio Miodrag Savićević, potapa u pepeo jedne oronule državne kompanije, kakva je danas Geneksova kuća, baš na blatu jednog građevinskog placa
"Vrlo prost satelit" je imao i repliku koja se koristila uglavnom za testiranje. Sergej Koroljev je neprekidno insistirao da i kopija bude doterana do perfekcije, a kada ga je jedan saradnik pitao zašto se ulaže toliki trud u šminkanje satelita koji verovatno nikad neće poleteti, odgovorio je u svom stilu: "Zato što će ova kopija jednoga dana biti eksponat u muzeju"
Dugogodišnji glavni urednik novosadskih "Polja", jednog od naših najboljih i najuglednijih književnih časopisa, kjniževnik Laslo Blašković smenjen je sa ovog mesta. "Vreme" objavljuje izvode iz otvorenog pisma upućenog gradonačelnici Novog Sada Maji Gojković, u kojem Blašković iznosi svoje viđenje zakulisnih igara lokalnih kulturaparatčika iz gradskih struktura koje su dovele do njegove smene
