Slučaj Bertašon

Muž mi je bio bezbednosna smetnja, a sada više nije

O belgijskom novinaru Filipu Bertašonu i mukama kroz koje on i njegova porodica prolaze već godinu dana, javnost je saznala u ponedeljak 19. februara kada su odlučili da sa svojim problemom izađu u javnost. Istog dana, čovek za kog je BIA tvrdila da nije prošao bezbednosnu proveru, iako već 10 godina živi u Srbiji, naprasno je, iz trećeg pokušaja, dobio produženje bračne vize. O svemu kroz šta su za ovih godinu dana prošli, piše „Vremenova" urednica fotografije Marija Janković, Bertašonova supruga

Spomenička zaštita

Šta će biti sutra

Kulturno nasleđe predstavlja materijalne dokaze koji grade i potvrđuju identitet jednog naroda. Pa ipak, država je ove godine odredila manje novca za zaštitu spomenika kulture nego što ga je bilo prošle godine

Lični stav

Smena pod političkim pritiskom

Kritika zloupotreba i bahatosti bila je samo deo priče. Program Radio-televizije Vojvodine bila je otvorena tribina na kojoj se govorilo o temama za koje na drugim televizijama nije bilo mesta. Bilo je jasno da to neće potrajati

Iran

Kraj ili početak krize

Samo jedna stvar je izvesna dve nedelje posle završetka protesta u Islamskoj Republici: kada se Iran zatrese, podrhtava ceo svet, sa dobrim razlogom. Ova država je jedan od ključnih faktora ne samo za ono što se dešava na Bliskom i Srednjem istoku, već i mnogo šire. Vesti o demonstracijama u Iranu su sve ređe, ali Iran ostaje u fokusu svetskih medija

Dosije »Vremena« – Migracije u svetu

Smutno doba seoba

U izveštajima agencija Ujedinjenih nacija za migracije stoji da je 2017. na svetu bilo 258 miliona migranata, da je oko 710 miliona ljudi razmatralo da emigrira, da je njih 66 miliona aktivno planiralo seobe, a da se na put uputilo oko 23 miliona ljudi. Uprkos svim merama Zapada da se zaštiti od neželjenih pridošlica, postavlja se pitanje da li je moguće da se vodi naredi da ne teče

Politički život 2017.

Godina koju je pojeo Aleksandar Vučić

Mada je spisak zahteva demonstranata posle predsedničkih izbora bio podugačak, mada se spontanost isprečila pred njih kao ozbiljnija prepreka, protesti protiv diktature bi, u slučaju da biramo politički događaj godine, svakako bili u najužem izboru. Zato što su baš njihove mane, dugačak spisak zahteva i spontanost, istovremeno bile i njihove glavne vrline

Izrael i Palestina – Slučaj Jerusalim

Treća intifada

Odluka američkog predsednika Donalda Trampa da prizna Jerusalim za glavni grad Izraela uzburkala je čitav region. Dok države EU kritikuju ovu odluku, palestinski Hamas je proglasio treću intifadu i raketirao izraelske teritorije, na šta je izraelska vojska odgovorila napadima borbenih aviona i tenkovima

Intervju – Kokan Mladenović o intelektualcima i politici

Ne postoji limit hrabrosti

„Ako intelektualci ne reaguju, onda primitivci uzurpiraju sve poluge vlasti. Ako se pravimo da je sve svejedno, onda je normalno da te nakarade iz devedesetih sa biografijama koje nikome ne biste poželeli presvuku svoja peta, sedma, deseta odela, izgovaraju proevropske fraze i budu lideri i ove zemlje i regiona u kome živimo. U svetu moralnih ljudi, u svetu ljudi koji reaguju, tako nešto je apsolutno nedopustivo. Ali pošto su se svi povukli, onda je normalno da imamo celu plejadu polusveta koji uživa na vlasti u Srbiji"

Televizija

Istorija nepristajanja

Odavno se nije desilo da se jedna dokumentarna serija emituje na Prvom programu Radiotelevizije Srbije. Nije baš u prajmtajm terminu, ali je ipak na Prvom. Nastavnici i profesori likovne kulture, kustosi, istoričari umetnosti i ostali gledaoci pišu komentare na RTS-ovom sajtu i mole da se vreme emitovanja ponedeljkom sa 23.15 pomeri na ranije

Pošta Srbije

Tiha likvidacija štrajka

Pozivu na generalni štrajk odazvalo se svega dvadesetak radnika Pošte. Najava isplate trinaeste plate i pretnja otkazima učinila je svoje

Izložba

Istorija »Studenta« i nas

Na izložbi "Vizuelni identitet & vizuelna naracija" (DK Studentski grad) realizovanoj povodom osamdeset godina lista "Student", prikazan je deo vizuelnog i tekstualnog materijala izdvojenog iz 1365 brojeva objavljenih od 1937. do 1989. godine. Autori izložbe su Ljubomir Kljakić, Milenko Mihajlović, Jugoslav Vlahović, Dejan Đurović i Nikola Kostandinović, potpisnik teksta koji sledi i grafički urednik prvih brojeva "Vremena"

Intervju – Pavle Terzić i Gavrilo Vučetić, studenti FDU

Srčani, neustrašivi i vaspitani

"Nisi ti tu izašao samo zbog sebe već zato što se brineš da li ćemo svi mi kao zajednica jednog dana moći da živimo kao normalni ljudi uzdignute glave ili ćemo da klečimo kao robovi", objašnjava Gavrilo Vučetić zbog čega je učestvovao na protestima "Protiv diktature". "Jednostavno, mladi neće da dozvole da samo kuckaju na Fejsbuku, na Tviteru i tako doprinesu svemu već će i da dođu na protest", dodaje Pavle Terzić. Obojica su studenti FDU i protiv obojice su podnesene apsurdne prekršajne prijave za organizovanje neprijavljenog skupa – pet meseci po okončanju protestnih šetnji